Научна револуција

Научна револуција била је серија догађаја који су обележили појаву модерне науке у раног модерном раздобљу, кад је напредак у областима математике, физике, астрономије, биологије (укључујући људску анатомију) и хемије трансформисао ставове друштва према природи.^{[1][2][3][4][5][6]} Научна револуција започела је у Европи при крају ренесансе и наставила се до завршетка 18. века, утичући на интелектуални друштвени покрет познат као просветитељство. Док су датуми предмет расправа, студија коју је Никола Коперник објавио 1543. године под насловом (О револуцијама небеских сфера) често се наводи као почетак научне револуције.

Концепт научне револуције која се одвијала током дужег периода појавио се у осамнаестом веку у раду Жана Силвена Баја, који ју је сагледавао као двостепени процес уклањања старог и успостављања новог.^[7] Почетак научне револуције, научне ренесансе, био је фокусиран на опоравку знања античког доба. Сматра се да се тај стадијум генерално завршио 1632. године са објављивањем Галилејовог рада Дијалог у вези са два главна светска система.^[8] Завршетак научне револуције се приписује „великој синтези” у виду рада Исака Њутна из 1687. са насловом Математички принципи природне филозофије. Тај рад је формулисао законе кретања и универзалне гравитације, чиме је комплетирана синтеза нове космологије.^[9] До краја 18. века, просветитељство које је следило научној револуцији је замењено „добом рефлексије”.

Увод

Велики напреци у науци се називају „револуцијама” још од 18. века. Године 1747, Клеро је писао да је „Њутн рекао да је током свог живота креирао револуцију”.^[10] Ова реч је исто тако кориштена у предговору Лавоазјеовог рада из 1789. у коме је најављено откриће кисеоника. „Мали број револуција у науци је одмах побудио толико опште пажње као увођење теорије кисеоника ... Лавоазје је видео прихватање његове теорије међу најеминентнијим људима његовог времена, и њено укорењивање у великом делу Европе у року од неколико година од првог објављивања.”^[11]

У 19. веку, Вилијам Вивел описао је је револуцију у самој науци — научном методу — која се одвила током 15–16 века. „Међу најуочљивијим револуцијама кроз које су прошла мишљења о овој теми, убраја се прелазак из имплицитног поверења у имплицитну моћ човековог ума на професионалну зависност од спољног посматрања; и од неограниченог поштовања према мудрости прошлости, до страсног очекивања промена и побољшања.”^[12] То је довело до заједничког погледа на научну револуцију данас:

Појавио се нови поглед на природу, који је заменио грчки став који је доминирао науком готово 2000 година. Наука је постала аутономна дисциплина, различита од филозофије и технологије, која је попримила своје утилитарне циљеве.^[13]

Референце

1. Galilei, Galileo (1974) Two New Sciences, trans. Stillman Drake, (Madison: Univ. of Wisconsin Pr. pp. 217, 225, 296–7.
2. Moody, Ernest A. (1951). „Galileo and Avempace: The Dynamics of the Leaning Tower Experiment (I)”. Journal of the History of Ideas. 12 (2): 163—193. JSTOR 2707514. doi:10.2307/2707514.
3. Clagett, Marshall (1961) The Science of Mechanics in the Middle Ages. Madison, Univ. of Wisconsin Pr. pp. 218–19, 252–5, 346, 409–16, 547, 576–8, 673–82
4. Maier, Anneliese (1982) "Galileo and the Scholastic Theory of Impetus," pp. 103–123 in On the Threshold of Exact Science: Selected Writings of Anneliese Maier on Late Medieval Natural Philosophy. Philadelphia: Univ. of Pennsylvania Pr. 978-0-8122-7831-6.
5. Hannam, стр. 342 harvnb грешка: no target: CITEREFHannam (help)
6. Grant, pp. 29–30, 42–7.
7. Cohen, I. Bernard (1976). „The Eighteenth-Century Origins of the Concept of Scientific Revolution”. Journal of the History of Ideas. 37 (2): 257—288. JSTOR 2708824. doi:10.2307/2708824.
8. Cohen, I. Bernard (1965). „Reviewed work: The Scientific Renaissance, 1450-1630, Marie Boas”. Isis. 56 (2): 240—242. JSTOR 227945.
9. „PHYS 200 - Lecture 3 - Newton’s Laws of Motion - Open Yale Courses”. oyc.yale.edu.
10. Clairaut, Alexis-Claude (1747). „Du système du Monde, Dans Les Principes de la gravitation universelle”.
11. Whewell, William (1837). History of the inductive sciences. 2. стр. 275, 280.
12. Whewell, William (1840). Philosophy of the Inductive sciences. 2. стр. 318.
13. „Physical Sciences”. Encyclopædia Britannica. 25 (15th изд.). 1993.

Литература

• „Physical Sciences”. Encyclopædia Britannica. 25 (15th изд.). 1993. стр. 830.
• Whewell, William (1837). History of the inductive sciences. 2. стр. 275, 280.
• Burns, William E. The Scientific Revolution in Global Perspective (Oxford University Press, 2016) xv + 198 pp.
• Cohen, H. Floris. The Rise of Modern Science Explained: A Comparative History (Cambridge University Press, 2015) . vi + 296 pp.
• Grant, E. (1996). The Foundations of Modern Science in the Middle Ages: Their Religious, Institutional, and Intellectual Contexts. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56762-6.
• Hannam, James (2011). The Genesis of Science. ISBN 978-1-59698-155-3.
• Henry, John. The Scientific Revolution and the Origins of Modern Science (2008), 176pp
• Knight, David. Voyaging in Strange Seas: The Great Revolution in Science (Yale U.P., 2014) viii + 329 pp.
• Lindberg, D. C. The Beginnings of Western Science: The European Scientific Tradition in Philosophical, Religious, and Institutional Context, 600 B.C. to A.D. 1450 (Univ. of Chicago Press, 1992).
• Pedersen, Olaf (1993). Early Physics and Astronomy: A Historical Introduction. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-40899-8.
• Sharratt, Michael (1994). Galileo: Decisive Innovator. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56671-1.
• Shapin, Steven (1996). The Scientific Revolution. Chicago: Chicago University Press. ISBN 978-0-226-75020-0.
• Weinberg, Steven. To Explain the World: The Discovery of Modern Science (2015) xiv + 417 pp.
• Westfall, Richard S. Never at Rest: A Biography of Isaac Newton (1983).
• Westfall, Richard S. (1971). The Construction of Modern Science. New York: John Wiley and Sons. ISBN 978-0-521-29295-5.
• Wootton, David. The Invention of Science: A New History of the Scientific Revolution (Penguin, 2015) . xiv + 769 pp. 978-0-06-175952-9.
• Bruno, Leonard C. (1989). The Landmarks of Science. ISBN 978-0-8160-2137-6.
• Heilbron, John L., ур. (2003). The Oxford Companion to the History of Modern Science. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511229-0.
• Needham, Joseph; Wang, Ling (1954). Introductory Orientations. Science and Civilisation in China. 1. Cambridge University Press.
• Needham, Joseph (1956). History of scientific thought. Science and Civilisation in China. 2. Cambridge University Press. OCLC 1120910827.
• Needham, Joseph; Robinson, Kenneth G.; Huang, Jen-Yü (2004). „General Conclusions and Reflections”. Science and Chinese society. Science and Civilisation in China. 7. Cambridge University Press.
• Sambursky, Shmuel (1974). Physical Thought from the Presocratics to the Quantum Physicists: an anthology selected, introduced and edited by Shmuel Sambursky. Pica Press. стр. 584. ISBN 978-0-87663-712-8.
• Agar, Jon (2012) Science in the Twentieth Century and Beyond, Polity Press. 978-0-7456-3469-2.
• Agassi, Joseph (2007) Science and Its History: A Reassessment of the Historiography of Science (Boston Studies in the Philosophy of Science, 253) Springer. 978-1-4020-5631-4.
• Boorstin, Daniel (1983). The Discoverers : A History of Man's Search to Know His World and Himself. Random House. ISBN 978-0-394-40229-1. OCLC 9645583.
• Bowler, Peter J. (1993) The Norton History of the Environmental Sciences.
• Brock, W.H. (1993) The Norton History of Chemistry.
• Bronowski, J. (1951) The Common Sense of Science Heinemann. 978-84-297-1380-0.) (Includes a description of the history of science in England.)
• Byers, Nina and Gary Williams, ed. (2006) Out of the Shadows: Contributions of Twentieth-Century Women to Physics, Cambridge University Press 978-0-521-82197-1
• Herzenberg, Caroline L. (1986). Women Scientists from Antiquity to the Present Locust Hill Press 978-0-933951-01-3
• Kuhn, Thomas S. (1996). The Structure of Scientific Revolutions (3rd изд.). University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-45807-6.
• Kumar, Deepak (2006). Science and the Raj: A Study of British India, 2nd edition. Oxford University Press. 978-0-19-568003-4
• Lakatos, Imre (1978). History of Science and its Rational Reconstructions published in The Methodology of Scientific Research Programmes: Philosophical Papers Volume 1. Cambridge University Press
• Levere, Trevor Harvey. (2001) Transforming Matter: A History of Chemistry from Alchemy to the Buckyball
• Lindberg, David C.; Shank, Michael H., ур. (2013). The Cambridge History of Science. 2, Medieval Science. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59448-6. doi:10.1017/CHO9780511974007. Архивирано из оригинала 10. 6. 2018. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lipphardt, Veronika/Ludwig, Daniel, Knowledge Transfer and Science Transfer, EGO – European History Online, Mainz: Institute of European History, 2011, retrieved: March 8, 2020 (pdf).
• Margolis, Howard (2002). It Started with Copernicus. McGraw-Hill. 978-0-07-138507-7
• Mayr, Ernst. (1985). The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance.
• North, John. (1995). The Norton History of Astronomy and Cosmology.
• Nye, Mary Jo, ed. (2002). The Cambridge History of Science, Volume 5: The Modern Physical and Mathematical Sciences
• Park, Katharine, and Lorraine Daston, eds. (2006) The Cambridge History of Science, Volume 3: Early Modern Science
• Porter, Roy, ed. (2003). The Cambridge History of Science, Volume 4: The Eighteenth Century
• Rousseau, George and Roy Porter, eds. 1980). The Ferment of Knowledge: Studies in the Historiography of Science Cambridge University Press. 978-0-521-22599-1
• Slotten, Hugh Richard, ed. (2014) The Oxford Encyclopedia of the History of American Science, Medicine, and Technology.
• Cohen, Eliel (2021). „The boundary lens: theorising academic activity”. The University and its Boundaries: Thriving or Surviving in the 21st Century 1st Edition. New York, New York: Routledge. стр. 14—41. ISBN 978-0367562984. Архивирано из оригинала 5. 5. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• 'What is the History of Science', British Academy
• British Society for the History of Science
• „"Scientific Change"”. Internet Encyclopedia of Philosophy.
• The CNRS History of Science and Technology Research Center in Paris (France)
• Henry Smith Williams, History of Science, Vols 1–4, online text
• Digital Archives of the National Institute of Standards and Technology (NIST)
• Digital facsimiles of books from the History of Science Collection Архивирано на сајту (13. јануар 2020), Linda Hall Library Digital Collections
• Division of History of Science and Technology of the International Union of History and Philosophy of Science
• Giants of Science (website of the Institute of National Remembrance)
• History of Science Digital Collection: Utah State University – Contains primary sources by such major figures in the history of scientific inquiry as Otto Brunfels, Charles Darwin, Erasmus Darwin, Carolus Linnaeus Antony van Leeuwenhoek, Jan Swammerdam, James Sowerby, Andreas Vesalius, and others.
• History of Science Society ("HSS") Архивирано на сајту (15. септембар 2020)
• Inter-Divisional Teaching Commission (IDTC) of the International Union for the History and Philosophy of Science (IUHPS) Архивирано на сајту (13. јануар 2020)
• International Academy of the History of Science