Vresolike

Vresolike ili su veliki i raznovrsni red dikotiledonskih biljki, koje obuhvataju na primer, čaj, persimon, borovnice, brazilski orah, i azaliju. Ovaj red obuhvata drveće, grmljees, lijane, i zeljaste biljke. Zajedno sa običnim autofitnim biljkama, obuhvata hlorofilno-deficitarne mikoheterotrofne biljke (e.g., ) i biljke mesožderke (e.g., rod Sarracenia).

Vresolike
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Kladus:	Asterids
Red:	Ericales [1]
Familije

Mnoge vrste imaju pet latica, koje se često rastu zajedno. Spajanje latica kao osobina je tradicionalno korišteno za postavljanje reda u potklasu .^[2]

Mikoriza je prilično česta među predstavnicima ovog reda, i tri vrste mikorize mogu se naći isključivo među vresolikma (naime, erikoidna, arbutoidna i monotropoidna mikoriza). Pored toga, neke porodice među njima odlikuju se izuzetnom sposobnošću akumuliranja aluminijuma.^[3]

Vresolike su kosmopolitski red. Područja rasprostranjenosti porodica uveliko se razlikuju - dok su neke ograničene na trope, druge postoje uglavnom u arktičkim ili umerenim regionima. Čitav red sadrži preko 8000 vrsta, od čega čine 2000-4000 vrsta (prema različitim procenama).

Sistematika

Rodovi

Vrste

Podvrste

See also

• Paradinandra

References

1. Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2017. г. Приступљено 6. 7. 2013.
2. Robyns, W. (31. 12. 1972). „Outline of a New System of Orders and Families of Sympetalae”. Bulletin du Jardin Botanique National Belgique. 42 (4): 363—372. JSTOR 3667661. doi:10.2307/3667661.
3. (Jansen et al., 2004).

Literatura

• du Mortier, B.C.J. (1829). Analyse des Familles de Plantes : avec l'indication des principaux genres qui s'y rattachent. 28. Tournay: Imprimerie de J. Casterman.
• Jansen, S.; Watanabe, T.; Caris, P.; Geuten, K.; Lens, F.; Pyck, N.; Smets, E. (2004). „The Distribution and Phylogeny of Aluminium Accumulating Plants in the Ericales”. Plant Biology (Stuttgart). 6 (4): 498—505. PMID 15248133. doi:10.1055/s-2004-820980.
• Judd, W.S.; Campbell, C.S.; Kellogg, E.A.; Stevens, P.F.; Donoghue, M.J. (2002). „Ericales”. Plant Systematics: A Phylogenetic Approach (2nd изд.). Sinauer Associates. стр. 425—436. ISBN 978-0-87893-403-4.
• Smets, E.; Pyck, N. (februar 2003). „Ericales (Rhododendron)”. Nature Encyclopedia of Life Sciences. Nature Publishing Group. Архивирано из оригинала 13. 05. 2011. г. Приступљено 08. 03. 2022.
• Arne A. Anderberg; Bertil Stahl; Mari Kallersjo (maj 2000). „Maesaceae, a New Primuloid Family in the Order Ericales s.l.”. Taxon. 49 (2): 183—187. JSTOR 1223834. doi:10.2307/1223834.

Spoljašnje veze