![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/73/Frans_Hals_-_Portret_van_Ren%25C3%25A9_Descartes.jpg/640px-Frans_Hals_-_Portret_van_Ren%25C3%25A9_Descartes.jpg&w=640&q=50)
Рене Декарт
француски филозоф, математичар и научник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Рене Декарт (лат. ,[2] фр. ; Ла Еј, 31. март 1596 — Стокхолм, 11. фебруар 1650) био је француски филозоф,[3][4] математичар и научник чије је дело Геометрија () поставило основе данашњој аналитичкој геометрији. Зачетник је нововековног филозофског правца рационализма,[5] а често се каже да се у његовом дјелу могу наћи и неке од првих емпиристичких теза. У Медитацијама о првој филозофији досљедно (тзв. методском сумњом) изводи оно прво сигурно сазнања и уобличава га у чувено став који ће значити изворни преокрет у нововековној европској мисли, одвајајући је од средњовековног теоцентричног погледа схоластичке провенијенције.[6] У Декартовој филозофији, рекао би Хегел, субјект постаје за себе, конкретизује се превазилазећи античку објективност.
Рене Декарт | |
---|---|
![]() Рене Декарт[1] | |
Датум рођења | (1596-03-31)31. март 1596. |
Место рођења | Ла Еј, Француска |
Датум смрти | 11. фебруар 1650.(1650-02-11) (53 год.) |
Место смрти | Стокхолм, Шведска |
Образовање | collège Henri-IV de La Flèche, Универзитет у Лајдену |
Поље | филозофија, математика |
Познат по | засновао аналитичку геометрију |
Потпис | [[File:![]() |
Декарт је своје најпознатије дело Расправу о методи (фран. , 1637) објавио на матерњем, француском језику, а не на латинском учене Европе, јер се не обраћа људима књишке учености него људима здравог разума. Извесност у сазнању савременог човека, према Декарту, постиже се методом универзалне сумње, којом се одбацује све што није јасно и очигледно, а што је очигледно и јасно, то је извесно и истинито. Декарт је показао да у практичном животу не можемо незаинтересовано и унедоглед изводити научна истраживања као у теорији јасне и разговетне спознаје, нити пак ову као у техници накнадно примењивати на етичко-политичко деловање, него да се морамо одлучити за деловање у свакој датој ситуацији, јер деловање не трпи одлагања.[7] Декартова најпознатија и најзнаменитија тврдња је „Мислим, дакле постојим“.[8]