From Wikipedia, the free encyclopedia
Кристоф Вилибалд Глук ( ), (Ерасбах, 2. јул 1714 — Беч, 15. новембар 1787) немачки је композитор и диригент.[1][2]
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Био је композитор и диригент бечког двора, а касније ангажован у Паризу. Након раних опера у традиционалном стилу италијанске барокне опере, почео је у Бечу компоновати опере у којима напушта конвенционалне шеме и проводи реформу засновану на музичко-драмском јединству. У њима обрађује општељудска етичка начела, а стил је изградио синтезом елемената италијанске и француске опере, немачке песме и инструменталног стила. Утицао је на многе, италијанске, француске и немачке композиторе, а компоновао је око 100 опера, балете, инструменталних дела, оде и песме.
Рођен је у малом баварском граду Ерасбаху (данашњем Берхингу) као најстарији од шесторо браће. Отац Алеxандер Јоханес Глук био је шумар и надгледник за сакупљање путарине града Ерасбаха и околних богатих црквених имања.[1] Године 1711. његов се отац венчао с Маријом Валбург, а 1717. селе се у Чешку, где отац постаје главни шумар у служби принца Филипа Хyацинта вон Лобковица 1727. године. Глук је прво музичко образовање стекао као певач и свирач у црквама. Према Глуковим речима, отац није подржавао његов интерес за музику те је инсистирао да син крене очевим стопама, што је довело до сукоба између њих двојице.[3]
Према различитим причама, због тог је сукоба Глук побегао из куће у Беч, где је живио певајући и свирајући по црквама и трговима, иако се већина његових биографа не слаже с овом верзијом догађаја. Одлазак из куће догодио се касније и Глук је отпутовао у Праг, где је од 1731. похађао филозофски факултет[2] и стекао формално знање из метафизике, логике и математике. Свеучилиште је тада имало богату музичку сцену која је подразумевала италијанску оперу и ораторијум. Глук је након неког времена напустио свеучилиште без дипломе, а следећа историјска белешка спомиње га тек 1736. у Бечу.[4][3][4][5]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
