Џон Талбот, 1. гроф од Шрузберија

Џон Талбот (1384/1387 — 17. јул 1453), гроф од Шрузберија (1442—1453). Био је супериоран војсковођа и велики тактичар свог времена. Био је специјализован за брзе нападе и захваљујући томе је у око 40 битака поразио Французе.

Џон Талбот
Џон Талбот
Датум рођења	1384/1387.
Место рођења	Шропшир
Датум смрти	17. јул 1453.
Место смрти	Кастијон ла Батај
Служба	Енглеска (1429—1453)
Учешће у ратовима	Опсада Орлеана Битка код Менга-на-Лоари Битка код Божансија Битка код Патаја Битка код Руана Битка код Кротоа Битка код Ричемонта Опсада Харфлера (1440) Битка код Кастијона још око 40 битакаСтогодишњи рат
Период	(1442—1453)
Претходник	нико, Џон Талбот је био први гроф од Шрузберија
Наследник	Џон Талбот, други гроф од Шрузберија

Први брак

Године 1396. Џону је умро отац Ричард Талбот, а његова мајка Анкарет ле Странге се удала за лорда од Фурнвала, Томаса Невила, сина Џона Невила. Томас је постао веома утицајна личност у Џоновом раном животу. После Томасове смрти, Џон је оженио његову кћерку Мауд и тако постао лорд од Фурнвала, венчање је одржано 12. марта 1407. године. Он је 1409. прихваћен од парламента.^{[тражи се извор]}

Други брак

Године 1421. Талбот је после смрти свог нећака преузео градове Талбот и Странге. После Маудине смрти 31. маја 1422. године на порођају, Џон се оженио кћерком Ричарда од Баучампа, грофом од Ворика и Елизабетом Беркли, лејди Лејди Маргаретом од Баучампа, која је била у крвном сродству са њим. Венчање је одржано 6. септембра 1425. године у Ворику.

Опсада Орлеана

Служба у ратовима по Енглеској

Од 1404. до 1413, Џон се налазио у Велсу са братом Гилбертом у борби против побуњеника под Овајном Глиндвром. Фебруара 1414. године постао је поручник у Ирској, где се борио са грофовима Ормонда и Греја. Њихова престолница била је Вексфорд и спроводили су насиље у Херфордширу. Џон је са својим братом даблинским епископом, почео борбу против династије Батлер и династије Беркли. Ти сукоби достижу врхунац 1440. године. Они су знатно допринели слабљењу енглеске власти у Ирској. У том рату највише успеха имао је Џон. Године 1424. после четири године службе у Француској вратио се у Енглеску, а 1425. године је на кратко постао поручник Ирске. На том положају се поново нашао 1446, али је 1447. збачен и никад више није добио ту титулу.^{[тражи се извор]}

Прве године службе у Француској

Године 1420. отишао је да ратује у Француској, али се веома брзо вратио да присуствује крунисању Катарине Валоа за енглеску краљицу, али се вратио у мају 1421. године. Учествовао је у бици код Вернуја 17. августа 1424. где је 9 000 Енглеза и Бургунда тешко поразило 16 000 Француза и Шкота. У бици је погинуло 1 600 Енглеза и Бургунда и скоро сви Шкоти. Све вође на француској страни су погинуле. После велике победе Џон је постао велики мајстор Реда подвезице. Потом се вратио у енглеску, а 1425. године је на кратко постао поручник Ирске. На том положају се поново нашао 1446, али је 1447. збачен и никад више није добио ту титулу.^{[тражи се извор]}

Џон у кампањи на Лоари

Опсада Орлеана

Енглеска краљевина 12. октобра 1428. године поново улази у рат и са 5 000 витезова освајају Орлеан. На челу те војске нашао се Џон Талбот са Томасом Монтекијем, Вилијамом де Ла Паулом и Вилијамом Гласдалеом. Војска се преближавала Шинону, где се налазио дофен Шарл VII Победник. 30. априла 1429. 3 Француза и једна Францускиња су кренули у помоћ граду. Тамо су убрзо стигли и до 8. маја разбили опсаду. 22. априла су ослободили град. Та француска победа је постигнута јер је Јованка Орлеанка једна од вођа француске војске подигла морал Французима. Међу погинулим Енглезима нашао се славан војсковођа Томас Монтеки. После пробијања опсаде Французи су кренули у освајање англо-бургундијских утврђења на Лоари.^{[тражи се извор]}

Битка код Менга-на-Лоари

После победе у бици код Жаргоа, Јованка Орлеанка је кренула да освоји тврди град Менго, који је био Џоново седиште. Осим тога у том граду се у то време налазио Томас Скејлз, један од енглеских војсковођа, али осим тога они нису имали довољно војске. Жан II де Алансон и Јованка Орлеанка су 15. јуна са 6 000 војника напали град. Џон је кад је видео да губи битку побегао из града, а исто је поступио и Томас. У бици је изгинула скоро цела енглеска војска, док је изгинуо мали број Француза. Француско освајање града је тешко угрозило енглеске поседе на Лоари.

Битка код Патаја

Битка код Божансија

Јованка је затим наставила кампању. Следећи на реду био је Божанси, где се спасао Џон Талбот. Већ сутра француска војска у којој је било између 6.200 и 7.200 војника под вођством Жана II де Алансона и Јованке Орлеанке је напала Божанси. Већ првог дана борбе Џон се са око 6.000 бораца повукао у замак у Божансију. Французи су бомбардовали дворац, али је Енглезима увече стигло појачање из Париза, под вођством сер Џона Фастолфа. Французи су ипак победили и већ сутра освојили град, пре него што је Фастолф дошао.

Битка код Патаја

Џон је побегао у Патај. Французи су одмах кренули да освоје тај град, али Џон је хтео да примени исту тактику као у биткама код Кресија, Поатјеа и Азенкура. У том граду су се скупили бегунци из Менга и Божансија, они су сачињавали војску од 5.000 људи. Французи су само успели да освоје један мост. Французи су ухватили Енглезе неспремне и напали их са својом тешком коњицом, која је бројала 1.500 људи. Битка се убрзо претворила у бег Енглеза. 2 500 Енглеза је погинуло, рањено или заробљено, а нарочито су изгинули стрелци и пешадија, а међу заробљенима се нашао и Џон. Енглези више нису имали војске да се одупру Французима. Тек у мају 1433. године Талбот је пуштен на слободу. После пуштања постао је гроф Самерсета.

Брзи напади и победе над Французима

Године 1434. Џон је именован за војводу од Бедфорда, Нормандије, Клермонта и Аквитаније. Енглески пораз код Гебревоја 1435. године изазвао је да Бургундија пређе на француску страну. Француски капетан Ла Ир је јануара 1436. доживео пораз од страна Џона код Руана, а већ у лето 1337. године код Кротоа на Соми је смело потукао Бургунде. Највећа од тих битка одиграла се код Ричемонта, када је француска војска под Артуром III од Бретање доживела тежак пораз, а 1440. године Џон је поново освојио Харфлер. Године 1441. однео је више од четири победе на реци Сени и Оази. Због тога Французи понављају тактику избегавања великих битака и освајају град по град.^{[тражи се извор]}

Џон као гроф од Шрузберија и акције по Француској

У фебруару 1442. године Џон се враћа у Енглеску, где је захтевао да војвода Ричард од Јорка хитно дође у Нормандију. Краљ Хенри VI Ланкастер му је то одобрио и одобрио да може да узме неколико бродова из луке у Лондону. Хенри му се за напад на Француску одужио тако што га је 20. маја поставио за првог грофа од Шрузберија. Већ 25. маја Џон је отишао у Француску где је у Харфлеру скупљао војску, али пошто није успео да је скупи довољно, у јуну 1443. године тражио од Ричарда појачање, али овог пута је Хенри то одбио. Године 1445. Џон је постављен за главног енглеског намесника Француске, другим речима Џон је постао краљ Француске са престолницом у Руану.^{[тражи се извор]}

Пораз и погибија

Године 1449. Французи су освојили Руан, а Џон је заробљен. Године 1551. освојили су Шербур, Бордо и Бајон. Џон је покушао да поврати под своју контролу Гаскоњу. Са 6.000-7.000 војника 17. јула 1453. године је напао француске одреде у којима је било између 7.000 и 10.000 људи. На почетку битке пао је француски заповедник Жан Биро, али французи су уз помоћ топова добили битку. У борби је погинуло рањено или заробљено 4.000 Енглеза, а међу погинулим Енглезима био је и Џон Талбот.

Породично стабло

16. Gilbert Talbot, 1st Baron Talbot

8. Richard Talbot, 2nd Baron Talbot

17. Ann le Botiler

4. Gilbert Talbot, 3rd Baron Talbot

18. John III Comyn, Lord of Badenoch

9. Elizabeth de Comyn

19. Joan de Valence

2. [[]]

20. Edmund Butler, Earl of Carrick

10. James Butler, 1st Earl of Ormond

21. Joan FitzGerald

5. Petronilla Butler

22. Humphrey de Bohun, 4th Earl of Hereford

11. Eleanor de Bohun

23. Elizabeth of Rhuddlan

1. Џон Талбот, 1. гроф од Шрузберија

24. Fulk le Strange, 1st Baron Strange of Blackmere

12. John le Strange, 2nd Baron Strange of Blackmere

25. Eleanor Giffard

6. John le Strange, 4th Baron Strange of Blackmere

26. William Boteler, 1st Baron Boteler of Wem

13. Ankaret Boteler

27. Ela de Herdeburgh

3. [[]]

28. Richard FitzAlan, 2nd Earl of Arundel

14. Edmund FitzAlan, 9th Earl of Arundel

29. Alice of Saluzzo

7. Mary FitzAlan

30. William de Warenne

15. Alice de Warenne, Countess of Arundel

31. Joan de Vere