Турски језик

Не поистовећивати са Турски језици.

Турски језик (тур. ) је туркијски језик којим се говори у Турској, Кипру, Бугарској, Грчкој, Северној Македонији и другим земљама бившег Османског царства. Турски говоре и милиони турских емиграната у Европској унији.^[1] Број домаћих говорника је неизвестан, првенствено због помањкања језичких података о мањинама из Турске. Број од 70 милиона који се користи у овом чланку претпоставља да је турски матерњи језик неких 80% турског живља,^[2] док курдски заузима већину преосталог броја.^[3] (Лингвистичке мањине у Турској су међутим двојезичне и говоре турски.)

турски језик
Türkçe
Изговор	[ˈt̪yɾktʃe]
Говори се у	Турска  Кипар као и:  Бугарска  Северна Македонија  Грчка  Србија (Косово и Метохија)  Немачка  Ирак  Иран  Сирија  Азербејџан
Регион	источна Европа
Број говорника	71 милион (2017)
Језичка породица	алтајски туркијски јужни туркијски турски језик
Писмо	латиница (турски алфабет)
Званични статус
Службени језик у	Турска  Северни Кипар  Кипар
Признати мањински језик у	Северна Македонија  Србија (Косово и Метохија)  Румунија  Ирак(Киркук)  Грчка  Босна и Херцеговина
Регулише	Институт турског језика (турски: Türk Dil Kurumu)
Језички кодови
ISO 639-1	tr
ISO 639-2	tur
ISO 639-3	tur
Мапа турско језичних говорника у свету:   службени језик (Турска, Кипар) мањински језик (Северна Македонија)   више од 1 мил. говорника (Немачка)   између 500.000 - 1.000.000 (Бугарска, Ирак, Грчка)   између 100.000 - 500.000 (Француска, Холандија, Белгија, Аустрија, САД, Узбекистан)   између 25.000 - 100.000 (Уједињено Краљевство, Аустралија, Азербејџан, Канада, Русија, Шведска, Данска, Швајцарска, Румунија)   мање од 25.000 или без говорника турског језика (остале државе)
Распрострањеност турског језика:   државе у којима је турски службени језик (Турска, Кипар и Северни Кипар)   државе у којима је турски језик мањински (Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Румунија, Ирак и Грчка)

Постоји велики степен међусобне разумљивости између турског и других огушких језика, попут азербејџанског, туркменског и кашкајског. Ако би се ови прибројили „турском“, број домаћих говорника би био 100 милиона, док би укупан број, укључујући говорнике другог језика, био 250 милиона.

До 1928, турски језик је писан модификованом верзијом арапског писма. Од 1928. користи се латински алфабет са 29 слова:^[4]

Географска расподела

Распрострањеност туркијских језика у Евроазији

Турски језик се углавном говори у Турској и међу мањинама у 35 других држава, посебно на територијама које су некада биле део Османског царства, као што је: Бугарска, Румунија, Србија (највише на Косову и Метохији), Македонија, Сирија, Грчка (посебно Западна Тракија) и Израел (турски Јевреји).

Преко 2 милиона људи говори турски језик у Немачкој, а постоји прилично велик број турских заједница у Аустрији, Белгији, Француској, Холандији, Швајцарској и Великој Британији.

Званичан статус

Турски језик је званичан језик Турске, као и један од званичних језика на Кипру. Такође има званичан (мада не примаран) статус у неколико општина Македоније, у зависности од концентрације и броја људи који говоре турским језиком.

У Турској, орган који регулише граматику и норму турског језика је „Турска језичка асоцијација“ () коју је основао Мустафа Кемал Ататурк 1932. године под именом .^[4]

Нови турски алфабет је званично установила ТДК 1928. године, а она је и обликовала турски језик који се користи данас. ТДК је постала независна организација 1951. године, када је престало да важи правило да га мора надгледати Министарство просвете. Овај статус ТДК је трајао до августа 1983. године, када је ТДК опет повезан са влашћу после војног преврата 1980. године.

Дијалекти

Главне подгрупе турских дијалеката у југоисточној Европи и Средњем истоку

Модерни стандардни турски је базиран на дијалекту Истанбула.^[5] Главни дијалекти турског језика су:^[6][7]

• (говоре га мухаџири из Румелије) Укључује необичне дијалекте динлер и адакале,^[8]
• (говори се на Кипру),
• (говори се у Једрену),
• (говори се у источној Турској),
• (говори се у региону источног Црног мора),
• (говори се у Егејском региону) има продужетак до Анталије,
• (говоре се на југу),^[9]
• (говори се у региону средишње Анатолије),^[10]
• (говори се у Кастамону и окружењу),
• (говори се у Грчкој, где се зове ).

Писмо

Главни чланак: Историја турског писма

Турски се пише користећи модификовано латинично писмо, које је Мустафа Кемал Ататурк увео 1928. као део покушаја да осавремени Турску. До 1928, турски се писао модификованим арапским писмом (в. Османлијски турски језик), након чега је употреба арапског писма законом забрањена.

Изговор

У турском језику сваком слову одговара тачно један глас.

Слово		IPA	Приближан изговор у српском	Слово		IPA	Приближан изговор у српском
A	a		као а	M	m		као м
B	b		као б	N	n		као н
C	c		као џ	O	o		као о
Ç	ç		као ч	Ö	ö		као немачко ö
D	d		као д	P	p		као п
E	e		као е	R	r		као р
F	f		као ф	S	s		као с
G	g	или	као г	Ş	ş		као ш
Ğ	ğ		продужује претходни самогласник	T	t		као т
H	h		као х	U	u		као у
I	ı		тзв. веларно и	Ü	ü		као немачко ü
İ	i		као и	V	v		као в
J	j		као ж	Y	y		као ј
K	k	или	као к	Z	z		као з
L	l	или	као л

Граматика

Турски језик је аглутинативни језик и обилује суфиксима, али практично нема префиксе. Суфикси служе за творбу речи као и да означе граматичку функцију.

У турском језику постоји „хармонија самогласника“, што је принцип по којем турске речи имају искључиво задње самогласнике () или само предње (). На пример, ознака може значити или , зависно од хармоније самогласника у речи.

Ево примера како се од турских речи суфиксима изводе сложенице, и чак реченице:

• „кућа“,
• „куће“,
• „твоја кућа“,
• „Ваша кућа“
• „моја кућа“,
• „код моје куће“,
• „код твоје куће“,
• „код Ваше куће“
• „у нашој кући“,
• „У твојој сам кући."
• „У Вашој сам кући."
• „Ми смо у твојој кући."
• „Ми смо у Вашој кући."
• „Ми смо у нашој кући."

Наглашавање слога

У турском језику се наглашава посљедњи слог уз изузетке, кад су у питању речи страног порекла или комбинације речи и поједених наставака.

Именице

Именице у турском језику имају категорију броја и падежа, али не и рода. Систематизацијом је турски језик сведен на 6 падежа: номинатив, генитив, акузатив, датив, локатив и аблатив. Множина именица формира се додавањем наставка –лер/-ла на номинатив једнине.

Падеж	Деклинације именице (човек)	Деклинација именице (соба)
Номинатив
Генитив
Акузатив
Датив
Локатив
Аблатив

Придеви

Придеви у турском језику су непромјењива врста речи, немају категорију рода, броја а ни падежа. Углавном стоје испред именице у реченици. Пореде се помоћу речи (још) за компаратив и речи (нај-) за суперлатив. Пример компарације придева у турском језику:

• (леп човек)
• (лепши човек)
• (најлепши човек)

Заменице

Деклинација личних заменица је приказана у табели:

Једнина		(ја)	(ти)	(он, оно, она)
	Генитив
	Датив
	Акузатив
	Локатив
	Аблатив
Множина	Номинатив
	Генитив
	Датив
	Акузатив
	Локатив
	Аблатив

Локатив личних заменица се користи да би се изразио власнички однос. Нпр.:

• - у преводу (Ја) имам двоје новина.
• - у преводу (Ми) имамо бојице.

Турски језик има и специјалну личну заменицу , која се користи у комбинацији са другим личним заменицама и поштује њихове падежне наставке, нпр. (само ја), (само ти). Показне заменице су: , и . Деклинирају се по узору на личне заменице, уколико стоје пред именицом имају улогу придева.

Упитне заменице су:

• или , (ко?)
• или , (шта?)
• , (колико?)
• који?
• где

Упитне заменице се деклинирају такође по узору на личне заменице.

Постпозиције и везници

Постпозиције у турском језику испунавају исту улогу као предлози (препозиције) у српском. Са падежима су повезане на следећи начин:

• са номинатив се користи постпозиције:

(за), (као)

• са генитивом се углавном користе постпозиције када се описују просторни односи:

(пред), (под), (у), (), (близу), (), (против), (усред), (десно), (лево), (на), (за), (међу)

• са дативом се користи постпозиције:

(против), (усмјерен против), (к), (према), (због), (преко)

• са аблативом се користе постпозиције:

(по), (пре него), (временско од), (близу), (за), (временско од) и (осим)

• локативу, оговара постпозиција , која може стајати самостално или бити припојена до речи, нпр.: (са мном)

Прилози

Турски језик разликује прилоге места, времена, начина, количине, мере те потврђивања и порицања.

• Прилози мјеста су: (овде), (ту), (тамо), (доле), (горе), (близу), (далеко), (лево), (десно), (ван), (позади), (напријед) и сл.
• Прилози временасу: (сада), (послије), (потом), (некада), (рано), (сада), (јучер), (данас), (сутра), (када год), (често) итд.
• Прилози начина су: (лепо), (ружно), (добро), (напамет), (полако), (у четири ока) и сл.
• Прилози количине и мјере су: (мало), (пуно), (доста), (мало), (више), (двократно), (доста) и сл.
• Прилози потврђивања и порицања су: (да), (управо тако), (сигурно), (поновно), (стварно), (не) и сл.

Бројеви

Бројеви у турском језику су промењива врста речи. Главни бројеви:

• 1
• 2
• 3
• 4
• 5
• 6
• 7
• 8
• 9
• 10
• 20
• 30
• 40
• 50
• 60
• 70
• 80
• 90
• 100
• 200
• 300
• 400
• 500
• 600
• 700
• 800
• 900

Код разломака се прво чита број у имениоцу у форми локатива, па онда бројилац у форми номинатива.

Глаголи

Већином глаголи, главни изузетак је глагол бити, су правилни глаголи, конјугирају се по истим правилима, са уважавањем гласовне хармоније. Глаголску основу, чијим модификовањем настају остали глаголски облици, представља облик императива другог лица једнине. Инфинитив се формира додавањем наставака тј. при гласовној хармонизацији. Инфинитив може попримити све наставке као именица, тј. инфинитив се деклинира.

• Аорист се у турском језику изражава у више облика, у зависности да ли је постојаност неке радње спорна или није. Глагол пити у аористу, уколико радња није оспорена са „можда“, „изгледа“ и сл. има следећи облик:
  • 1. лице једнине
  • 2. лице једнине
  • 3. лице једнине
  • 1. лице множине
  • 2. лице множине
  • 3. лице множине

Уколико је радња оспорена, на горенаведене облике се додаје наставак

• Презент, којим се у турском изражава радња која се дешава тренутно или у блиској будућности такође се јавља у неколико облика. Глагол пити у презенту, уколико радња није оспорена са „можда“, „изгледа“ и сл. има следећи облик:
  • 1. лице једнине
  • 2. лице једнине
  • 3. лице једнине
  • 1. лице множине
  • 2. лице множине
  • 3. лице множине

Уколико је радња оспорена или неизвесна, презент глагола пити изгледа овако:

• • 1. лице једнине
  • 2. лице једнине
  • 3. лице једнине
  • 1. лице множине
  • 2. лице множине
  • 3. лице множине
• Плусквамперфекат је глаголски облик који је такође нашао место у турском језику, уколико радња није оспорена или упитна плусквамперфект глагола пити изгледа овако:
  • 1. лице једнине
  • 2. лице једнине
  • 3. лице једнине
  • 1. лице множине
  • 2. лице множине
  • 3. лице множине

Уколико радња јесте упитна тј. оспорена са можда, мислим и сл. тада плусквамперфекат глагола пити изгледа овако:

• • 1. лице једнине
  • 2. лице једнине
  • 3. лице једнине
  • 1. лице множине
  • 2. лице множине
  • 3. лице множине
• Претерит, у турском језику описује радњу која се већ десила у овом тренутку, глагол пити у турском језику има облик:
  • 1. лице једнине
  • 2. лице једнине
  • 3. лице једнине
  • 1. лице множине
  • 2. лице множине
  • 3. лице множине

Својом функцијом претериту, је и сличан глаголски облик имперфекат. Имперфекат глагола пити, уколико радња није оспорена, нити упитна има следећи облик:

• • 1. лице једнине
  • 2. лице једнине
  • 3. лице једнине
  • 1. лице множине
  • 2. лице множине
  • 3. лице множине
• Футур у прошлости, је глаголски облик у турском језику. Футур у прошлости од неког глагола, прецизније би се могао превести на енглески језик него на српски језик, нпр. футур у прошлости глагола пити за прво лице једнине у турском је , у преводу на енглески језик: . Уколико радња није оспорена или упитна, футур у прошлости глагола пити изгледа овако:
  • 1. лице једнине
  • 2. лице једнине
  • 3. лице једнине
  • 1. лице множине
  • 2. лице множине
  • 3. лице множине
• Футур кондиционални је глаголски облик у турском језику, за глагол пити има следећи облик:
  • 1. лице једнине
  • 2. лице једнине
  • 3. лице једнине
  • 1. лице множине
  • 2. лице множине
  • 3. лице множине '
• Турски језик обилује глаголским начинима, поред императива, кондиционала аористног, презентског, футуритивног и перфективног, турски језик још поседује глаголски начин опатив аористни, перфективни, презентни и футуритивни. Нецеситатив је глаголски начин специфичан за турски и арменски језик. Нецеситативом се најчешће изражавају инсистирање, молбе, жеље, наредбе и сл.

Императив у турском језику се формира на следећи начин (пажња на хармонизацију гласова код других примера) - пример глагол пити:

• • 1. лице једнине (приближан превод: нека пијем)
  • 2. лице једнине (уједно и глаголска основа)
  • 3. лице једнине
  • 1. лице множине
  • 2. лице множине
  • 3. лице множине

Ред речи у реченици

Типична турска реченица почиње субјектом а завршава предикатом, тај поредак може да буде нарушен на пример у поезији или прози.

Гласовна хармонија

Специфичност турског језика је тзв. гласовна хармонија. Самогласници у речи се подређују типу самогласника у првом слогу. Ако је први самогласник нпр. задњи/ предњи/ онда су и сви остали самогласници задњи/ предњи. Веларна/палатална хармонија је надређена лабилној хармонији.

Формирање нових речи

Турски језик обимно користи аглутинацију за формирање нових речи од именица и глагола, тј. њихових коријена.

Пример речи изведене од именског корена:

Турски	Компоненте	Српски	Врста речи
		око	Именица
		наочаре	именица
		оптичар	Именица
		оптичарска фирма	Именица
		посматрање	Именица
		посматрач	Именица
		посматрати	Глагол
		посматрати	Глагол

Пример формирања речи на глаголској основи:

Турски	Компоненте	Српски	Врста речи
		лећи	Глагол
		легати	Глагол
		лежећи	Придев
		кревет, место за спавање	Именица
		хоризонталан	Придев
		пораст	Адјецтиве
		одложити	Глагол
		одлагати	Глагол
		улагање	Именица
		улагач	Именица

Нове речи се такође могу креирати комбиновањем неколико постојећих речи:

Турски	Српски	Саставне речи	Дословно значење
	понедељак	(недеља) и (после)	после недјеље
	рачунар	(информација) i (рачунати, бројати)	бројач информација
	небодер	(небо) и (бости)	небо бости
	палац	(примарни) и (прст)	примарни прст
	предрасуда	(пре) и (суђење)	прије суђења

Пример текста

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Bütün insanlar hür, haysiyet ve haklar bakımından eşit doğarlar.
Akıl ve vicdana sahiptirler ve birbirlerine karşı kardeşlik zihniyeti
ile hareket etmelidirler.

Турцизми

У српском језику постоји 8965 турцизама.^[11] Неки од њих су:

Турски	Српски
yastık	јастук
yorgan	јорган
böbrek	бубрег
bakır	бакар
börek	бурек
kapı	капија
kaldırım	калдрма
bayrak	барјак
alet	алат
kalay	калај
çelik	челик
kayısı	кајсија
dut	дуд
çekiç	чекић
badem	бадем
tepsi	тепсија
çakal	шакал
sandık	сандук
oda	одаја
köprü	ћуприја
parça	парче
yelek	јелек
boya	боја

Види још

• Турска књижевност

Референце

1. Gordon, Raymond G., ур. (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Report for language code:tur (Turkish)”. Приступљено 4. 9. 2011.
2. European Commission (2006). „Special Eurobarometer 243: Europeans and their Languages (Survey)” (PDF). Europa. Приступљено 14. 2. 2010.
3. Gordon, Raymond G, ур. (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Report for language code:kmr (Kurdish)”. Приступљено 18. 3. 2007.
4. Turkish Language Association. „Türk Dil Kurumu – Tarihçe (History of the Turkish Language Association)” (на језику: Turkish). Архивирано из оригинала 16. 3. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
5. Campbell, George (1995). „Turkish”. Concise compendium of the world's languages. London: Routledge. стр. 547.
6. Johanson, Lars (2001). „Discoveries on the Turkic linguistic map” (PDF). Swedish Research Institute in Istanbul. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.
7. Akalın, Şükrü Halûk (2003). „Türk Dil Kurumu'nun 2002 yılı çalışmaları (Turkish Language Association progress report for 2002)” (PDF). Türk Dili (на језику: Turkish). 85 (613). ISSN 1301-465X. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 6. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
8. Shashi, Shyam Singh (1992). Encyclopaedia of Humanities and Social Sciences. Anmol Publications. стр. 47. Приступљено 26. 3. 2008.
9. Aydıngün, Ayşegül; Harding, Çiğdem Balım; Hoover, Matthew; Kuznetsov, Igor; Swerdlow, Steve (2006), Meskhetian Turks: An Introduction to their History, Culture, and Resettelment Experiences (PDF), Center for Applied Linguistics, Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2007. г.
10. Brendemoen, B. (1996). „Phonological Aspects of Greek-Turkish Language Contact in Trabzon; Conference on Turkish in Contact, Netherlands Institute for Advanced Study (NIAS) in the Humanities and Social Sciences, Wassenaar, 5–6 February 1996”.
11. Violeta Talović (13. 8. 2011). „U srpskom jeziku više od 8.000 turcizama”.

Литература

• Shashi, Shyam Singh (1992). Encyclopaedia of Humanities and Social Sciences. Anmol Publications. стр. 47. Приступљено 26. 3. 2008.
• Akalın, Şükrü Haluk (2003). „Türk Dil Kurumu'nun 2002 yılı çalışmaları (Turkish Language Association progress report for 2002)” (PDF). Türk_Dili (на језику: Turkish). 85 (613). ISSN 1301-465X. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 6. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Bazin, Louis (1975). „Turcs et Sogdiens: Les Enseignements de L'Inscription de Bugut (Mongolie), Mélanges Linguistiques Offerts à Émile Benveniste”. Collection Linguistique, publiée par la Société de Linguistique de Paris (LXX): 37—45.
• Brendemoen, B. (5. 2. 1996). „Phonological Aspects of Greek-Turkish Language Contact in Trabzon; Conference on Turkish in Contact, Netherlands Institute for Advanced Study (NIAS) in the Humanities and Social Sciences, Wassenaar”.
• Encyclopaedia Britannica, Expo 70 Edition Vol 12. William Benton. 1970.
• Coulmas, Florian (1989). Writing Systems of the World. Blackwell Publishers Ltd, Oxford. ISBN 978-0-631-18028-9.
• Dilaçar, Agop (1977). „Atatürk ve Yazım”. Türk Dili (на језику: Turkish). 35 (307). ISSN 1301-465X. Приступљено 19. 3. 2007.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Ergin, Muharrem (1980). Orhun Abideleri (на језику: Turkish). Boğaziçi Yayınları. ISBN 978-0-19-517726-8.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Findley, Carter V. (2004). The Turks in World History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517726-8.
• Johanson, Lars (2001). „Discoveries on the Turkic linguistic map” (PDF). Swedish Research Institute in Istanbul. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.
• Ishjatms, N. (1996). „Nomads In Eastern Central Asia”. History of civilizations of Central Asia. 2. UNESCO Publishing. ISBN 92-3-102846-4.
• Lewis, Geoffrey (1953). Teach Yourself Turkish. English Universities Press. ISBN 978-0-340-49231-4.
• Lewis, Geoffrey (2001). Turkish Grammar. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-870036-4.
• Lewis, Geoffrey (2002). The Turkish Language Reform: A Catastrophic Success. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925669-3.
• Özsoy, A. Sumru; Taylan, Eser E., ур. (2000). Türkçe’nin ağızları çalıştayı bildirileri [Workshop on the dialects of Turkish] (на језику: Turkish). Boğaziçi Üniversitesi Yayınevi. ISBN 978-975-518-140-0.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Soucek, Svat (2000). A History of Inner Asia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65169-1.
• Vaux, Bert (2001). „Hemshinli: The Forgotten Black Sea Armenians” (PDF). Harvard University. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 3. 2007. г. Приступљено 24. 4. 2007.
• Zimmer, Karl; Orgun, Orhan (1999). „Turkish”. Handbook of the International Phonetic Association: A guide to the use of the International Phonetic Alphabet (PDF). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 154—158. ISBN 978-0-521-65236-0. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 07. 2018. г. Приступљено 20. 06. 2017.
• Center for Studies on Turkey, University of Essen (2003). „The European Turks: Gross Domestic Product, Working Population, Entrepreneurs and Household Data” (PDF). Turkish Industrialists' and Businessmen's Association. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 12. 2005. г. Приступљено 6. 1. 2007.
• „CIA Factbook:Iraq”. 2013. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2017.
• „Güncel Türkçe Sözlük” (на језику: Turkish). Turkish Language Association. 2005. Архивирано из оригинала 12. 3. 2007. г. Приступљено 21. 3. 2007.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Turkish Etymological Dictionary online” (на језику: Turkish). Sevan Nişanyan. 2006. Приступљено 11. 9. 2007.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Language Materials Project: Turkish”. UCLA International Institute, Center for World Languages. 2007. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 26. 4. 2007.
• TNS Opinion & Social (2006). Special Eurobarometer 243 / Wave 64.3: Europeans and their Languages (PDF). European Commission Directorate of General Press and Communication. Приступљено 28. 3. 2007.
• „Turkish Language Association: Sesler ve ses uyumları "Sounds and Vovel karmony"” (на језику: Turkish). Turkish Language Association. Архивирано из оригинала 28. 07. 2012. г. Приступљено 13. 1. 2013.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Göknel, Yüksel (2012). „Turkish Grammar Updated Academic edition”. Приступљено 16. 1. 2013.
• Turkish Language Association. „Türk Dil Kurumu – Tarihçe (History of the Turkish Language Association)” (на језику: Turkish). Архивирано из оригинала 16. 3. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Türkçe Sözlük (2005)’teki Sözlerin Kökenlerine Ait Sayısal Döküm (Numerical list on the origin of words in Türkçe Sözlük (2005))” (на језику: Turkish). Turkish Language Association. 2005. Архивирано из оригинала 1. 3. 2007. г. Приступљено 21. 3. 2007.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Spartak KADIU : Türkçede zaman ve kip kavramı ve i-ek eylemin fonksiyonu üzerine” (PDF) (на језику: Turkish). Turkish Studies: International Periodical For The Languages, Literature and History of Turkish or Turkic Volume 7/3,. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 03. 2013. г. Приступљено 15. 1. 2013.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Eyüboğlu, İsmet Zeki (1991). Türk Dilinin Etimoloji Sözlüğü [Etymological Dictionary of the Turkish Language] (на језику: Turkish). Sosyal Yayınları, İstanbul. ISBN 978975-7384-72-4.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Özel, Sevgi; Haldun Özen; Ali Püsküllüoğlu, ур. (1986). Atatürk'ün Türk Dil Kurumu ve Sonrası [Atatürk's Turkish Language Association and its Legacy] (на језику: Turkish). Bilgi Yayınevi, Ankara. OCLC 18836678.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Püsküllüoğlu, Ali (2004). Arkadaş Türkçe Sözlük [Arkadaş Turkish Dictionary] (на језику: Turkish). Arkadaş Yayınevi, Ankara. ISBN 978-975-509-053-5.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Спољашње везе

• Википедија:Транскрипција са турског језика
• Српско-турски и турско-српски речник
• Турски речник на интернету
• Речник турског
• Информације о турском језику
• Кад Турци позајмљују славизме („Политика“, 26. јун 2011)
• И Турци кажу: јефтино пиво („Политика“, 12. септембар 2015)
• Turkish dictionaries на сајту  (језик: енглески)
• Turkish language на сајту  (језик: енглески)