Филм From Wikipedia, the free encyclopedia
Јадници (фр. ) је британски филм из 2012. године, снимљен по истоименом роману Виктора Игоа и истоименом мјузиклу Алaна Бублила и Клода-Мишела Шенберга. Филм је режирао Том Хупер, добитник Оскара за најбољег режисера за филм Краљев говор (2010). Главне улоге у филму тумаче Хју Џекман, Расел Кроу, Ен Хатавеј, Аманда Сајфред, Еди Редмејн, Хелена Бонам Картер и Саша Барон Коен.
Јадници | |
---|---|
Изворни наслов | Les Misérables |
Режија | Том Хупер |
Сценарио | Вилијам Николсон Алан Боублил Клод-Мишел Шенберг Херберт Кречмер |
Продуцент | Тим Беван Ерик Фелнар Дебра Хејвард Камерон Мекинтош |
Темељи се на | Јадници (Виктор Иго) |
Главне улоге | Хју Џекман Расел Кроу Ен Хатавеј Аманда Сајфрид Еди Редмејн Хелена Бонам Картер Саша Барон Коен |
Музика | Клод-Мишел Шенберг |
Сниматељ | Дени Коен |
Монтажа | Мелани Оливер Крис Дикенс |
Продуцентска кућа | |
Студио | |
Година | 2012. |
Трајање | 158 минута |
Земља | Уједињено Краљевство САД |
Језик | енглески |
Буџет | 61 милион долара |
Зарада | 442,7 милиона долара |
Веб-сајт | |
веза |
Филм Јадници је добио углавном позитивне оцене филмских критичара, који су највише хвалили изведбе глумаца, поготово Хјуа Џекмана и Ен Хатавеј. Филм је освојио многобројне награде, међу којима су и Златни глобус за најбољи играни филм – мјузикл или комедија, Хју Џекман је освојио Златни глобус за најбољег глумца у играном филму (мјузикл или комедија) а Ен Хатавеј Златни глобус за најбољу споредну глумицу у играном филму и Оскар за најбољу споредну глумицу. Ради се о првом мјузиклу номинованом за Оскара за најбољи филм још од 2002. и филма Чикаго[1]
Године 1815, затвореник Жан Валжан (Хју Џекман) бива пуштен на условну слободу од стране инспектора Жавера (Расел Кроу) након деветнаест година робије. Иако је одслужио своју казну, Валжан бива отеран из сваког града јер нико не жели да угости бившег робијаша. Једини који му пружа помоћ јесте бискуп од Диња (Колм Вилкинсон), који му нуди храну и склониште. Међутим, те исте ноћи Валжан краде бискупов прибор за јело од сребра и покушава да побегне. Полиција успева да га ухвати и одводи га код бискупа, који им говори да је он лично дао сребро Валжану као поклон, те Валжан бива ослобођен. Дирнут бискуповом великодушношћу, Валжан крши своју условну слободу и одлучује да започне нови живот под другим идентитетом. Жавер се заклиње да ће бегунца извести пред лице правде.
Осам година касније, Валжан је господин Медлен, власник фабрике и градоначелник града Монтреја на мору. Раднице у фабрици откривају да једна од њих, Фантина (Ен Хатавеј), шаље новац својој незаконитој кћерки Козети (Изабел Ален), која живи са бескрупулозним брачним паром Тенардје (Хелена Бонам Картер и Саша Барон Коен) и њиховом кћерком Епонином (Наталија Ејнџел Волис), и Фантина добија отказ. У очајничком покушају да издржава своју кћерку, она постаје проститутка. Жавер хапси Фантину након што је она покушала да нападне човека који је претходно напао њу, али је Валжан спашава из затвора и води у болницу. Жавер се затим извињава Валжану јер је мислио да је у њему препознао бившег робијаша Жана Валжана, али да је погрешио јер је прави Валжан недавно ухапшен. Савест Валжану не допушта да дозволи да невин човек буде осуђен уместо њега, и он на суду открива свој прави идентитет. Сви присутни су толико изненађени вешћу да је добри градоначелник Медлен бивши робијаш, те га нико не зауставља када он напусти судницу. Валжан одлази у болницу у посету Фантини, која је на самрти, и обећава јој да ће се бринути о њеној кћери. Након што Фантина умире, Валжан се суочава са Жавером, али успева да побегне у Париз, где проналази Козету и плаћа Тенардјеовима да му дозволе да је поведе са собом.
Девет година касније, Жан Максимилијен Ламарк, једини члан владе који саосећа са сиромашним становништвом, јесте на самрти. Студенти Маријус Понмерси (Еди Редмејн) и Анжолра (Арон Твајт), заједно са дечаком са улице Гаврошом (Данијел Хатлстоун), планирају револуцију. Маријус на улици среће Козету (Аманда Сајфрид), која заједно са својим оцем дели милостињу сиротињи, и на први поглед се заљубљује у њу. Козета и Валжан имају врло близак однос кћерке и оца, али Валжан одбија да јој каже ишта о својој прошлости или њеној мајци, упркос њеном сталном испитивању.
У кафеу „“, Анжолра окупља групу студената идеалиста, укључујући и Маријуса, када стиже вест да је Ламарк умро. Студенти одлучују да је Ламаркова сахрана прави тренутак за почетак револуције. У међувремену, Маријусова пријатељица Епонина (Саманта Баркс) проналази кућу у којој живи Козета и води Маријуса до ње. Док Маријус и Козета једно другоме изјављују љубав, Епонина схвата да њена љубав према Маријусу никада неће бити ухваћена и одлучује да се придружи револуцији. У тренутку када банда предвођена Тенардјеом покушава да провали у Валжанову кућу да би га ухватили и предали га Жаверу, Епонина почиње да вришти како би упозорила Валжана и Козету. Валжан одлучује да побегне у Енглеску иако га Козета убеђује да остану како не би морала да се растаје од Маријуса. Њих двоје ипак крећу за Енглеску. За то време, револуција само што није почела, и Маријус шаље Козети опроштајно писмо.
Наредног дана, студенти прекидају Ламаркову сахрану и започињу револуцију. Жавер се маскира у бунтовника како би могао да их шпијунира, али га Гаврош брзо разоткрива и он бива заробљен. Док траје пуцњава, Епонина покушава да заштити Маријуса по цену сопственог живота. На самрти му признаје своју љубав према њему и умире. Валжан, који прима Маријусово писмо уместо козете, одлучује да се придружи студентима на барикади и заштити Маријуса. Након што је спасио Анжолру од снајпериста, студенти дозвољавају Валжану да погуби Жавера. Међутим, Валжан у тајности ослобађа Жавера и допушта му да побегне.
Будући да се Парижани нису придружили револуцији, као што су студенти очекивали, Анжолра, Маријус, Гаврош и њихови пријатељи одлучују да се боре до смрти. Гину сви осим Маријуса, кога спашава Валжан одвукавши га кроз канализацију. Тенардје, који лута канализацијом и пљачка страдале борце, краде Маријусов прстен. Валжан ипак успева да извуче Маријуса и себе из канализације, али на излазу среће Жавера. Жавер прети Валжану да ће га убити ако се не преда, али Валжан игнорише његове претње. Жавер не успева да у себи помири оно што сматра дужношћу и чињеницу да је Валжанов дужник, и извршава самоубиство бацајући се у Сену.
Маријус се успешно опоравља од својих рана и жали за својим погинулим пријатељима, али га Козета теши. Валжан открива Маријусу своју прошлост и саопштава му своју одлуку да оде јер осећа да његово присуство може довести Козету у опасност. Маријус му обећава ће чувати његову тајну. Маријус и Козета се венчавају. Тенардјеови упадају на њихово венчање и саопштавају Маријусу да су видели Валжана како носи леш кроз канализацију; Тенардје показује Маријусу украдени прстен као доказ. Маријус препознаје прстен и схвата да је Валжан спасио његов живот. Маријус успева да од Тенардјеа открије Валжаново пребивалиште, и он и Козета одлазе да га нађу.
За то време, Валжан седи у оближњем манастиру. На самрти му се привиђа Фантинин дух који га позива да јој се придружи у рају. Козета и Маријус утрчавају у манастир како би се опростили од Валжана. Валжан тада Козети открива истину о свом правом животу и умире. Козета и Маријус неутешно плачу и грле се, али их умирује песма коју на барикадама певају духови Валжана, Фантине, Анжолре, Епонине, Гавроша, бискупа и других револуционара.
Глумац | Улога |
---|---|
Хју Џекман | Жан Валжан |
Расел Кроу | Жавер |
Ен Хатавеј | Фантина |
Аманда Сајфрид | Козета |
Еди Редмејн | Маријус Понмерси |
Хелена Бонам Картер | Госпођа Тенардје |
Саша Барон Коен | Господин Тенардје |
Саманта Баркс | Епонина |
Арон Твајт | Анжолра |
Данијел Хатлстоун | Гаврош |
Колм Вилкинсон | Бискуп од Диња |
Изабел Ален | Мала Козета |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.