From Wikipedia, the free encyclopedia
Љиљан (фр. ) је стилизовани приказ љиљана. Представља један од најчешћих хералдичких мотива у Европи. Током средњег вијека били су највише препознатљиви на грбу Краљевства Француске. Симбол су љубави, изабраности Богородице, Светога Тројства.[1]
Симбол љиљана срећемо још у древној Месопотамији и старом Египту. Хералдички љиљан у Европи се традиционално повезују са француском монархијом, и са оним владарским кућама које су потекле из Француске (данас: Шпанија, Луксембург — кућа Бурбона). У Северној Америци љиљан је симбол области које су првобитно населили Французи, као што су Квебек и Луизијана. Љиљан је амблем италијанске провинције Фиренца, а на грбу Медичија се појавио у 16. веку. Симбол је и града Лила у Француској.
Као хришћански мотив, љиљани су чврсто везани за култ Богородице и означавају изабраност, непорочност Богородице. Спој три латице у горњем дјелу хералдичког цвијета симболише Свето Тројство. Симболика љиљана огледа се и у стиховима Старог и Новог завјета. У стиховима Старог завјета ослања се на:
Књига пророка Осије - 14. глава
Друга књига дневника - 4. глава
Пјесма над пјесмама - 2. глава
Симболика љиљана се у стиховима Новог завјета ослања на Јеванђеља по Матеју (6:28-29) и Јеванђеља по Луки (12:27).
Матеј – Бесједа на гори господа Исуса Христа- глава 6
У Европи су најзаступљенији у Француској чији је грб до 1376. године био „посутим“ љиљанима, што је директно асоцирало на Пјесму над пјесмама, „Што је љиљан међу трњем" оно што је Израиљ међу народима мислећи на изабраност, то је француски краљ међу краљевима. Од 1376. године грб Француске се састојао од три златна љиљана што је симболисало јединство љубави Светога Тројства према Краљевини Француској.[2]
У српске земље љиљан долази преко Византије, а његов утицај се ширио преко Хума даље у Србију.[3] У средњовјековној Србији мотив љиљана срећемо на краљевским регалијама, манастирским фрескама, новцу. Љиљани у Босну доспјевају крунисањем Трвтка за краља, преко круне Стефана Првовјенчаног, у манастиру Милешева 1377. године. До тада на грбу Котроманића није било љиљана, већ се првобитни грб састојао од траке у хералдичком пољу.[2][3]
Године 1888. два златна љиљана су унета на грб Краљевине Србије као симбол њеног континуитета са династијом Котроманића. Љиљани нису били на грбу Државе СХС, Краљевине Југославије, ни СФРЈ, али су се поново појавили на грбу и застави независне Србије 2006.
Током рата у Босни, босански муслимани су користили стилизовани грб Котроманића као ратну заставу, сматрајући љиљане својим симболом. По том основу су га користили до 1998. године.
| Француски грб пре 1376. .svg) | Француски грб после 1376.  | Грб Едварда III, на коме се налазе љиљани .svg) | Застава француске краљевске породице пре 1789. и од 1815. до 1830.  | Шкотски краљевски грб | Фирентински љиљан |
| Љиљани на грбу папе Павла VI  | Грб српске династије Котроманића | Национални симбол Бошњака | Застава Квебека | Грб Србије (мали) | Грб Висбадена, савезна држава Хесен, Немачка  |
| Грб Линколна, град у Енглеској  | Грб Јурбаркаса, град у Литванији  | Грб Туркуа, град у Финској  | Застава Њу Орлеанса, град у Америци  | Грб Бјелско-Бјали, град у Пољској  | Застава Лелистада, град у Холандији  |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
