18. век

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век; 18. век; 19. век;
Деценије:	1700-е; 1710-е; 1720-е; 1730-е; 1740-е; 1750-е; 1760-е; 1770-е; 1780-е; 1790-е;

18. век је почео 1. јануара 1701. и завршио се 31. децембра 1800.

Кратке чињенице Миленијум:, Векови: ...

Затвори

Догађаји

1700е

1701 — 1714.: Рат за Шпанско наследство.
1701.:Пруска постаје краљевина.
1703.: Петар Велики основао Санкт Петербург. До 1918. бива престоница Русије.
1707.: Након спајања Шкотског и Енглеског парламента настаје Краљевство Велика Британија.

1710е

1711.: Рођен је Руђер Бошковић.
1715.: Након смрти краља Луј XIV Француска на ивици пропасти.
1718.: Французи основали Њу Орлеанс у Северној Америци.
1718.: Пожаревачки мир.

1720е

1721.: Роберт Волпол постаје први министар Велике Британије (de facto).
1721.: Потписан Ништадски мир, окончан Велики северни рат.
1722 — 1723.: Руско-персијски рат.
1722.: Авганистанци заузели Иран.
1722.: Умире Канђи кинески владар.

1730е

1733 — 1738.: Рат за пољско наслеђе.
1739.: Београдски мир; Друга сеоба Срба.

1740е

1740.: Фридрих II Велики крунисан за краља Пруске.
1740.: 1748. - Рат за аустријско наследство.
1741.: Руси насељавају Алеутска острва.
1741.: Рођен је Доситеј Обрадовић.

1750е

1750.: Врхунац Малог леденог доба.
1755.: Лисабонски земљотрес.
1756 — 1763. - Седмогодишњи рат.
1757.: Битка за Пласеј означава почетак Британске владавине у Индији.

1760е

1760.: Џорџ III постаје краљ Британије.
1762 — 1796.: Катарина Велика влада Русијом.
1768.: Гурке заузели Непал.
1768 — 1774.: Руско-турски рат.
1769.: Шпански мисионари основали своју прву, од 21, мисије у Калифорнији.
1769.: Рођен Наполеон I Бонапарта

1770е

1772 — 1795.: Подела Пољске, крај Пољско-литванске уније, и брисање Пољске са мапа за 123 године.
1775 — 1783.: Рат за независност САД.

1780е

1785.: Јосиф II укида кметство у Угарској.
1785—1795.: Севернозападни индијански рат између САД и америчких домородаца.
1787.: Ослобођени робови из Лондона основали Фритаун.
1787.: Рођен Вук Караџић
1788.: Прво европско насељено место основано у Аустралији у Сиднеју.
1789.: Џорџ Вашингтон изабран за председника САД. Служи до 1797.
1789—1799.: Француска револуција

1790е

1791.: Јеврејска еманципација у Француској.
1791 — 1804.: Хаићанска револуција
1792 — 1815.: Велики француски рат почиње као Француски револуционарни рат што доводи до Наполеонских ратова.
1793.: Горња Канада забрањује ропство.
1795.: Мадридским миром између САД и Шпаније територија Мисисипи постаје део Сједињених Држава.
1796.: Британци избацили Холанђане из Цејлона.
1797.: Инвазијом Наполеона и дељењем Млетачке републике долази до краја хиљадугодишње независности Млетачке републике.
1799.: Наполеон изводи пуч и постаје диктатор Француске..

Значајне личности

Марија Гаетана Ањези, италијанска математичарка и лингвиста
Жан ле Рон д'Аламбер, француски математичар, физичар и енциклопедиста
Ана од Велике Британије, британска владарка
Марија Антоанета, француска краљица
Аурангзеб, монголски владар
Јохан Себастијан Бах, немачки композитор
Џорџ Беркли, ирски филозоф
Пјер Бомарше, француски писац
Џереми Бентам, енглески реформатор
Данијел Бернули, швајцарски математичар и физичар
Вилијам Блејк, енглески уметник и поетичар
Франсоа Буше, француски сликар
Едмунд Берк, британски филозоф
Роберт Бернс, шкотски песник
Катарина Велика, руска царица
Алексис Клод Клеро, француски математичар
Џејмс Кук, британски навигатор
Франсоа Куперен, француски композитор
Дени Дидро, француски писац и филозоф
Леонард Ојлер, швајцарски математичар
Жан-Оноре Фрагонар, француски сликар
Бенџамин Френклин, амерички научник и државник
Фридрих II Велики, пруски монарх
Карл Фридрих Гаус, немачки математичар и астроном
Џорџ III, британски монарх
Кристоф Вилибалд Глук, немачки композитор
Јохан Волфганг Гете, немачки писац
Георг Фридрих Хендл, немачки композитор
Александар Хамилтон, амерички државник
Јозеф Хајдн, аустријски композитор
Вилијам Хогарт, енглески сликар
Дејвид Хјум, шкотски филозоф
Томас Џеферсон, амерички државник
Самјуел Џонсон, британски писац и књижевник критичар
Имануел Кант, немачки филозоф
Жозеф Лагранж, италијанско-француски математичар и физичар
Пјер Симон Лаплас, француски физичар и математичар
Михаил Ломоносов, руски научник
Антоан Лавоазје, француски хемичар
Адриен Мари Лежандр, француски математичар
Луј XV, француски монарх
Луј XVI, француски монарх
Џејмс Медисон, амерички државник
Марија Терезија, аустријска владарка
Мичикиниква, ратни лидер
Оноре Мирабо, француски писац и политичар
Волфганг Амадеус Моцарт, аустријски композитор
Надир Шах, персијски краљ
Томас Пејн, британски интелектуалац
Папа Пије VI, римски папа
Александар Поуп, британски песник
Ференц II Ракоци, принц Мађарске и Трансилваније
Џошуа Рејнолдс, британски сликар
Максимилијан Робеспјер, француски диктатор
Жан Жак Русо, француски писац и филозоф
Доменико Скарлати, италијански композитор
Фридрих Шилер, немачки филозоф
Адам Смит, шкотски економиста и филозоф
Лоренс Стерн, британски писац
Александар Суворов, руски војни вођа
Џонатан Свифт, англо-ирски сатиричар
Франсоа Доминик Тусен Лувертур, хаићански револуционарни вођа
Антонио Вивалди, италијански композитор
Волтер, француски писац и филозоф
Роберт Волпол, британски премијер
Џорџ Вашингтон, амерички генерал и први председник
Џејмс Ват, шкотски научник и изумитељ
Антуан Вато, француски сликар
Џон Весли, британски оснивач методизма
Вилијам Пит, британски премијер

Изуми и открића

1709.: Габријел Фаренхајт започео развој термометра.
1709.: Први пијано, направио га Бартоломео Кристофори.
око 1710.: Парну машину изумео Томас Њукомен.
око 1730.: Секстант, навигациони апарат. Направио га је Џон Хадли у Енглеској и Томас Годфри у Америци.
1736.: Европљани пронашли гумицу.
око 1740.: Бенџамин Хантсман пронашао модеран челик.
1741.: Витус Беринг открио Аљаску.
1751 — 1785.: Француска енциклопедија
1755.: Самјуел Џонсон написао енглески речник.
1761.: Проблем географске дужине коначно решио Џејмс Харисон са четвртим хронометром.
1768 — 1779.: Џејмс Кук нацртао границе Пацифика и открио многа Пацифичка острва.
1769.: Никола Кињо направио возило на парни погон.
1779.: Фотосинтезу открио холанђанин Јан Игенгаус.
1783.: Браћа Монголфје извела летове балоном на топли ваздух.
1790.: Томас Сејнт изумео шиваћу машину.
1799.: Розетски камен откриле Наполеонове трупе.