Wi-Fi
бежична локална рачунарска мрежа / From Wikipedia, the free encyclopedia
Вај-фај (енгл. )[1] је бежична локална рачунарска мрежа ( која почива на стандарду . Сви уређаји који су повезани на ову мрежу су у близини (пар десетина метара) антене (уређаја) која прима и предаје потребне сигнале. је заштитни знак Вај-фај алијансе,[2] која ограничава употреву термина Вај-фај цертификован на продукте који су у довољној мери комплетни да би задовољили цертификацино тестирање интероперабилности.[3][4][5] Уређаји који користе вај-фај технологију укључују рачунаре, мобилне телефоне, таблете, паметне телевизије, штампаче, дигиталне камере и фотоапарате, аутомобиле и дронове. Према подацима из 2017, Вај-ај алијанса се састојала од више од 800 предузећа широм света.[6] Судећи по подацима из 2019, преко 3,05 милијарди уређаја са вај-фај подршком се произведи годишње сваке године.[7]
Представљено | 21. септембар 1998.; пре 25 година (1998-09-21) |
---|---|
Компатибилан хардвер | Лични рачунари, играчке конзоле, паметне уређаје, телевизори, штампачи, паметни телефони |
Вај-фај користи више делова породице протокола 802 и дизајниран је за међусобну комуникацију са својим жичаним братом Етернетом. Компатибилни уређаји могу бити делом једне заједничке мреже, а могу бити спојени путем бежичне приступне тачке, жичним уређајима и Интернетом. Различите Вај-фај верзије су одређене стандардима протокола 802.11, са различитим радио технологијама које одређују радио опсеге и максималним распонима и брзинама које се могу постићи. Вај-фај најчешће користи 2,4 и 5 радио опсеге. Ови појаси су подељени на више канала. Комуникација у мрежи преко различитих канала је могућа, али предајник може само да одашиља на једном каналу.
Вај-фај таласи имају релативно високу апсорпцију и најбоље раде ако постоји оптичка видљивост. Многе уобичајене препреке као што су зидови, стубови, кућни уређаји итд. могу увелико смањити домет, али то такође помаже смањивању сметњи између различитих мрежа у претрпаним окружењима. Приступна тачка (или хотспот) често има домет од око 20 метара у затвореном простору, док неке новије приступне тачке имају могућност досега на отвореном и до 150 метара. Временом су се повећавали брзина и спектрална ефикасност вај-фаја. Неке вај-фај верзије могу досећи брзине од 1 (гигабит у секунди).
Да би се корисник повезао на вај-фај мрежу, обично мора знати име () и лозинку. Вај-фај је потенцијално осетљивији на напад од жичних мрежа јер свако унутар домета мреже може покушати да оствари приступ. Вај-фај заштићени приступ () породица је технологија створена за заштиту информација које се крећу по вај-фај мрежама и укључује решења за личне и пословне мреже. Како се је потреба за сигурношћу расла, сигурносне карактеристике укључивале су јачу заштиту и нове сигурносне праксе. користи лозинку и за шифрирање вај-фај пакета и тиме блокира прислушкиваче.