From Wikipedia, the free encyclopedia
Plecotus austriacus (европски сиви дугоушан) је врста слепог миша која припада роду Plecotus и фамилији вечерњака (Vespertilionidae). Ова врста слепог миша је у многоме слична врсти P. auritus од које се разликује примарно по боји крзна које је ближе сивој него браон. Као и остале врсте рода Plecotus, ова врста има препознатљиво дугачке уши (до 40 mm) које савија испод крила током хибернације. [2] Крзно P. austriacus светлије је на вентралној него да дорзалној страни тела. Њушка ове врсте дужа је од њушке P. auritus, а тамне длаке на лицу и око очију ове врсте дају изглед "маске". Канџа и палац ове врсте су кратки, стопало релативно мало и обрасло ретким длакама, пенис је печуркастог облика.[3]
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: униети викивезе. |
Европски сиви дугоушан | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Chiroptera |
Породица: | Vespertilionidae |
Род: | Plecotus |
Врста: | P. austriacus |
Биномно име | |
Plecotus austriacus (J.B. Fischer, 1829) | |
Распрострањење P. austriacus |
Северна граница распрострањења ове врсте је 53° сгш. Покрива ареал од јужне Eнглеске, западно од Белорусије и Украјине. [3]Распрострањена је по Медитерану, на Балеарским острвима, Сардинији, Корзици. [4] Међутим, на северним обалама Афричког континента, као ни у већем делу Велике Британије (сем крајњег јужног краја острва) и Ирске нема налаза ове врсте. Она не покрива ни југоисточни део Апенинског полуострва, Далмацију, Албанију и јужни део Грчке.[3]
Хибернацијске колоније бележене су и на 1390 m надморске висине, а у Шпанији су бележене од нивоа мора па све до 1500 m надморске висине. [5]
P. austriacus се најчешће налази у пећинама или грађевинама које подсећају на пећине (тунели, старе зграде), поред тога може се запазити и у старим птичијим гнездима и испод камења. [2]Врста је релативно толерантна на хладноћу и често хибернира близу улаза у пећине. Поред пећина јединке у хибернацији налажене су и у подрумима, рудницима и на таванима. Већина склоништа P. austriacus налази се изнад 550 m надморске висине, међутим у Бугарској је бележена и на нижим надморским висинама. У Хрватској, Панонској низији и субпанонским брдима P. austriacus је доминантна врста дугоушана. [5]
У централној Европи лови на долинама, њивама, при насељима и баштама, воћњацима и живицама. У јужној Европи чешће лови изнад отворених и полуотворених станишта.[5]
Водећи фактори угрожавања ове врсте су губитак станишта као и тровање хемикалијама које се користе за третирање старих стабала. [3] Поред овога ову врсту угрожава и интезивна пољопривреда која са собом доноси и повећано коришћење пестицида. [4] Препоручене мере заштите су мониторинг популација, познатих склоништа и околних ловних територија, очување линеарних елемената пејзажа (живица) између пољопривредних земљишта и смањена употреба пестицида. [3]
Врста се налази на листи EUROBATS споразума, поред тога је у окиру Бонске конвенције смештена у Додатак II.[5] По Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ("Службени гласник РС", бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016) ова врста спада у строго заштићене врсте (Прилог I).[6] У оквиру Бернске конвенције је сврстана у Додатак II– строго заштићене дивље врсте, а у оквиру ЕУ директиве о стаништима и врстама у Додатак IV.[5]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.