Јерг Хајдер

Јерг Хајдер ( ; Бад Гојзерн, 26. јануар 1950 — Кетмансдорф, 11. октобар 2008) је био аустријски политичар, припадник 2005. основане партије Савез за будућност Аустрије (), једне фракције Слободарске партије Аустрије () којој је до тада припадао. Хајдер је од 1979. био члан Парламента Аустрије, а од 1986. предсједавајући Слободарске партије Аустрије. Године 1989, га је корушки парламент, по први пут изабрао за гувернера ( ) гдје је остао до 1991. године. Године 1999, као и 2004. поново је постао гувернер исте аустријске покрајине.

Јерг Хајдер
Јерг Хајдер 2007.
Датум рођења	(1950-01-26)26. јануар 1950.
Место рођења	Бад Гојзерн, Аустрија
Датум смрти	11. октобар 2008.(2008-10-11) (58 год.)
Место смрти	Кетмансдорф, Аустрија
Универзитет	Универзитет у Бечу
Политичка странка	Слободарска партија Аустрије, Савез за будућност Аустрије

Младост и образовање

Јерг Хајдер је одрастао у породици у којој су идеје национал-социјализма биле високо цијењене. Оба родитеља су били чланови НСДАП-а, али су на крају Другог свјетског рата, након истраге, проглашени као „мање инволвирани“ и поштени на слободу. Хајдер је основну школу похађао у родном мјесту између 1956. и 1960, а гимназију у Бад Ишлу до 1968. године, гдје је био члан ђачког удружења „Албија“. После матуре је служио војску гдје добија чин водника (у аустријској војсци под називом ).

Следећих година, све до 1973. Хајдер студира право и политичке науке на бечком универзитету, гдје и докторира право. После тога је активан на том универзитету, као асистент на институту за политичке науке и управно право код проф. др Гинтера Винклера.

Политичка каријера

Преглед

Хајдер је за вријеме своје политичке каријере боравио на више функција унутар Слободарске партије Аустрије (), између осталих и 14 година као предсједник партије. Под његовим вођством је популарност партије код становништва стално расла. Највећу популарност је Слободарска партија Аустрије постигла 1999. године на парламентарним изборима, када је постала најјача политичка снага у Корушкој. Одговоран је и за највећи губитак гласова једне партије; и то на парламентарним изборима 2002. године (губитак преко двије трећине гласова). Његова политика је временом водила до многих контроверзних ситуација на политичкој сцени Аустрије и довела је до масовног одлива чланства сопствене партије.

Политичка каријера
1966	1. мјесто на такмичењу оратора ђачких и студентске организација
1971 — 1975	Омладински функционер при подмладку слободарске партије
1971 — 2005	Члан председништва партије ()
1976	Прелаз у () Корушке, партијски секретар () Корушке
1976 — 1983	Партијски секретар () Корушке
1979 — 1983	Као најмлађи парламентарац улаз у аустријски парламент
1982 - 13. мај 1983.	Главни уредник „Корушких вијести"
1986 — 1989	Делегат у аустријском парламенту
1983 — 1998	Предсједник партије () Корушке
1992 — 1999	Делегат у аустријском парламенту, предсједавајући партијског клуба ()
1986 — 2000	Предсједник партије () Аустрије
30. мај 1989 — 21. јун 1991.	Премијер Корушке
1991 — 1999	Вицепремијер Корушке
18. април 1999.	Гувернер Корушке
2000	Учешће у владајућој коалицији Аустрије, Хајдер даје оставку на предједништво у партији
март 2004	Гувернер Корушке
2005	Одвајање групе Савез за будућност Аустрије од . Предсједник Јерг Хајдер. Изборни неуспјех.

Јерг Хајдер је погинуо у саобраћајној несрећи надомак Клагенфурта 11. октобра 2008.^[1] Био је ожењен; имао је двије кћерке.

Публикације

• 1992
• Hatzenbichler, Jürgen (1993). Europa der Regionen. L. Stocker. ISBN 978-3-7020-0676-1.. Stocker, Graz.
• 1993
• 1995
• 1997
• 2003
• Bewegung. Ibera Verlag. 2004. ISBN 978-3-85052-174-1..

Референце

1. „”. 11. 10. 2008. Приступљено 11. 8. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза) (Хајдер из Аустрије погинуо у незгоди.) , 11. 10. 2008.

Литература

• Alfred Worm (2005). Ein Streitgespräch mit Jörg Haider. Wien. ISBN 380007107 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ)..
• Michael Jungwirth (2002). Von Haider bis Le Pen - Europas Rechtspopulisten. Styria. ISBN 978-3-222-12999-5.. Styria.
• Vida Obid, Mirko Messner, Andrej Leben: Haiders Exerzierfeld. Promedia. 2002.  978-3-85371-174-3.
• Christa Zöchling (1999). Haider. Licht und Schatten einer Karriere. Molden. ISBN 978-3-85485-025-0.. Wien.
• Melanie A. Sully (1997). The Haider phenomenon. East European Monographs. ISBN 978-0-88033-381-8.. East European Monographs - Columbia University Press New York.
• Brigitte Bailer-Galanda, Wolfgang Neugebauer. Bailer-Galanda, Brigitte; Neugebauer, Wolfgang (1997). Haider und die Freiheitlichen in Österreich. Berlin. ISBN 978-3-88520-638-5.
• Herbert Schui (u.a.) (1997). Wollt ihr den totalen Markt?. Droemer Knaur. ISBN 978-3-426-80083-6.. Knaur FACTS.
• Brigitte Bailer-Galanda, Wolfgang Neugebauer (1996). Handbuch des österreichischen Rechtsextremismus. Deuticke. ISBN 978-3-216-30099-7.. Wien.
• Gudmund Tributsch (1994). Schlagwort Haider. Falter. ISBN 978-3-85439-137-1.. Wien.
• Brigitte Bailer-Galanda (1995). Haider wörtlich - Führer in die Dritte Republik. Wien. ISBN 978-3-85409-253-7..
• Hans-Henning Scharsach (1992). Haiders Kampf. Wien. ISBN 978-3-7015-0285-1..
• Oliver Minich (2003). Die Freiheitliche Partei Österreichs als Oppositionspartei in der Ära Haider - Strategie, Programmatik und innere Struktur. Gollenstein. ISBN 978-3-935731-43-0.. Blieskastel.
• Walter Ötsch (2000). Haider light. Handbuch für Demagogie. Czernin. ISBN 978-3-7076-0047-6.. Wien.
• Klaus Ottomeyer (2000). Die Haider-Show. Zur Psychopolitik der FPÖ. Drava. ISBN 978-3-85435-337-9.. Klagenfurt.

Спољашње везе

• Ми смо духовно надмоћнији: Хајдер као гост предавач при сусрету припадника Вафен СС-а 1995. године
• Јерг Хајдер: Неонациста, десни радикал, или популиста?
• Јерг Хајдеров повратак кући и визија једног народног неолиберализма (-)
• Хајдерово свјетло тематски сортирана збирка Хајдерових цитата