From Wikipedia, the free encyclopedia
Београдски трамвај је највећи и тренутно једини трамвајски систем у Републици Србији који је почео с радом 1892. године.
Београдски трамвај | |||
---|---|---|---|
Опште информације | |||
Држава | Србија | ||
Град | Београд | ||
Отварање | 1892. | ||
Електрификација | 1894–1904. | ||
Оператор | ГСП Београд | ||
Инфраструктура | |||
Дужина трасе | 42 km | ||
Ширина колосека | 1000 mm | ||
Депои | Сава | ||
Операција | |||
Линије | 12 | ||
Дужина линије | 127,3 km | ||
Возни парк | 204 | ||
| |||
Портал Трамвајски саобраћај | |||
Године 1891. завршени су преговори између Београдске општине и фирме Периклес Цикос из Милана о изградњи трамвајског саобраћаја у Београду. Фирми из Милана је уступљен монопол над трамвајима и осветљењу у Београду. По уговору је била предвиђена изградња у укупној дужини од 21 .[1] Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 14. октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. У почетку су се као погон користили коњи, Јулка и Соко.[2][3] Прва електрична линија уведена је 1894.[4] До краја 1905. године све линије биле су електрифициране. Године 1912. у Београду је било осам трамвајских линија који су те године превезли укупно 7.500.000 путника.
Први и Други светски рат доста су оштетили трамвајски систем, но оба пута је обновљен.[5][6] У октобру 1922. је очекивано 80 моторних кола одн. задњих кола из Немачке, па су пројектоване и нове линије[7] (нпр. почетком јула 1923. пуштена је у саобраћај партија од седам немачких трамваја). Линија "Калимегдан-Коларац-Ново Гробље", која је пре рата "ишла само од Коларца до Тркалишта" (под Коларцем се мисли на локацију на дан. Тргу Републике) пуштена је 23. октобра 1922. Пруга Теразије – Смедеревски ђерам продужена је у октобру 1924. до Боровог парка, близу кафане "Липов лад".[8][9]
Други трамвајски колосек између Славије и Аутокоманде, куда је возила Десетка, пуштен је у јулу 1935.[10] Почетком 1937. добијено је 12 нових кола, четири из "Јасенице а.д." Смедеревска Паланка, остало из творнице у Славонском Броду.[11] У радионицама Дирекције 1938. су направљена једна трамвајска кола са аеродинамичном линијом[12][13] (занимљиво да су столице биле постављене под углом[14]). За потребе "шестице", дупли трамвајски колосек у Александровој улици је продужен до "Цветкове механе" почетком 1941.[15][16] Већина трамваја је ноћила у депоу код старе електричне централе, а остали у улици Краља Александра.[17] Према тарифи усвојеној 1936, вожње су коштале 1, 1,5 или 2 динара (раније су постојале карте скупље од 2 динара). Карте од 1,5 и 2 динара су биле 20 одн. 25% јефтиније у картонима за 30 вожњи.[18] Трамваји су имали "тролу са точкићем уместо тролу у облику лире", чије је варничење ометало радиофонију; скретницама су управљали службеници Дирекције, "обично какав старац".[19] Подлога пруге у ул. Краља Милана промењена је 1937. из бетонске у макадамску, ради лакшег оправљања и мање буке.[20]
На лето 1940. стигло је пет кола нових италијанских трамваја, зелене боје. Новина у њима је била то што су се карте наплаћивале на улазу, уместо да кондуктер обилази путнике. Капацитет је био 100 путника, али се могло попунити и до "140".[21]
Још 1938. године се помињу планови за изградњу метроа.[22]Током 1970-их појавили су се поново планови да се у граду изгради метро систем, али су 1982. године одбијени јер је донесена одлука како ће се проширити већ постојећа трамвајска мрежа. Године 1985. постављено је 45 км нових шина, а трамваји су преласком реке Саве почели са превозом путника и у Новом Београду.[23]
Крајем 2000-их година започела је модернизација система, а последње промене биле су 2010. године.
Трамваји су кретали око 5 сати ујутру (у зависности од линије), а последњи полазак био је у десет часова увече, недељом у једанаест. Интересантно је да су трамваји били дужни да воде рачуна о завршетку представа у Народном позоришту и последњи су кретали у зависности од дужине представе. Саобраћај се појачавао на свим линијама у 12 и у 17 часова, када су чиновници одлазили кући на паузу за ручак или се завршавало радно време. Иако је био дефинисан прецизан ред вожње, трамваји су стално каснили у поласку.[4]
Према подацима из 1938. године у Београду су постојала три главна правца којима су возили трамваји.[22]
Београдски трамвајски систем има укупну дужину шина од 127,3 км и 11 трамвајских линија:
Линија | Од | До | Уведена | Белешке | Референце |
---|---|---|---|---|---|
2 | Пристаниште | кружна | 1892 | Кружна на садашњој траси од 15.8.1929. | |
3 | Омладински стадион | Кнежевац | 17-6-1894 | Због радова на Булевару патријарха Павла привремено замењена аутобуском линијом 3А | |
3Л | Ташмајдан | Топчидер | 11-7-2018 | Због радова на Булевару патријарха Павла привремено замењена аутобуском линијом 3А | [31] |
5 | Калемегдан /Доњи град/ | Устаничка | 1981/2 | ||
6 | Ташмајдан | Устаничка | око 1900. | ||
7 | Устаничка | Блок 45 | 1-1-1958 | [32] | |
9 | Бањица | Блок 45 | 1-1-1958 | [32] | |
10 | Калемегдан /Доњи град/ | Бањица | 17-1-1926 | [33] | |
11 | Калемегдан /Доњи град/ | Блок 45 | 31-8-1984 | [34] | |
12 | Омладински стадион | Баново брдо | 16-6-1986 | [35] | |
13 | Баново брдо | Блок 45 | 16-6-1986 | [35] | |
14 | Устаничка | Бањица | 1989 |
Линија | Од | До | Уведена | Укинута | Белешке | Референце |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | Калемегдан /Доњи град/ | Кнежевац | 1-9-1978 | 1992 | Привремено укинута током санкција, никада није враћена | [36] |
1А | Савинац (Славија) | Приштинска (Црвени крст) | 16-1-1927 | 1947 | Замењена тролејбуском линијом | [37] |
4 | Калемегдан /Доњи град/ | Омладински стадион | 1983 | 1989 | ||
7Л | Ташмајдан | Блок 45 | 19-7-1992 | [38] | ||
8 | Омладински стадион | Вождовац | 1978 | 1993 | Привремено укинута током санкција, никада није враћена | |
9Л | Главна железничка станица | Вождовац | 1984 | 1989 | ||
16 | Пристаниште | Смедеревски пут | 1951 | 1-1-1958 | Ознака промењена у 7 | [32] |
20 | Пристаниште | Вождовац | 1951 | 1-1-1958 | Ознака промењена у 9 | [32] |
Током ноћи саобраћале су само две линије:
Превозом управља фирма ГСП Београд (Градско саобраћајно предузеће Београд).
Слика | Назив | број | нумерација |
---|---|---|---|
Tatra KT4 | 146 | 2201-2420 | |
Düwag Be4/6[39] | 28 | 2601-2628 | |
CAF Urbos 3 | 30 | 1501-1530 | |
Tatra T4 | 1 (није у употреби) | 1004 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.