амерички глумац и певач From Wikipedia, the free encyclopedia
Џон Џозеф Траволта (енгл. ; Инглвуд, 18. фебруар 1954) амерички је глумац и певач.[1][2]
| Џон Траволта | |||||
|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Џон Траволта 2018. | |||||
| Пуно име | Џон Џозеф Траволта | ||||
| Датум рођења | 18. фебруар 1954. | ||||
| Место рођења | Инглвуд, Њу Џерзи, САД | ||||
| Званични веб-сајт | |||||
| Веза до -а | |||||
| |||||
Траволта је стекао славу током 1970-их, глумећи у телевизијској серији Welcome Back, Kotter (1975–1979) и у главним улогама у успешним филмовима Грозница суботње вечери (1977) и Бриљантин (1978). Његова глумачка каријера била је у опадању током 1980-их, али доживео је препород током деведесетих улогом у филму Петпарачке приче (1994), а од тада је глумио у филмовима попут Get Shorty (1995), Сломљена стрела (1996), Украдено лице (1997), Шифра Сабљарка (2001), Be Cool (2005), Wild Hogs (2007), Лак за косу (2007), Муња (2008) и Отмица у метроу 123 (2009).
Траволта је номинован за награду Оскар за најбољег глумца у главној улози за глуму у филмовима Saturday Night Fever и Бриљантин. Освојио је свој први и једини Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (мјузикл или комедија) за улогу у филму Get Shorty а номинован је укупно шест пута, последњи пут 2011. године. Године 2010. добио је награду ИИФА за изванредна достигнућа у међународној кинематографији.[3] Траволта је 2016. године добио своју прву награду Еми за ударне термине, као продуцент прве сезоне антологијске серије Америчка крими прича. Такође је добио додатну номинацију за Емија и номинацију за Златни глобус за улогу адвоката Роберта Шапира у серији.
Траволта је најмлађи од шестеро деце,[4] а рођен је[1] и одрастао у Инглвуду, у округу Берген, Њу Џерзи. Његов отац, Салваторе Траволта (новембар 1912 - мај 1995),[5] играо је полупрофесионално амерички фудбал док је радио као вулканизер.[1] Његова мајка, Хелен Сесилија (рођена Берк, 18. јануар 1912 – децембар 1978),[5] била је глумица и певачица која је наступала у радио-вокалној групи The Sunshine Sisters, а глумила је и режирала пре него што је постала средњошколски професор драме и енглеског језика.[6] Његова браћа и сестре Џои, Елен, Ен, Маргарет и Сем били су инспирисани мајчином љубављу према позоришту, драми и глуми.[6] Његов отац је био амерички Италијан друге генерације са коренима у Годрану на Сицилији а његова мајка била је Иркиња.[7][8] Одрастао је у ирско-америчком кварту и изјавио је да је у његовом дому преовладавала ирска култура.[9][10] Одгајан је као католик, али је 1975. прешао у сајентологију.[8][11] Траволта је похађао средњу школу Двајт Мороу, али је одустао од школе 1971. године у 17 години живота.[12]
Након напуштања средње школе,[13] Траволта се преселио преко реке Хадсон у Њујорк сити и остварио улогу у турнејској компанији мјузикла Grease и на Бродвеју у Over Here!, певајући песму Браће Шерман "Dream Drummin".[14][15] Потом се из професионалних разлога преселио у Лос Анђелес.
Траволтина прва екранска улога у Калифорнији била је улога жртве у серији Emergency! (Сезона 2, епизода 2), у септембру 1972. године,[16] али његова прва значајна филмска улога била је улога Билија Нолана, насилника који мучи насловни лик, који је глумила Сиси Спејсек, у хорор филму Кери (1976).[17] Отприлике у исто време, он је добио своју улогу као Вини Барбарино у ТВ ситкому Welcome Back, Kotter (1975–1979), у којем се повремено појављује и његова сестра Елен (као мајка Арнолда Хоршека).[18] Серија је емитована на Еј-Би-Сију.
Траволта је издао хит сингл под називом "Let Her In", који је у јулу 1976. године доспео на 10. место Билборд хот 100 листе.[19][20][21] У наредних неколико година глумио је у филму The Boy in the Plastic Bubble и остварио прве две велике улоге: улога Тонија Манера у Грозница суботње вечери (1977) и Денија Зукоа у Бриљантину (1978).[6] Филмови су били међу комерцијално најуспешнијим филмовима те деценије а Траволта је постао међународна звезда.[22] Био је номинован за Оскара за најбољег глумца за улогу у филму Saturday Night Fever,[23] као један од најмлађих глумаца икада номинованих за Оскара за најбољег глумца.[24] Његова сестра Ен и мајка појавиле су се у кратким улогама у филму Грозница суботње вечери а сестра Ен глумила је конобарицу у филму Бриљантин. Траволта је отпевао неколико песама за потребе филма Бриљантин.[25] У 1980. години Траволта је инспирисао кантри музику широм земље која је уследила након његовог хит филма Urban Cowboy, у ком је глумио са Дебром Вингер.[26]
Након Urban Cowboy, Траволта је глумио у филмовима који су доживели комерцијалне и критичке неуспехе, и дошло је до стагнације у његовој глумачкој каријери. Неки од тих филмова су Two of a Kind (1983), романтична комедија у којој је глумио са Оливијом Њутон-Џон, и Савршеност (1985), у ком је глумио са Џејми Ли Кертис. Глумио је такође у филму Staying Alive (1983) наставку филма Грозница суботње вечери, за који је напорно тренирао и смршао 10 килограма,[27] филм је био финансијски успешан, са преко 65 милиона долара зараде, иако је од стране критичара лоше оцењен.
У то време Траволти су понуђене, али их је одбио, водеће улоге у филмовима Амерички жиголо[28] и Официр и џентлмен, обе је прихватио Ричард Гир.[29]
У 1989. години, Траволта је глумио са Керсти Али у филму Гле ко говори, који је зарадио 297 милиона долара што га чини најуспешнијим његовим филмом од Бриљантина. Уследили су Гле ко говори 2 (1990) и Гле ко говори 3 (1993) али тек након улоге Винсента Веге у Тарантиновом хит филму Петпарачке приче (1994), за коју је био номинован за Оскара, његова каријера је кренула узлазном путањом.[6][30][31] Филм га је пребацио на А-листу и био је затрпан понудама. Значајне улоге које су уследиле након Петпарачких прича биле су улога зеленаша у филму Get Shorty (1995), корумпираног пилота ваздухопловних снага САД у Сломљеној стрели, агента ФБИ и терористе у филму Украдено лице (1997), очајног правника у A Civil Action (1998), гувернера Џека Стентона у Primary Colors (1998),[6] и војног истражитеља у филму Генералова кћи (1999).
У 2000. години Траволта је глумио и копродуцирао научнофантастични филм Бојно поље Земља, заснован на истоименом роману Л. Рона Хабарда, у којем је глумио вођу групе странаца који поробљава човечанство у мрачној будућности Земље . Филм је за Траволту био пројекат из снова од објављивања књиге 1982. године, када га је Хабард лично контактирао како би покушао да помогне у снимању филма.[32] Филм је добио негативне критике и лоше прошао на благајнама.[33] Траволта је за улогу у овом филму добио и две Златне малине.
Током 2000-их Траволта је глумио у многим филмовима укључујући филмове Шифра Сабљарка (2001), Ladder 49 (2004), Be Cool (2005), Lonely Hearts (2006), Wild Hogs (2007), анимирани филм Муња (2008), у ком је дао глас насловном лику, Отмица у метроу 123 и Old Dogs (оба из 2009).
У 2007. години Траволта је глумио Едну Тернблад у римејку Лак за косу, његовом првом мјузиклу од Бриљантина.[34]
Од 2010. године Траволта углавном глуми у акционим филмовима и трилерима. У 2016. години вратио се на ТВ екране у првој сезони антологијске серије American Crime Story, у којој је глумио адвоката Роберта Шапира.[35]
Траволта је био у вези с глумицом Дијаном Хајленд, коју је упознао док је снимао филм The Boy in the Plastic Bubble. Били су у вези до њене смрти 27. марта 1977. године.
Траволта се оженио са глумицом Кели Престон у 1991. години, и купио кућу и Ислесбороу, Мејн.[36] Пар је имао сина Џета (умро 2009. године). Њихова ћерка Ела Блу рођена је 2000. године, а треће дете, син Бенџамин рођен је 2010. године на Флориди.[37] Траволта и Престон редовно су присуствовали брачном саветовању, Траволта је изјавио да је терапија помогла у браку.[38]
У мају 1991. године магазин Тајм објавио је насловну причу под насловом Врели култ похлепе и моћи. У чланку је бивши извршни директор Сајентолошке цркве Вилијам Френкс тврдио да је Траволта био опрезан да напусти веру јер се плашио да ће црква објавити детаљна открића о његовом приватном животу, која су укључивала и хомосексуално понашање.[39] Ове су тврдње Френкс и други дефетисти сајентологије поновили у књизи Лоренса Рајта из 2013. године Going Clear: Scientology, Hollywood, and the Prison of Belief, а бивши црквени службеник Марти Ратбан тврдио је да је неколико пута сарађивао са Траволтиним адвокатима како би порекао наводе о Траволтиној хомосексуалности из штампе и оборио оптужбе против звезде.[40][41]
Траволта је подржао демократску кандидаткињу Хилари Клинтон на изборима за америчког председника 2016. године.[42]
Траволтин син Џет је умро 2. јануара 2009. године у 16-ој години живота, док је био на божићном одмору на Бахамима.[43][44] Издата је потврда о смрти од стране бахамских доктора који су узрок смрти приписала епилептичком нападу.[45] Џет, који је имао историју напада, наводно је боловао од Кавасакијеве болести од друге године живота.[46][47] Траволта је потврдио спекулације да је његов син имао аутизам и да је имао редовне нападе и одмах је дао јавну изјаву док након сведочења у парници против вишемилионске изнуде у завери против њега у вези са смрћу његовог сина.[48] Након победе на суду, Траволта је одустао да тужи заверенике и захвалио се својој најближој породици и сајентологији јер су му помогли да преживи смрт свог сина и да настави даље са филмском каријером.[49][50][51] У знак сећања на свог сина, Траволта је основао Џет Траволта фондацију, непрофитну организацију за помоћ деци са посебним потребама.[52]
Траволта је прихватио сајентологију 1975. године када му је уручена књига Дијанетика док је снимао филм Ђавоља киша у Дуранго, Мексико.[53] Након земљотреса на Хаитију 2010., придружујући се другим славним личностима у акцији прикупљања помоћи, Траволта је наводно послао свој Боинг 707 пун залиха, лекара и сајентолошку мисију волонтера у подручје катастрофе.[54]
_AN0270675.jpg)
Траволта је приватно и пилот[55][56] и поседује четири авиона. Поседовао је и Боинг 707-138B (Ex-VH-EBM) који је 2017. године донирао Друштву за рестаурацију историјских ваздухоплова (ХАРС) код Вулонгонга у Аустралији, и очекује се да ће летети у Аустралију у новембру 2019. године.Шаблон:Update inline span[57] Траволта планира да буде у авиону кад авион долети до Регионалне аеродрома Иљавара, где је седиште ХАРС-а, али неће му дозволити да лети, јер ће авион бити регистрован као аустралијски.[57] Авион 707 носи старо обележје Квантаса, а Траволта је био званични амбасадор добре воље за авиокомпанију где год је летео.[58] Траволта је свој 707 назвао "Џет Клипер Ела", у част своје деце. "Клипер" у имену представља компанију Пан американ, која је ту реч користила у именима својих летелица.[59]
Његово имање у Окали, смештено је на аеродрому Грејстоун са сопственом пистом и коловозом до његове куће, са две зграде за наткривени приступ авионима.[55][60]
Траволта је 24. новембра 1992. ноћу управљао својим Gulfstream N728T када је доживео тотални квар електричног система, док је летео по правилима о инструменталном летењу према Националном аеродрому у Вашингтону. Током хитног слетања, умало се сударио у ваздуху са Боингом 727, догађај који је приписао ризичној одлуци контролора ваздушног саобраћаја.[61]
Траволта је уврштен у Живе легенде ваздухопловства 2007. године и деловао је као званични амбасадор догађаја.[62]
Дана 13. септембра 2010. године, током прве епизоде последње сезоне свог талк шоуа, Опра Винфри најавила је да ће целокупну студијску публику повести на осмодневно путовање у Аустралију, уз плаћање свих трошкова, са Траволтом као пилотом авиона за путовање. Он је помагао Винфријевој да испланира путовање дуже од годину дана.[63]
Аутор је књиге Propeller One-Way Night Coach, причи о првом лету једног дечака.t.[64]
У мају 2012. анонимни масер је поднео тужбу против Траволте позивајући се на тврдње о сексуалном нападу и повредама. Траволтин адвокат рекао је да су оптужбе "потпуна фикција и измишљотина" и да неко жели 15 минута његове славе. Траволтин адвокат такође је изјавио да ће његов клијент бити у стању да докаже да није био у Калифорнији на дотични дан и тврдио је да ће Траволта „тужити адвоката и тужиоца због злонамерног гоњења“ након што случај одбаце.[65] Касније се други тужилац придружио тужби износећи сличне тврдње.[66][67] Обе тужбе су одбачене без права на жалбу.[68]
Дана 27. септембра 2012. године судија Вишег суда у Лос Анђелесу Малколм Мекиј одбацио је тужбу за клевету против Траволте и његовог адвоката Мартија Сингера, коју је поднео писац Роберт Рендолф, јер је открио да је писмо, које је Сингер написао као одговор на наводе из Рендолфове књиге, заштићено слободним говором.[69]
У септембру 2014. године Траволта је негирао тврдње свог бившег пилота Дагласа Готерба из јануара 2014. године да су њих двојица имали сексуалне односе током шестогодишњег периода у којем је Готерб радио за Траволтину авиокомпанију, Алто.[70]
Улоге Џона Траволте | ||||
Година | Српски назив | Изворни назив | Улога | Напомена |
|---|---|---|---|---|
| 1975. | ||||
| 1975. | Дени | |||
| 1976. | Тод Лубич | |||
| 1976. | Кери | Били Нолан | ||
| 1977. | Грозница суботње вечери | Тони Манеро | ||
| 1978. | Стрип Харисон | |||
| 1978. | Бриљантин | Дени Зуко | ||
| 1980. | Бафорд „Бад“ Јуан Дејвис | |||
| 1981. | Џек Тери | |||
| 1983. | Тони Манеро | |||
| 1983. | Зак | |||
| 1985. | Адам Лоренс | |||
| 1989. | ||||
| 1989. | Тревис | |||
| 1990. | ||||
| 1991. | Џек Кејб | |||
| 1991. | Боби | |||
| 1992. | себе | |||
| 1993. | ||||
| 1994. | Петпарачке приче | Винсент Вега | ||
| 1995. | Чил Палмер | |||
| 1995. | Луис Пинок | |||
| 1996. | Мајкл | Мајкл | ||
| 1996. | Феномен | Џорџ Мали | ||
| 1996. | себе | |||
| 1996. | Сломљена стрела | мајор Вик „Дик“ Дикинс | ||
| 1997. | себе | |||
| 1997. | Сем Бејли | |||
| 1997. | Украдено лице | Шон Арчер/Кастор Трој | ||
| 1997. | Џои | |||
| 1998. | ||||
| 1998. | Танка црвена линија | бригадни генерал Квинтард | ||
| 1998. | себе | |||
| 1998. | гувернер Џек Стентон | |||
| 1999. | Генералова кћи | Пол Бренер/наредник Френк Вајт | ||
| 1999. | Кајлов отац | |||
| 2000. | себе | |||
| 2000. | Рас Ричардс | |||
| 2000. | Бојно поље Земља | Терл | ||
| 2001. | Случајни сведок | Френк Морисон | ||
| 2001. | Шифра Сабљарка | Габријел Шир | ||
| 2002. | „Остинпуси“ Јохан ван дер Смут /Голдмембер | |||
| 2003. | Харди | |||
| 2004. | капетан Мајк Кенеди | |||
| 2004. | Боби Лонг | |||
| 2004. | Панишер | Хауард Сејнт | ||
| 2005. | себе | |||
| 2005. | Чил Палмер | |||
| 2006. | Елемер К. Робинсон | |||
| 2007. | Вуди Стивенс | |||
| 2007. | Лак за косу | Една Тернблад | ||
| 2008. | Муња | Муња (глас) | ||
| 2013. | Сезона убијања | Емил Ковач | ||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
