Јелена Берберовић (Сарајево 23. август 1938 — Сарајево 27. фебруар 2017) била је професор филозофије на Филозофском факултету у Сарајеву и Филозофском факултету у Београду. Познат је њен теоријски допринос у филозофкој дисциплини (гносеологија) теорија сазнања.
| Јелена Берберовић | |
|---|---|
| Датум рођења | 23. август 1938. |
| Место рођења | Сарајево, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 27. фебруар 2017. (78 год.) |
| Место смрти | Сарајево, Босна и Херцеговина |
| Школа филозофије | Аналитичка филозофија |
| Интересовања | Теорија сазнања |
| Утицаји од | Лудвиг Витгенштајн |
Јелена Берберовић је дипломирала филозофију на Универзитету у Сарајеву 1960. године. На истом факултету одбранила је докторску дисертацију под називом: „Критика метафизике у раду Лудвига Витгенштајна” (1965). На Одељењу за филозофију, Универзитета у Сарајеву изабрана је 1961. године за асистента а 1967. за доцента за предмет теорија сазнања. Године 1973. постала је ванредни професор а 1978. године редовни професор. У време ратних сукоба напустила је родно Сарајево и живела је у Београду од 1992. до 2000. У том периоду од 1993. до 2000. године радила је као професор на Филозофском факултету у Београду. Године 2000. поново се вратила у Сарајево где је опет изабрана за професора на катедри за филозофију и социологију Универзитета у Сарајеву. Пензионисана је 2009. Брат Јелене Берберовић, Љубомир Берберовић, је једно време био ректор Универзитета у Сарајеву.
Објавила је велики број радова у научним и филозофским часописима („Преглед”, „Дијалог”, „Радови Филозофског факултета у Сарајеву”, „Тхеориа”, „Филозофски годишњак”). Била је члан редакције часописа „Преглед” и „Дијалог”, члан редакције едиције „Наука” у сарајевској издавачкој кући "Свјетлост" и члан редакције у посебно познатим филозофским библиотекама „Полис” и „Логос” издавачке куће "Веселин Маслеша" у Сарајеву. Била је и члан Центра за Филозофска истраживања АНУ БиХ. Добила је Годишњу награду издавачке куће "Свјетлост" (1978), и Награду за научни рад "Веселин Маслеша" (1984).
Филозофске студије
- Знање и истина, Београд, (1972).
- "Филозофија Лудвига Витгенштајна", Сарајево, (1978).
- Терминолошке вишеструкости, Сарајево, (1979).
- Филозофија и свијет науке, Сарајево, 1990.
- Главни правци аналитичке филозофије у XX вијеку, Београд, 2002.
- Рационалност и језик. Огледи из савремене филозофије, Сарајево, 2004.
Приређена издања
Филозофија и наука, зборник радова
Споменица 60. годишњице Филозофског факултета у Сарајеву (1950 – 2010), Филозофски факултет, Сарајево, (2010). стр. 74 – 75.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
