Sui iuris
From Wikipedia, the free encyclopedia
Sui iuris је латинска фраза која дословно значи „по сопственом праву“. Католичка црква га користи и у грађанском и у канонском праву. Израз црква sui iuris користи се у Католичком законику канона источних цркава (КЗКИЦ) да означи аутономне цркве у католичком заједништву:
Црквени sui iuris је „заједница хришћанских верника која је окупљена са хијерархијом у складу са нормом закона и коју врховна власт Цркве изричито или прећутно признаје као sui iuris“ (КЗКИЦ. 27). Термин sui iuris је иновација КЗКИЦ-а и означава релативну аутономију источних католичких цркава. Овај канонски појам, бременит многим правним нијансама, указује на Богом додељену мисију источних католичких цркава да одржавају своју наслеђену аутономну природу. А аутономија ових цркава је релативна у смислу да је под врховном влашћу римског папе. —Томас Кузинапурат, Спасоносни закон, 1998[1][2][3][4]