Џон Гердон

Џон Гердон
Џон Гердон
	Џон Гердон
Датум рођења	2. октобар 1933. (91 год.)
Место рођења	Dippenhall, Уједињено Краљевство
Пребивалиште	Уједињено Краљевство
Поље	Развојна биологија
Институција	Универзитет у Оксфорду, Универзитет у Кембриџу, Институт за технологију у Калифорнији
Познат по	Клонирању и Нуклеарном преносу
Награде	Нобелова награда за физиологију или медицину (2012)
Званични веб-сајт

Сер Џон Гердон (енгл. ; 2. октобар 1933) је британски биолог, професор на Универзитету у Кембриџу и пионир у истраживању нуклеарне трансплантације и клонирања.^[1]^[2]^[3]^[4]^[5]^[6] Добитник је Нобелове награде за физиологију или медицину за 2012. (заједно са јапанским научником Шинја Јаманаком), за истраживања у области развојне биологије и репрограмирање плурипотентне матичне ћелије у ткивима. Овим истраживањима Гердона и Јаманаке остварен је нови поглед на развој ћелија и организама.^[7]

Кратке чињенице Џон Гердон, Датум рођења ...

Затвори

Живот и каријера

Сер Џон Б. Гердон рођен је 1933. године у енгл. , у Уједињеном Краљевству. Докторирао је на Универзитету у Оксфорду 1960. У току богате каријере научника истраживача, Гердон је био сарадник на постдокторским студијама у Калифорнијском институту за технологију, професор на Универзитету у Кембриџ, у Уједињеном Краљевству, 1972. и професор биологије ћелије и магистар на Магдален колеџу. Гердона је додела Нобелова награда за физиологију или медицину 2012. затекла на дужности професора Гурдон института на Универзитету у Кембриџу.^[7]

Дело

Џон Гердон је у својим истраживањима издвојио језгро једне незреле јајне ћелије жабе и заменио га језгром специјализоване зреле цревне ћелије узете од пуноглаваца. Тако модификовано јаје развило се у нормалног пуноглаваца. То је показало да је ДНК зреле ћелије још увек имала све информације потребне да се незрела ћелија развије у жабу. Накнадни нуклеарни трансфер, заснован на овим експериментима, генерисао је клонираног сисара.^[8]

Ово револуционарно откриће Џон Гердон потпуно је променило поглед на развој и специјализацију ћелије. Сада схватамо да зрела ћелија не мора да буде заувек ограничена на своје специјализовано стање. Репрограмирањем људске ћелије, Џон Гердон и његови сарадници створили су нове могућности за проучавање болести и развој нових метода у дијагностици и терапији.^[9]

Награде и признања

1971. Члан Краљевског друштва
1975. Добитник награде Фондације Фелберг.^[10]
1983. Именован за члана Америчког филозофског друштва
1984. Добитник награде Чарлс-Леополд Мајер
1985. Добитник Краљевског Ордена
1987. Добитник Међународне награда за биологију
1989. Добитник Волфове награде (Wolf-Preis) заједно са Едвардом Б. Левисом.^[11]
1989. Изабран за иностраног придруженог члана Академије наука Француске^[12]
1995. Носилац титуле витеза „Сер“ (енгл. )
2009 Ласкерова награда за клиничка истраживања у медицини
2009. Добитник Розенталове награда, заједно са Ирвинг Вајсманом и Шинја Јаманаком.^[13]
2012 Нобелова награда за физиологију или медицину

Публикације

Видео из чланка отвореног приступа чији је коаутор Гeрдон:^[14] у кломе су приказане животиња различитих ембриона који се развијају у јајима Xenopus laevis-а

Murata K, Kouzarides T, Bannister AJ and Gurdon JB (2010). Histone H3 lysine 4 methylation is associated with the transcriptional reprogramming efficiency of somatic nuclei by oocytes. Epigenetics & Chromatin 3, 4.
Miyamoto, K.; Pasque, V.; Jullien, J.; Gurdon, J. B. (2011). „Nuclear actin polymerization is required for transcriptional reprogramming of Oct4 by oocytes.”. Genes & Development. 25 (9): 946—958. PMC 3084028 . PMID 21536734. doi:10.1101/gad.615211..
Simeoni, I.; Gilchrist, M. J.; Garrett, N.; Armisen, J.; Gurdon, J. B. (2012). „Widespread transcription in an amphibian oocyte relates to its reprogramming activity on transplanted somatic nuclei.”. Stem Cells & Development. 21 (2): 181—190. PMC 3636465 . PMID 21504359. doi:10.1089/scd.2011.0162..
Pasque V, Jullien J, Miyamoto K, Halley-Stott RP and Gurdon JB (2011). Epigenetic factors influencing resistance to nuclear reprogramming. Trends in Genetics 27(12)516-525.
Narbonne P, Simpson DE and Gurdon JB (2011). Deficient induction response in a Xenopus nucleocytoplasmic hybrid. PLoS Biology 9(11):e1001197.
Gurdon, JB (2006). From nuclear transfer to nuclear reprogramming: the reversal of cell differentiation. Ann. Rev. Cell Dev. Biol. 22, 1-22.
Gurdon JB and Melton DA (2008). Nuclear reprogramming in cells. Science 322, 1811-1815.
Jullien J, Astrand C, Halley-Stott RP, Garrett N, and Gurdon JB (2010). Characterization of somatic cell nuclear reprogramming by oocytes in which a linker histone is required for pluripotency gene reactivation. PNAS 107, 5483 до 5488.
Pasque, V.; Gillich, A.; Garrett, N.; Gurdon, J. B. (2011). „Histone variant macroH2A confers resistance to nuclear reprogramming.”. EMBO J. 6. 30 (12): 2373—87. PMC 3116279 . PMID 21552206. doi:10.1038/emboj.2011.144..
Jullien J, Halley-Stott RP, Miyamoto K, Pasque V and Gurdon JB (2011). „Mechanisms of nuclear reprogramming by eggs and oocytes: a deterministic process?”. Nature Reviews Molecular.& Cell Biology, 12, 453-459.

Извори

[1]
Gurdon, J. B.; Byrne, J. A. (2003). „The first half-century of nuclear transplantation”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 100 (14): 8048—8052. Bibcode:2003PNAS..100.8048G. PMC 166179 . PMID 12821779. doi:10.1073/pnas.1337135100 ..
[2]
Gurdon, J.B. (2006). „From Nuclear Transfer to Nuclear Reprogramming: The Reversal of Cell Differentiation”. Annual Review of Cell and Developmental Biology. 22: 1—22. PMID 16704337. S2CID 6185731. doi:10.1146/annurev.cellbio.22.090805.140144.
[3]
Gurdon, J. B.; Melton, D. A. (2008). „Nuclear Reprogramming in Cells”. Science. 322 (5909): 1811—1815. Bibcode:2008Sci...322.1811G. PMID 19095934. S2CID 12563361. doi:10.1126/science.1160810.
[4]
Kain, Kristin (2009). „The birth of cloning: An interview with John Gurdon”. Disease Models & Mechanisms. 2 (1–2): 9—10. PMC 2615171 . PMID 19132124. doi:10.1242/dmm.002014.
[5]
Gurdon, John (2003). „John Gurdon”. Current Biology. 13 (19): R759—R760. PMID 14521852. S2CID 12271157. doi:10.1016/j.cub.2003.09.015.
[6]
Gurdon, J. (2000). „Not a total waste of time. An interview with John Gurdon. Interview by James C Smith”. The International Journal of Developmental Biology. 44 (1): 93—99. PMID 10761853.
[7]
„The 2012 Nobel Prize in Physiology or Medicine - Press Release” (на језику: енглески). Nobel Media. Приступљено 10. 10. 2012.
[8]
Gurdon, J.B.. „The developmental capacity of nuclei taken from intestinal epithelium cells of feeding tadpoles.”. Journal of Embryology and Experimental Morphology. 10: 622—640. 1962.
[9]
Simonsson, Stina; Gurdon, John (2004). „DNA demethylation is necessary for the epigenetic reprogramming of somatic cell nuclei”. Nature Cell Biology. 6 (10): 984—990. PMID 15448701. S2CID 23201099. doi:10.1038/ncb1176.]
[10]
„Prizewinners 1961–1981”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2016. г. Приступљено 11. 10. 2012. bei feldbergfoundation.org;
[11]
(језик: енглески)„The 1989 Wolf Foundation Prize in Medicine”. Приступљено 11. 10. 2012. bei wolffund.org.il;
[12]
(језик: француски) „Associé étranger de l'Académie des sciences, John GURDON Élu Associé étranger le 24 avril 1989”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2013. г. Приступљено 11. 10. 2012.
[13]
„Albert Lasker Basic Medical Research Award. 2009 Winners John Gurdon and Shinya Yamanaka”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. laskerfoundation.org;
[14]
Narbonne, P.; Simpson, D. E.; Gurdon, J. B. (2011). Misteli, Tom (ed.). "Deficient Induction Response in a Xenopus Nucleocytoplasmic Hybrid". PLOS Biology. 9 (11): e1001197.

Спољашње везе

[1] [1]
Gurdon, J. B.; Byrne, J. A. (2003). „The first half-century of nuclear transplantation”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 100 (14): 8048—8052. Bibcode:2003PNAS..100.8048G. PMC 166179 . PMID 12821779. doi:10.1073/pnas.1337135100 ..

[2] [2]
Gurdon, J.B. (2006). „From Nuclear Transfer to Nuclear Reprogramming: The Reversal of Cell Differentiation”. Annual Review of Cell and Developmental Biology. 22: 1—22. PMID 16704337. S2CID 6185731. doi:10.1146/annurev.cellbio.22.090805.140144.

[3] [3]
Gurdon, J. B.; Melton, D. A. (2008). „Nuclear Reprogramming in Cells”. Science. 322 (5909): 1811—1815. Bibcode:2008Sci...322.1811G. PMID 19095934. S2CID 12563361. doi:10.1126/science.1160810.

[4] [4]
Kain, Kristin (2009). „The birth of cloning: An interview with John Gurdon”. Disease Models & Mechanisms. 2 (1–2): 9—10. PMC 2615171 . PMID 19132124. doi:10.1242/dmm.002014.

[5] [5]
Gurdon, John (2003). „John Gurdon”. Current Biology. 13 (19): R759—R760. PMID 14521852. S2CID 12271157. doi:10.1016/j.cub.2003.09.015.

[6] [6]
Gurdon, J. (2000). „Not a total waste of time. An interview with John Gurdon. Interview by James C Smith”. The International Journal of Developmental Biology. 44 (1): 93—99. PMID 10761853.

[nobelprize.org-7] [7]
„The 2012 Nobel Prize in Physiology or Medicine - Press Release” (на језику: енглески). Nobel Media. Приступљено 10. 10. 2012.

[8] [8]
Gurdon, J.B.. „The developmental capacity of nuclei taken from intestinal epithelium cells of feeding tadpoles.”. Journal of Embryology and Experimental Morphology. 10: 622—640. 1962.

[9] [9]
Simonsson, Stina; Gurdon, John (2004). „DNA demethylation is necessary for the epigenetic reprogramming of somatic cell nuclei”. Nature Cell Biology. 6 (10): 984—990. PMID 15448701. S2CID 23201099. doi:10.1038/ncb1176.]

[10] [10]
„Prizewinners 1961–1981”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2016. г. Приступљено 11. 10. 2012. bei feldbergfoundation.org;

[11] [11]
(језик: енглески)„The 1989 Wolf Foundation Prize in Medicine”. Приступљено 11. 10. 2012. bei wolffund.org.il;

[12] [12]
(језик: француски) „Associé étranger de l'Académie des sciences, John GURDON Élu Associé étranger le 24 avril 1989”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2013. г. Приступљено 11. 10. 2012.

[13] [13]
„Albert Lasker Basic Medical Research Award. 2009 Winners John Gurdon and Shinya Yamanaka”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. laskerfoundation.org;

[14] [14]
Narbonne, P.; Simpson, D. E.; Gurdon, J. B. (2011). Misteli, Tom (ed.). "Deficient Induction Response in a Xenopus Nucleocytoplasmic Hybrid". PLOS Biology. 9 (11): e1001197.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]