Јерменска уметност

Јерменска уметност је уметничка продукција народа Јермена и уметност на подручју државе Јерменије и јерменске дијаспоре.^[1]

Манастир Нораванк близу Јегегнадзора из 13. века

Праисторијска и античка уметност

Римски храм у Гарнију из 1–3. века

На подручју данашње Јерменије и Грузије је настало много оригиналних уметничких дела која имају одлике народа који су дуго времена владали овим подручјем – Персијанцима и Римљанима, пропраћена византијском уметношћу koiné из 5. века.^[1]

Стара јерменска уметност

Црква Свете Хрипсиме у Ечмијадзину из 618. године

Катедрала у Анију архитекте Трдата из 1001. године, Турска

Славни хачкар из манастира Гошаванк из 1291. године уметника Погоса

Јермени су били први народ који је хришћанство прогласило за државну религију (током 3. века), чак пре Римског царства, након чега је уследило дуго богато и сретно раздобље до монголске окупације у 13. веку. У то време је настало много оригиналних грађевина једне архитектуре. Локација​ се независно развија, посебно око 10. века.^[1]

Захваљујући напредној грађевинској техници, посебно употреби бетона за подизање купола и сводова подупртих каменим зидовима, настали су многи значајни споменици који су успели да преживе чак и земљотресе и ратна разарања. Јермени су градитељи пре свих применили тлоцрт који је подразумевао средишњу куполу над четвртастом основом. Модел који су касније многи понављали (византијска уметност, исламска уметност и архитектура, и друге). Куполу, подигнуту на кружном или многоугаоном тамбуру, често подупиру четири четвртаста стуба који су такође смештени у унутрашњости и надсвођени луковима и нишама. Тлоцрти неких грађевина прилично су сложени; нпр. у црквама с тлоцртом у облику грчког крста кракови се завршавају апсидом, а између кракова се налазе угаоне нише.^[1]

Широм Јерменије, али и северног Ирана, западне Турске, Грузије и источног Азербејџана, сусрећемо цркве с правоугаоним и многоугаоним тлоцтом, као и цркве с куполом, а има и утврђених манастирских комплекса (као што су рушевине Анија, старе јерменске престонице).

Украси су већином исклесани у камену, каткада су то интарзије изведене у стилу који обједињује персијске, арапске, сиријске и византијске елементе. Јерменска архитектура је оставила трајан утицај на касније стилове у кавкаском подручју. Тако су бројни заштићени УНЕСКО-ви споменици светске баштине у Јерменији:

• Манастир Хагпат и Санахин
• Манастир Гегард и горњи део долине реке Азат
• Катедрала и цркве Ечмијадзина и археолошки локалитет Звартноц

А на приступној листи заштићених споменика налазе се:

• Град Двин - археолошка локација
• Базилика и археолошка локација града Јерероука
• Манастир Нораванк у горњем делу долине Амагоу
• Манастир Татев и Татеви Анапат као и околна долина Воротан

Посебан облик старојерменске скулптуре представљају велике надгробне камене стеле с уклесаним крстом у плитком рељефу, али с богатом орнаменталном декорацијом – тзв. хачкари. Они су се очували и током монголске и турске окупације, дубоко у 19. век.^[2]

Модерна јерменска уметност

Види још

• Ранохришћанство
• Византијска уметност
• Исламска уметност и архитектура
• Предроманика
• Јерменска књижевност