Hemijska polarnost

U hemiji, polarnost se odnosi na razdvajanje električnih naelektrisanja koje dovodi do toga da molekul ili njegove hemijske grupe imaju električni dipolni ili multipolni moment. Polarni molekuli interaguju putem dipol–dipol intermolekularnih sila i vodoničnih veza. Molekulska polarnost je zavisna od razlike elektronegativnosti između atoma u jedinjenju i asimetrije njegove strukture. Polaritnost je u osnovi brojnih fizičkih svojstava uklučujući površinski napon, rastvorljivost, i tačke topljenja i ključanja.

Molekul vode se često koristi kao primer polarnosti. Dva naelektrisanja su prisutna, pri čemu je negativno u sredini (crveno obojeno), a pozitivna naelektrisanja su na krajevima (plavo obojena).

Polarnost veza

U molekulu fluorovodonika (), elektronegativniji atom (fluor) je prikazan žuto. Pošto elektroni provode više vremena u blizini atoma fluora u vezi, taj deo molekula je parcijalno negativan (crveno obojen na slici).

Dva vezana atoma ne dele uvek ravnomerno elektrone. Jedan atom može da izvrši veću silu na elektronski oblak od drugog. To "povlačenje" se naziva elektronegativnost i ono je mera privlačenja elektrona od strane pojedinog atoma. Nejednaka podela elektrona unutar veze dovodi do formiranja električnog dipola: separacije pozitivnog i negativnog naelektrisanja. Parcijalna naelektrisanja se obeležavaju sa δ+ (delta plus) i δ− (delta minus). Te simbole su uveli Kristofer Ingold i njegova supruga Hilda Ašervud 1926.^[1]

Vidi još

• Mement dipola veze
• Rastvorljivost
• Koloid
• Deterdžent
• Dipol
• Kovalentna veza
• Elektronegativnost
• Dielektrik

Reference