Трамвај је електрично возило које се, углавном, користи за градски превоз путника и које се креће по трамвајским шинама дуж јавних урбаних улица.[1][2] Напајање погонског електромотора трамваја се врши преко електричног вода изнад шина и троле или, ретко, директно преко шина. Линије или мреже којима оперишу трамваји називају се трамвајски колосеци. Историјски се појам електричне уличне железнице такође користио у Сједињеним Државама. У САД, термин трамвај се понекад користио за бесколосечне возове, који нису повезани са другим врстама трамваја.
Трамвајска возила су обично лакша и краћа од оних на магистралним линијама и возова брзог транзита. Данас већина трамваја користи електричну енергију, обично се напаја пантографом који клизи по надземној линији; старији системи могу употребљавати трамвајски стожер или лучни конектор. У неким се случајевима користи струјопримач на трећој шини. Ако је потребно, трамваји могу имати двоструке енергетске системе - струју на градским улицама, а дизел у претежно сеоским срединама. Повремено се трамваји користе у теретном саобраћају.
Трамваји су сада обично уврштени у шири појам „лаке железнице”,[3] који такође обухвата системе раздвојених нивоа. Неки трамваји, познати као трамвајски возови, могу имати сегменте који саобраћају на магистралним железничким пругама, слично као у међуградски системи. Разлике између ових видова железничког саобраћаја често су нејасне, а дати систем може да комбинује више функција.
Енглески термини и су изведени из шкотске речи tram,[4] која се односно односи на тип камиона (теретни вагон или теретна железничка кола) који се користи у рудницима угља и на шине којима су саобраћали. Реч вероватно је настала из средњофламанске речи („греда, дршка ручних колица, шипка, пречка”). Идентична реч la trame са значењем „попречна греда” такође се користи у француском језику. Етимолози верују да се реч односи на дрвене греде које су првобитно кориштене за прављење жељезнички колосека пре него што је жељезница прешла на гвоздене шине које су много отпорније на хабање, и касније на челичне шине.[5] Реч потиче из 1873. године.[6]
Иако су појмови и адаптирани у многим језицима, они се у енглеском језику не користе универзално; Северни Американци преферирају , , или . Израз први пут је забележен 1840. године, а првобитно се односио на коњски трамвај. Кад је дошло до електрификације, Американци су почели да причају о или касније, . Распрострањено веровање држи да реч потиче од (која потиче од речи и ), уређаја са четири точка који су вучени дуж двоструких надземних жица, које су каблом повезане са врхом кола, путем кога је возило снабдевано електричном енергијом;[7] ова портманто изведба је, међутим, највероватније народна етимологија. и варијанте те речи односе се на глагол , са значењем „колут” и вероватно је изведена из старофранцуског језика,[8] и сродне употребе речи су добро утврђене за ручна колица и коњска кола, а имају и наутичке примене.[9]
Једна од предности трамваја над превозним средствима са мотором са унутрашњим сагоревањем је у томе што не производи штетна испарења, што је важно у густо насељеним градским подручјима. Друга предност је у томе што је рад трамвајског мотора тиши. Затим, у случају саобраћајног шпица, капацитет трамваја се може повећати додавањем још једног вагона. Следеће, у већини земаља саобраћајни прописи су постављени тако да се трамвајима омогући право првенства пролаза. Коначно, трамвај се креће по шинама, па је „труцкање“ мање него код возила са пнеуматицима.
Трамваји могу ићи по шинама уског или нормалног колосека, чији се прагови углавном налазе испод подлоге. Подлога може бити бетонска, асфалтна, од тврде гуме или затрављена.
У последње време постоји тенденција увођења нископодних трамваја, како би се олакшао приступ старим и инвалидним особама.
Главни недостаци трамваја леже у великим трошковима постављања инфраструктуре (због чега се за трамваје ретко одлучују мали градови), као и у прилагођавању режима на саобраћајницама које ће трамваји користити.
Трамвај је типичан производ модерног средства превоза у последњој деценији 19. века.[10]
Најпре је трамвај био атракција и технички експерименат, после је постао саставни део градског живота, нарочито у Европи. Први трамваји су били произведени у 19. веку и били су вучени коњима. Њихова конструкција је личила на железничке вагоне који су били нешто лакши и такови да су могли да буду на коњској запрези и такви су могли да манипулишу по уским градским улицама. Трамваји који су били на коњску запрегу убрзо су замењени са другим погонским снагама и тако су нејпре уведени трамваји на парни погон а затим и на електрични погон. Покушавано је и још се и данас покушава да се не напаја електричним водом помоћу трола и то са доводом постраница као и доњим доводом електричне енергије преко шина који би заманио троле.
У Србији је први трамвај, са коњском вучом, од 1892. године превозио путнике по Београду. Касније су Суботица, Ниш и Нови Сад такође користили трамваје, али Београд је остао једини град у Србији у којем се они и данас употребљавају.[10][11][12]
Hammond, John Winthrop (2011) [1941]. Men and volts; the story of General Electric. Philadelphia, Pennsylvania, U.S.A.; London, U.K.: General Electric Company; J. B. Lippincott & Co.; Literary Licensing, LLC. ISBN978-1-258-03284-5— преко Internet Archive. „He was to produce the first motor that operated without gears of any sort, having its armature direct-connected to the car axle.”
Malone, Dumas (1928). Sidney Howe Short. Dictionary of American Biography. 17. London, UK; New York, USA: Charles Scribner's Sons. Приступљено 31. 5. 2017.
Arrivetz, Jean. 1956. Les Tramways Français (No ISBN). Lyon: Editions Omni-Presse.
Bett, W. C., and J. C. Gillam. 1962. Great British Tramway Networks (4th Edition), 0-900433-03-5. London: Light Railway Transport League.
Bigon, Liora. 2007, "Tracking Ethno-Cultural Differences: The Lagos Steam Tramway (1902–1933)" Journal of Historical Geography, 33, 3
Brimson, Samuel. 1983. The Tramways of Australia0-949825-01-8. Sydney: Dreamweaver Books.
Buckley, R. J. 1984. Tramways and Light Railways of Switzerland and Austria0-900433-96-5. Milton Keynes, UK: Light Rail Transit Association.
Chandler, Allison. 1963. Trolley Through the Countryside (No ISBN). Denver: Sage Books.
Davies, W. K. J. 1986. 100 years of the Belgian vicinal: SNCV/NMVB, 1885–1985: a century of secondary rail transport in Belgium0-900433-97-3. Broxbourne, UK: Light Rail Transit Association.
Dunbar, Charles S. 1967. Buses, Trolleys & Trams Great Britain: Paul Hamlyn Ltd. [republished 2004 with 0-7537-0970-8 or 9780753709702]
Dyer, Peter, and Peter Hodge. 1988. Cane Train: The Sugar-Cane Railways of Fiji0-908573-50-2. Wellington: New Zealand Railway and Locomotive Society Inc.
Gragt, Frits van der. 1968. Europe's Greatest Tramway Network (No ISBN). Leiden, Netherlands: E.J. Brill.
Hilton, George W. 1997. The Cable Car in America: A New Treatise upon Cable or Rope Traction As Applied to the Working of Street and Other Railways, Revised Edition 0-8047-3051-2. Stanford (CA), US: Stanford University Press.
Howarth, W. Des. 1971. Tramway Systems of Southern Africa (No ISBN). Johannesburg: published by the author.
King, B. R., and J. H. Price. 1995. The Tramways of Portugal (4th Edition) 0-948106-19-0. London: Light Rail Transit Association.
Peschkes, Robert. World Gazetteer of Tram, Trolleybus, and Rapid Transit Systems.
Part One, Latin America1-898319-02-2. 1980. Exeter, UK: Quail Map Company.
Part Two, Asia+USSR / Africa / Australia 0-948619-00-7. 1987. London: Rapid Transit Publications.
Part Three, Europe0-948619-01-5. 1993. London: Rapid Transit Publications.
Part Four, North America0-948619-06-6. 1998. London: Rapid Transit Publications.
Röhr, Gustav. 1986. Schmalspurparadies Schweiz, Band 1: Berner Oberland, Jura, Westschweiz, Genfer See, Wallis 3-921679-38-9. Aachen: Schweers + Wall.
Rowsome, Frank; Stephan McGuire, tech. ed. (1956). A Trolley Car Treasury: A Century of American Streetcars—Horsecars, Cable Cars, Interurbans, and Trolleys. New York: McGraw-Hill.
Schweers, Hans. 1988. Schmalspurparadies Schweiz, Band 2: Nordostschweiz, Mittelland, Zentralschweiz, Graubünden, Tessin 3-921679-46-X. Aachen: Schweers + Wall.
Stewart, Graham. 1985. When Trams Were Trumps in New Zealand (OCLC12723934). Wellington: Grantham House Publishing.
Stewart, Graham. 1993 The End of the Penny Section (revised and enlarged edition) 1-86934-037-X. Wellington: Grantham House Publishing.
Straßenbahnatlas ehem. Sowjetunion / Tramway Atlas of the former USSR3-926524-15-4. 1996. Berlin: Arbeitsgemeinschaft Blickpunkt Straßenbahn, in conjunction with Light Rail Transit Association, London.
Straßenbahnatlas Rumänien (compiled by Andreas Günter, Sergei Tarknov and Christian Blank; 3-926524-23-5). 2004. Berlin: Arbeitsgemeinschaft Blickpunkt Straßenbahn.
Tramway & Light Railway Atlas: Germany 19960-948106-18-2. 1995. Berlin: Arbeitsgemeinschaft Blickpunkt Straßenbahn, in conjunction with Light Rail Transit Association, London.
Turner, Kevin. 1996. The Directory of British Tramways: Every Passenger-Carrying Tramway, Past and Present1-85260-549-9. Somerset, UK: Haynes.
Waller, Michael H., and Peter Walker. 1992. British & Irish Tramway Systems since 19450-7110-1989-4. Shepperton (Surrey), UK: Ian Allan Ltd.