Usagi Jodžimbo
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
(兎用心棒 , doslovno zec telohranitelj, fonetski Usagi jodžimbo) strip je serijal koji je stvorio Sten Sakaj ().[1]
 | |
| Nastanak i sadržaj | |
|---|---|
| Orig. naslov | ' |
| Autor | Sten Sakaj |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | Engleski |
| Žanr / vrsta dela | Istorijski Akcija Avantura Fantastika |
| Izdavanje | |
| Izdavač | |
Radnja stripa smeštena je u vreme feudalnog Japana (rani vek) sa antropomorfnim životinjama umesto ljudi. Glavni lik je zec Mijamoto Usagi, (samuraj bez gospodara) koji luta zemljom i povremeno nudi svoje usluge kao (telohranitelj); otuda i naziv stripa . Lik Usagija inspirisan je čuvenim japanskim mačevaocem po imenu Mijamoto Musaši, dok su ton i inspiracija za priče pod velikim uticajem stripova Gru Lutalica i , kao i filmovima Akire Kurosave.[1]
Strip čine kratke priče sa većom pozadinskom radnjom koja čini širu pripovedačku celinu. Priče uključuju brojne reference na japansku istoriju i japanski folklor, a ponekad i mitska bića. Arhitektura, odeća, oružje i drugi objekti verodostojno prate istorijski period u kome se radnja odvija. Priče često služe da ilustruju japansku umetnost i zanatstvo, kao što su puštanje zmajeva, izrada mačeva i grnčarstvo. Ovi elementi bili su dovoljno uspešni da strip 1990. dobije nagradu za najbolji literarni rad po izboru roditelja (), zbog svoje edukativne vrednosti kroz Sakajevo „vešto mešanje činjenica i legendi kroz svoj rad“.[2] Usagi je dospeo na 31. mesto liste najboljih likova iz stripa časopisa .[3]
U vreme dok je radio kao upisivač slova za strip Gru Lutalica, Sten Sakaj je razmišljao o stvaranju lika zasnovanog na Mijamotu Musašiju, samuraju iz veka. Usagi je u prvobitnoj verziji bio čovek po imenu Mijamoto, kao i Sakajev drugi lik Nilson Graundtamper (), koji se prvobitno zvao Oukenšild (). Mijamoto je u početku zamišljen kao sporedan lik u stripu . Sten Sakaj je napravio osam stranica stripa, kada je 1982. godine odlučio da likove promeni u smešne životinje i promeni im imena.[4]
Kada je 1984. godine Stiv Galači () iz Sijetla osnovao malu izdavačku kuću , krenuo je u potragu za autorima za svoju strip seriju . Čuo je da bi vredelo pogledati radove Stena Sakaja koji je u to vreme živeo u Pasadeni. Nakon prepiske koju su imali, sklopljen je dogovor. Sakajeve priče o Usagiju i Nilsonu pojavile su se u prvih pet brojeva, zajedno sa Galačijevim stripom . Usagi se prvi put pojavio u № 2. Serijal je u početku prošao nezapaženo, a prodaja je išla veoma slabo. Ali, sredinom 1985. crno-beli stripovi postaju hit u Americi. Smatra se da je za to najzaslužniji strip Nindža kornjače (), čiji je uspeh otvorio vrata ostalim crno-belim stripovima. Sakaj i Galači ubrzo rasprodaju ceo tiraž.[4]
Iste godine, Sakaj dobija poziv od alternativnog strip izdavača . Urednik Kim Tompson () pravio je strip antologiju smešnih životinja, , pa je pozvao Sakaja i Galačija na saradnju, što su oni i prihvatili. Usagi se pojavio u prvom broju, uz Galačijev spin-of stripa . Usagi je postao veoma popularan, pa su reprintovane epizode iz izdanja . Izdanje s reprintima starih epizoda koje je izdao pod nazivom rasprodato je za manje od 90 sati.[4][5]
Čitaoci su zahtevali još radova Stena Sakaja, jer je on mogao da uradi 10 stranica Usagija svakog drugog meseca za . Kim Tompson je bio rad da Sakaju da svoju sopstvenu seriju, ali je bio suviše zauzet upisivanjem slova za ostale stripove. A onda je sredinom 1987. najavio da će dobiti sopstveni strip serijal. Prvi broj je bio toliko uspešan, da je morao da bude reprintovan kako bi se zadovoljili zahtevi čitalaca. Strip je s velikim uspehom nastavio da izlazi jednom mesečno tokom leta, a dvomesečno tokom ostatka godine. U proseku svaki broj je sadržavao 20 stranica koje je radio Sakaj, i dodatnih osam strana strana strip autora kao što su Serđo Aragones (), Skot Šo (), Piter Lerd (), Dejv Garsija (), Tom Stejzer (), Tom Lut (), Martin Vagner (), Ken Mičroni (), kao i korice koje je radio Ken Stejsi ().[4]
Usagi postaje veliki hit, što dovodi do njegovog pojavljivanja u TV seriji Nindža kornjače između 1989. i 1990, štampanja zbirki stripova (trejdovi, strip albumi) i majci, kao i sopstvene figurice u seriji igračaka za Nindža kornjače.[4] Godine 1992. Sakaj izdaje serijal za , koji takođe postaje hit.[4]
Usagi i Nindža kornjače Sten Sakaj je oduvek imao dobar poslovni odnos sa tvorcima Nindža kornjača, Piterom Lerdom i Kevinom Istmanom (Kevin Eastman), i pre nego što su njih dvojca potpisali licencu za crtanu seriju i igračke.[6] Sakaj je nacrtao nekoliko krosover priča sa Usagijem i Nindža kornjačama koje, kako on kaže, prate kontinuitet njegovog stripa. S druge strane Piter Lerd uradio je svoju verziju. Počevši od 1989. godine, Usagi je više puta gostovao u serijama o Nindža kornjačama. Negovo pojavljivanje u TV epizodama Nindža kornjača, koje ne prate originalnu priču, pomogle su da Usagi dopre do mnogo šire publike nego ikad pre. Sakaj je odobrio licencu za korišćenje Usagija i ostalih likova u animiranim serijama kuće Mirage. Usagi se takođe pojavio i kao figurica u liniji igračaka, i lik u video igricama sa Nindža kornjačama.[7] Spisak TV pojavljivanjaSpisak TV epizoda Nindža kornjača u kojima gostuje Usagi: Generacija 1: treća godina (1989)
Generacija 2: druga sezona (2003/2004)
Generacija 2: treća sezona (2004/2005)
Generacija 2: četvrta sezona (2005/2006)
|
Tokom 1992. popularnost crno-belih stripova u Americi doživljava najveći pad, što se odražava i na prodaju Usagija. Između ostalog, gasi se i serijal . Zabrinut za dalji pad čitalaca, Sakaj zaključuje da bi Usagi u boji bolje prošao na tržištu, ali nije izdavao stripove u boji. Međutim, glavni razlog za napuštanje, po Sakajevim rečima, bio je taj što je smatrao da se Usagi više ne uklapa u njihov izdavački program.[8] Sakaj se obratio kući , sa kojima je i ranije sarađivao. Krajem iste godine, izdavanje Usagija za otkazano je nakon 38. broja. Novo, redizajnirano izdanje pojavilo se 1993. godine. Kolorista je bio Tom Lut. je izdao i drugi serijal, takođe u boji. U izdanju za strip je izlazio dvomesečno tokom cele godine. Ugasio se već nakon 16. broja, jer izdavačka kuća nije imala funkcionalno izdavačko odeljenje nakon što je razorna prirodna nepogoda zahvatila Istočnu Obalu. Čak su se i Nindža kornjače privremeno premestile kod izdavača .[4]
Nakon što je nevoljno otkazao izdavanje serijala, Sakaj je bio prinuđen da promeni izdavača i 1996. godine prelazi u . Strip ponovo počinje da izlazi u crno-beloj tehnici. Najpre izlaze dve mini serije i . Nakon dobrog odziva kod publike počinje da izlazi kao regularna serija sa 24 tabli stripa po izdanju, i sa devet epizoda godišnje.[4] U godinama koje su usledile u saradnji s kućom izlaze zbirke stripova, nekoliko figurica, statua, metalnih minijatura, magneta, majci, bejzbol kapa i mnogobrojni suveniri.
je strip serija sa smešnim životinjama. Mnogi od likova inspirisani su stvarnim osobama iz japanske istorije, poput Usagija, dok su neki nastali pod uticajem japanske pop kulture. Na primer, Zato-Ino, koji je nastao pod uticajem Šintaro Katsuovog slepog mačevaoca Zatoičija, zvezde 27 filmova i TV serije.[8] U univerzumu, psi, mačke i ostali kućni ljubimci su potencijalni ljudi, tako da je njihovo mesto Sakaj zamenio gušterima (). Po njegovim rečima, oni igraju važnu ekološku ulogu u Usagijevom svetu, jer zamenjuju kućne ljubimce i štetočine.
Radnja je smeštena u feudalni Japan iz veka, u vreme velikih nemira. Šogunat Tokugava samo što je uspostavio kontrolu nad celim carstvom, nakon civilnog rata koji je trajao generacijama. Dolazi do vremena promena. Kako je Šogunat tek uspostavio mir, samuraji kao ratnička klasa su postali beskorisni. Mnogi od njih postali su banditi, dok su drugi postali telohranitelji rastućoj trgovačkoj klasi. Mnogi od njih, poput Usagija, slede put ratnika (), kako bi unapredili svoj unutrašnji duh i samurajsku veštinu.
Strip takođe koristi standardnu tradicionalnu japansku konvenciju imena za sve likove: prvo ide prezime, pa zatim ime.
Priča koja je izlazila od broja 13 do 22 u izdanjima kuće je 1999. osvojila nagradu u konkurenciji za najbolju priču u nastavcima ().[9]
osvojio je nekoliko nagrada . Godine 2001. i 2002. za najbolji antropomorfni strip ili strip-album ().[10][11]. Godine 2003, 2004. i 2005. za najbolji antropomorfni strip-album ().[12][13][14]
Strip-album je 2004. osvojio nagradu za najbolji antropomorfni literarni rad ().[13]
Knjige 1 do 7 izdao je ; Knjige od 8 broja pa naviše izdao je .
|
|
