Џон Таунер Вилијамс (енгл. ; 8. фебруар 1932) је амерички композитор, диригент и пијаниста.“[1] Сматра се једним од највећих америчких композитора свих времена. Он је компоновао неке од најпопуларнијих, напрепознатљивијих, и критичких хваљених комада филмске музике у филмске историје током каријере која се протеже више од шест деценија. Добитник је 24 Награде Греми, 7 филмских награда британске академије, 5 Оскара[1] и 4 Награде Златни глобус. Са 51 номинацијом за Награду академије, он је други по броју појединачних номинација, након Волта Дизнија.[2][3] Године 2005, Амерички филмски институт је изабрао Вилијамсову филмску музику за филм Ратови звезда из 1977. као најбољу америчку филмску музику свих времена. Саундтрак за Ратове звезда је додатно сачуван у Конгресној библиотеци у Националном регустру снимака као дело које је „културно, историјски или естетски значајно”.[4]
Џон Вилијамс | |
---|---|
Пуно име | Џон Таунер Вилијамс |
Датум рођења | 8. фебруар 1932. |
Место рођења | Флорал Парк, Њујорк, САД |
Период | 1952—данас |
Жанр | филмска музика, џез |
Инструменти | клавир, клавијатуре |
Вилијамс је познат је по томе што је стварао музику за многе познате филмове као што су Ајкула, Ратови звезда, Хари Потер и Индијана Џоунс.[5][1] Он је сарађивао са редитељем Стивеном Спилбергом од 1974, компонујући музику за све осим четири његова играна филма –– Дуел, Љубичаста боја, Мост шпијуна и Играч број 1.[6] Други Вилијамсови радови обухватају тематску музику за Летње олимпијске игре 1984, НБЦ фудбал недељом увече, музику „Мисије” коју користе НБЦ вести и Севен вести у Аустралији, као и музику за телевизијске серије Изгубљен у простору и Земља џинова, и сценску музику за прву сезону Гилигановог острва.[7]
Вилијамс је исто тако компоновао бројне класичне концерте и друге радове за оркестарске ансамбле и соло инструменте. Он је служио као Бостон Попсов главни диригент од 1980. до 1993. године, и њихов је лауреатски диригент.[8] Он је уведен у Холивуд боулову галерију славних 2000. године, и био је добитник почасти Кенедијевог центра 2004. године и АФИ награде за животно остварење 2016. године. Вилијамс је компоновао филмску музику за осам од 20 најпрофитабилнијих филмова у САД (прилагођено инфлацији).[9]
Детињство, младост и породица
Џон Таунер Вилијамс је рођен 8. фебруара 1932. in Флорал Парку (Њујорк), од мајке Естер (девојачки Таунер) и Џонија Вилијамса,[10] џез бубњара и перкусионисте који је свирао са Рејмонд Скотовим квинтетом. Вилијамс је рекао о свом пореклу, „Мој отац је био човек из Мејна - ми смо били веома блиски. Моја мајка је била из Бостона. Родитељи мог оца су водили су робну кућу у Бангору у Мејну, а отац моје мајке је правио намештај. [...] Људи са тим коренима нису склони да буду лењи.”[11]
Године 1948. Вилијамсова породица се преселила у Лос Анђелес, где је Џон похађао Средњу школу Северни Холивуд, из које матурирао 1950. године. Он је касније похађао Универзитет Калифорније (Лос Анђелес), и приватно је студирао са италијанским композитором Марио Кастелнуово-Тедеско.[12] Вилијамс је исто тако похађао Градски колеџ Лос Анђелеса током једног семестра, јер је та школа имала студијски џез бенд.[13]
Године 1951, Вилијамс се придружио Америчком ваздухопловству, где је свирао клавир и дувачке инструменте, дириговао и аранжирао музику за бенд америчког ваздухопловства као део свог посла.[14][15] У једном интервјуу 2016. године са америчким ваздухопловним бендом, испричао је да је похађао основну обуку ваздухопловства у ваздухопловној бази Лакленд, након чега је служио као пијаниста и дувачки свирач, са споредним обавезама аранжирања током три године. Такође је похађао музичке курсеве на Универзитету у Аризони као део своје службе.[16][17]
Године 1955, након службе у ваздухопловству, Вилијамс се преселио у Њујорк и уписао Џулијард школу, где је учио клавир са Розином Левин.[12] Првобитно је планирао да постане концертни пијаниста, али након што је чуо савремене пијанисте попут Џона Браунинга и Вана Клибурна, пренео је фокус на композицију.[18] За то време Вилијамс је радио као џез пијаниста у многим градским џез клубовима.
Рана каријера
Након студија на Џулијарду и Истман школи музике, Вилијамс се вратио у Лос Анђелес, где је почео да ради као оркестратор у филмским студијима. Између осталих композитора, Вилијамс је радио са Францом Ваксманом, Бернардом Херманом и Алфредом Њуманом, као и са својим колегама оркестраторима Конрадом Селинџером и Бобом Франклином.[19]
Вилијамс је такође био студијски пијаниста и сесијски музичар, наступајући на филмским партитурама композитора као што су Џери Голдсмит, Елмер Бернштајн, Леонард Бернштајн и Хенри Манчини. Са Манчинијем је снимио партитуре Питера Гана из 1959. године, Дани вина и ружа из 1962. и Шараде из 1963. године. Са Елмером Бернштајном је наступао на партитури Hecht-Hill-Lancaster Productions Слатки мирис успеха. Вилијамс свира клавирски део остината гитара-клавир у чувеној насловној теми Манчинија Питер Ган.[20][21] На саундтраку Питер Гана, сарађивао је са гитаристом Бобом Бејном, басистом Ролијем Бандоком и бубњаром Џеком Сперлингом, од којих су многи такође представљени у телевизијској серији Mr. Lucky. Вилијамс је био пијаниста за музику за адаптацију мјузикла Леонарда Бернштајна West Side Story из 1961,[22] и филма из 1960. године, The Apartment.
Вилијамс је такође служио као музички аранжер и вођа бенда за серију популарних музичких албума са певачима Рејем Васкезом и Френкијем Лејном.[23][24]
Филмско и телевизијско снимање
Иако вешт у разним композиционим идиомима 20. века, Вилијамсов најпознатији стил може се описати као облик неоромантизма,[25] који је инспирисан оркестарском музиком касног 19. века – у стилу Петра Иљича Чајковског или Рихарда Вагнера и њихов концепт лајтмотива — који је инспирисао његове претходнике филмске музике.[26]
Вилијамс је такође компоновао музику за различите телевизијске програме у истом временском периоду, укључујући пилот епизоду Гилигановог острва,[27] Отац нежења (1959–60), Крафт театар неизвесности, Изгубљени у свемиру (1965–68), Временски тунел ( 1966–67), и Земља дивова (последња три је створио плодни ТВ продуцент Ирвин Ален).[28] Такође је радио на неколико епизода М одреда.[29][30]
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.