Џек Николсон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Џон Џозеф „Џек“ Николсон (енгл. ; Нептун Сити, 22. април 1937) амерички је филмски глумац, режисер, сценариста и продуцент.[1]
У почетку је глумио у нискобуџетним, углавном хорор филмовима. Из анонимности излази 1969. године након улоге провинцијског адвоката у филму Голи у седлу. Убрзо се намеће низом значајних улога типичних антагониста и неуротичних аутсајдера, те најувјерљивије тумачи бунтовне, неприлагођене и асоцијалне особе. Џек Николсон је иначе познат и као велики борац против насиља на филму.[2]
Биографија
Младост
Николсон је рођен 22. априла 1937. године у месту Нептун Сити у Њу Џерзију.[3][4][5] Његова мајка, Џун Франсес Николсон (1918—1963),[6][7] била је плесачица у локалном позоришту, која је чврсто веровала да ће под уметничким именом Џун Нилсон постићи значајну каријеру. Њени планови су се пореметили кад је остала трудна и због тога се 16. 10. 1936. године удала за колегу с посла, Доналда Фурсила (1909—1997).[8][9] Међутим, њихов брак је убрзо поништен, јер је Доналд Фурсило већ био ожењен. Премда је он признао дете и обавезао се да ће о њему водити бригу, умешала се Етел Николсон (1898—1970), бака с мајчине стране, захтевајући да се она настави да брине о унуку. Тако ће се, образложила је, њена кћи моћи посветити каријери од које су сви много очекивали. Џон Џозеф Николсон (1898—1955), деда славног глумца, потомак холандских досељеника, радио је у робној кући, и враћао се са посла углавном пијан. Родитељи тек рођеног дечака сложили су се с Етел Николсон, па је Џек добио презиме своје мајке и наставио с њом да живи у кући деде и бабе. Како се у том окружењу никада више није спомињало име Доналда Фурсила, Џек Николсон је одрастао у уверењу како су му деда и бака родитељи, а мајка — сестра.
Да парадокс буде већи, тек је новинар недељника Тајмс, који је 1974. године писао велики чланак о тада младом глумцу у успону, открио да му је жена за коју је веровао да му је сестра — заправо мајка.[10] Како су бака и мајка умрле много пре тога (1970. и 1963), више нико није могао да сведочи о томе, а Николсон није желио да разговара с новинаром.
Како је постајао славнији, тако је питање о његовом оцу побуђивало све више занимања. У разним нагађањима најдаље је отишао Патрик Макгилиган, који је 1995. године објавио књигу „Џеков живот”. Он је поставио тезу да је отац славног глумца могао бити и Еди Кинг (имигрант из Летоније, рођен као Едгар А. Киршфелд), управник позоришта у којем је радила Николсонова мајка.[11] Доналд Фурсило одмах је енергично отклонио такву могућност, те признао како је браком с Џун, додуше починио бигамију, али да очинство никада није порицао. Иако је у време изласка књиге постојала могућност да се очинство с великом сигурношћу утврди ДНК анализом, и тиме избегну сва даљња нагађања, Николсон је то категорично одбио. „Отац је особа која ти помаже док одрасташ, а не неко ко има исте спирале у генском коду”, објаснио је.
Награде
Освојене награде
- Награђен Оскаром као најбољи главни глумац у филму Лет изнад кукавичјег гнезда, 1975. године
- Награђен Оскаром као најбољи главни глумац у филму Добро да боље не може бити, 1997. године
- Награђен Оскаром као најбољи споредни глумац у филму Време нежности, 1983. године
- Награђен Златним глобусом у категорији драме, као најбољи главни глумац у филму Кинеска четврт, 1975. године
- Награђен Златним глобусом у категорији драме, као најбољи главни глумац у филму Лет изнад кукавичјег гнезда, 1976. године
- Награђен Златним глобусом у категорији драме, као најбољи главни глумац у филму Све о Шмиту, 2003. године
- Награђен Златним глобусом у категорији мјузикл или комедија, као најбољи главни глумац у филму Част Прицијевих, 1985. године
- Награђен Златним глобусом у категорији мјузикл или комедија, као најбољи главни глумац у филму Добро да боље не може бити, 1997. године
- Награђен Златним глобусом као најбољи споредни глумац у филму Време нежности, 1984. године
- Награђен БАФТА наградом, као најбољи главни глумац у филму Лет изнад кукавичјег гнезда, 1976. године
- Награђен БАФТА наградом, као најбољи главни глумац у филму Кинеска четврт, 1974. године
- Награђен БАФТА наградом, као најбољи главни глумац у филму The Last Detail, 1974. године
- Награђен БАФТА наградом, као најбољи споредни глумац у филму Reds, 1982. године
Номинације
- Номинован за Оскара као најбољи споредни глумац у филму Easy Rider, 1969. године
- Номинован за Оскара као најбољи главни глумац у филму Five Easy Pieces, 1970. године
- Номинован за Оскара као најбољи главни глумац у филму The Last Detail, 1973. године
- Номинован за Оскара као најбољи главни глумац у филму Кинеска четврт, 1974. године
- Номинован за Оскара као најбољи споредни глумац у филму Reds, 1981. године
- Номинован за Оскара као најбољи главни глумац у филму Част Прицијевих, 1985. године
- Номинован за Оскара као најбољи главни глумац у филму Ironweed, 1987. године
- Номинован за Оскара као најбољи споредни глумац у филму Неколико добрих људи, 1992. године
- Номинован за Оскара као најбољи главни глумац у филму Све о Шмиту, 2002. године
Филмографија
Улоге Џека Николсона | ||||
Година | Српски назив | Изворни назив | Улога | Напомена |
|---|---|---|---|---|
| 1958. | Џими Волас | |||
| 1960. | Џони Варон | |||
| 1960. | Бади | |||
| 1960. | Мала продавница страве | Вилбур Форс | ||
| 1960. | Вири Рајли | |||
| 1962. | Вил Броцијус | |||
| 1963. | The Raven | Рексфорд Бедло | ||
| 1963. | наредник Андре Дувалијер | |||
| 1964. | Долан | |||
| 1964. | Џеј Викем | |||
| 1964. | Барнет | |||
| 1965. | Вес | |||
| 1967. | Били Спир | |||
| 1967. | песник | |||
| 1968. | Стони | |||
| 1969. | Голи у седлу | Џорџ Хансон | ||
| 1970. | Бани | |||
| 1970. | Тед Прингл | |||
| 1970. | Роберт Ероика Дјупеа | |||
| 1971. | Џонатан Ферст | |||
| 1971. | Мич | |||
| 1972. | Дејвид Стеблер | |||
| 1973. | Били Бедас Бадски | |||
| 1974. | Кинеска четврт | Џејк „Џеј-Џеј” Гитис | ||
| 1975. | Дејвид Лок | |||
| 1975. | А. Кваксон | |||
| 1975. | Оскар Саливан алијас Оскар Дикс | |||
| 1975. | Лет изнад кукавичјег гнезда | Рендл Патрик Макмарфи | ||
| 1976. | Двобој на Мисурију | Том Логан | ||
| 1976. | Бример | |||
| 1978. | Идемо на југ | Хенри Лојд Мун | ||
| 1980. | Исијавање | Џек Торенс | ||
| 1981. | Поштар увек звони двапут | Френк Чејмберс | ||
| 1981. | Црвени | Јуџин „Џин” О’Нил | ||
| 1982. | Чарли Смит | |||
| 1983. | Време нежности | Гаред Бридлав | ||
| 1985. | Част Прицијевих | Чарли Партана | ||
| 1986. | Вертелер | |||
| 1986. | Љубавна бољка | Марк Луис Формен | ||
| 1987. | Вештице из Иствика | Дерил Ван Хорн | ||
| 1987. | Бил Рорич | |||
| 1987. | Челични коров | Френсис Фелан | ||
| 1989. | Бетмен | Џокер/Џек Напијер | ||
| 1990. | Два Џејка | Џек Гитис | ||
| 1992. | Јуџин Ерл Акслајн (Хари Блис) | |||
| 1992. | Неколико добрих људи | пук. Нејтан Р. Џесеп | ||
| 1992. | Хофа | Џејмс Р. „Џими” Хофа | ||
| 1994. | Вук | Вил Рандал | ||
| 1995. | Чувар прелаза | Фреди Гејл | ||
| 1996. | Крв и вино | Алекс Гејтс | ||
| 1996. | Гарет Бридлав | |||
| 1996. | Марс напада! | председник Џејмс Дејл / Арт Ланд | ||
| 1997. | Добро да боље не може бити | Мелвин Удал | ||
| 2001. | Завет | Џери Блек | ||
| 2002. | Све о Шмиту | Ворен Шмит | ||
| 2003. | Без љутње, молим | др Бади Рајдел | ||
| 2003. | Само не ти | Хери Санборн | ||
| 2006. | Двострука игра | Френк Костело | ||
| 2007. | Листа последњих жеља | |||
| 2010. | ||||
| 2010. | ||||
Познати глумци с којима је сарађивао
- Леонардо Дикаприо (The Departed)
- Мет Дејмон (The Departed)
- Кијану Ривс (Something's Gotta Give)
- Адам Сандлер (Anger Management)
- Том Круз (A Few Good Men)
- Деми Мур (A Few Good Men)
- Ким Бејсингер (Batman)
- Мишел Фајфер (The Witches of Eastwic)
- Џенифер Лопез (Blood And Wine)
- Роберт де Ниро (The Last Tycoon)
- Ворен Бејти (Reds)
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.