Јасеново (Бела Црква)

За другу употребу, погледајте страницу Јасеново.

Јасеново је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу у Војводини. Према попису из 2011. било је 1243 становника. Налази се у северозападном делу општине, мала варошица, на раскрсници пута са првом железничком пругом у бившој Југославији, била је значајно место у долини реке Караш. Овде се налази Железнички комплекс Јасеново на прузи Вршац—Бела Црква.

Јасеново
Православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Бела Црква
Становништво
— 2011.	1243
— густина	45/
Географске карактеристике
Координате	44° 55′ 35″ С; 21° 17′ 22″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	73
Површина	32,2 2
Јасеново Јасеново на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26346
Позивни број	013
Регистарска ознака

Историја

Назив села је од дрвета јасена. За симболе грба узето је дрво јасена и вила, која је по предању живела у јасеновим шумама и чувала село.

У турским тефтерима село Јасеново се помиње још половином шеснаестог века. A током историје је више пута мењало име: Године 1690. – Јасеново. После – Јасенова, Јесенова 1911. – 1922. – Јасеново. Јасеново је купио Неман-бег харач 1692. Јасеново је 1699. године припадало Северинском комитату. 1713. г. пописано је 83 дома. Крајем 1716. године и почетком 1717. г. таборовала је у Јасенову аустријска војска, са задатком да обезбеди Нову Паланку.^[1]

А године 1716. додељено је Јасеново паланачком диштрикту. Године 1717. бројало је 120 домова и постало је седиште подуправника () и оберкнеза. Тада је уведена и пошта 1726. г. сазидана је прва црква 1734. г. поучили су Италијани овдашње становништво и завели гајење свилених буба, сађење дудова за бубе и подигли манипулацијуну зграду.

У првом турском рату помиње се чешће Јасеново. Од 8. до 10. августа 1736. плаћали су мештани Турцима намет, у новцу и у намирницама. 4. фебруара 1739. потукла је народна војска код Јасенова једну чету побуњених Румуна.^[2]

Од 1747. до 1752. године становао је у Јасенову командант банатске народне војске, барон Сибшен. Пописано је 1749. г. 116 домова. Године 1769. подигнута је друга српска црква, а 1773. године уведене су матичне књиге. Овде постоји Црква Светог Димитрија у Јасенову.

Јасеново је 1773 године припојено Илирској регименти и постало седиште компаније. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место има милитарски статус, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било измешано, српско и влашко.^[3] Од 1780. – 1789. године постојала је овде једна војничка немачка тривијална школа. Године 1802. било је 168 домова са 1119 становника. Године 1820. обновљена је тривијална школа. Године 1838. додељено је српском батаљону, а 1845. српској регименти.

Године 1847. пописано је 1635 становника. Године 1854. пописано је 1379 становника у месту, а 5440 у компанији, коју су чиниле пет општина.

Дана 1. новембра 1856. године отворена је железничка станица, а 8. јула 1858. године пуштена је у саобраћај и железница на прузи према Темишвару. Године 1857. сазидана је општинска кућа. Јасеново постаје велика општина 1896. почиње матичарско звање.
Јасеново 1875. г. добија пошту, а 1879. тржишно право. Према пописима становника Јасеново је имало;

Година пописа	Број становника
1869.	1.619
1880.	1.795
1890.	2.054
1900.	2.156
1910.	2.207

Кретање броја становника од 1869. до 1910. године.

Године 1893. основана је апотека а 1912. г. подигнута је нова православна црква за коју је утрошено 80.000 Круна. У почетку Светског рата интернирана су два становника. 8. новембра 1918. г. српска војска је ушла у Јасеново, које је припојено Торонталској-тамишкој жупанији.

По попису 1921. г, било је 2111 становника, од којих: Срба – 1753; Чехословака – 35; Осталих Словена – 30; Румуна – 22; Италијана – 1; Немаца – 192; Мађара – 78. 20. децембара 1928. извршен је избор новог општинског представништва.^[4]

• 
• 
• 

Демографија

У насељу Јасеново живи 1115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (37,7 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 504 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Село је по величини и броју становника највеће у општини са 1446 становника и густином насељености од 18 становника по једном хектару.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[5] Година Становника 1948. 2.030 1953. 2.159 1961. 2.333 1971. 2.108 1981. 2.062 1991. 1.927 1.609 2002. 1.446 1.784

Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби			1.220	84,37%
Роми			93	6,43%
Мађари			18	1,24%
Румуни			15	1,03%
Македонци			12	0,82%
Чеси			11	0,76%
Немци			7	0,48%
Црногорци			6	0,41%
Хрвати			4	0,27%
Словаци			4	0,27%
Југословени			3	0,20%
Руси			1	0,06%
Муслимани			1	0,06%
Бугари			1	0,06%
непознато			38	2,62%

Становништво, привреда и инфраструктура

Становништво се претежно бави земљорадњом, воћарством, сточарством, а један део је запослен у предузећима у Вршцу и Белој Цркви. У селу раде и два предузећа која закође запошљавају доста радника из села, а то су циглана "2. октобар" и погон пластичне амбалаже "Хемофарм". Изграђеност инфраструктуре, комуналне опремљености, на завидном је нивоу у односу на остала места у општини.

У селу је обезбеђена здравствена заштита, изграђена је амбуланта у којој ради неколико лекара. Постоји осмогодишња основна школа „Ђорђе Малетић“, а такође и предшколска установа — дечје забавиште.

У Јасенову је 1816. године рођен књижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог и теоретичар Ђорђе Малетић.

Становништво према полу и старости^[7]

	м			ж
?	1			1
80+	10			20
75—79	17			35
70—74	22			40
65—69	46			51
60—64	48			44
55—59	19			30
50—54	52			42
45—49	71			68
40—44	56			40
35—39	55			49
30—34	42			38
25—29	60			48
20—24	41			42
15—19	52			45
10—14	50			32
5—9	60			53
0—4	29			37
Просек :	37,7			41,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 530 577 680 617 612 578 504

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 130 115 77 107 49 17 4 2 0 3 2,87

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	592	153	360	45	27	7
Женски	593	85	352	127	22	7
УКУПНО	1.185	238	712	172	49	14

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	314	138	0	2	70
Женски	128	65	0	0	14
УКУПНО	442	203	0	2	84
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	17	15	6	29
Женски	0	1	18	1	3
УКУПНО	0	18	33	7	32
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	6	7	5	2
Женски	3	0	0	9	6
УКУПНО	5	6	7	14	8
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	13
Женски	1	4	0	3
УКУПНО	3	4	0	16

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. Милекерови летописи јужнобанатских општина. 978-86-85075-04-9.
2. Летописа Период 1812 – 2009. Јасенову у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Јасенову настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
3. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
4. Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
5. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
6. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
7. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. Пантић, Коста; Белча, Душан. ISBN 978-86-85075-04-9.
• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
• Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
• Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
• Летописа Период 1812 – 2009. Јасеново у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Јасенова настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
• Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.

Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.„М. Марина“

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• (језик: енглески) Vue satellitaire de Jasenovo
• План насеља на мапи ()