Детлићи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Детлићи[1] (лат. ) представљају ред из класе птица који се најчешће дели на два подреда и девет породица које углавном живе на дрвећу. Најпознатија од тих породица је свакако Picidae, која обухвата детлића и његове рођаке. У спадају 57 данас постојећих родова са преко 400 врста, од којих чине половину.
Piciformes Временски распон: Рани еоцен до данас | |
---|---|
црвенокруни детлић Melanerpes rubricapillus rubricapillus женак, Тобого | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Кладус: | Picodynastornithes |
Ред: | Piciformes Meyer & Wolf, 1810 |
Подредови и фамилије | |
За праисторијске таксоне, погледајте текст | |
Синоними | |
Galbuliformes Fürbringer, 1888 |
Девет породица претежно арбореалних птица чине ред Piciformes, а најпознатија од њих су Picidae, која укључује детлиће и блиске сроднике. Piciformes садржи око 71 живи род са нешто више од 450 врста, од којих Picidae (детлићи и сродници) чине око половину.
Уопштено говорећи, Piciformes су инсектоједи, иако барбети и тукани углавном једу воће, а медовође су јединствени међу птицама по томе што могу да сваре пчелињи восак (иако инсекти чине највећи део њихове исхране). Скоро сви Piciformes имају зигодактилна стопала попут папагаја - два прста напред и два позади, распоред који има очигледне предности за птице које проводе већи део свог времена на деблима дрвећа. Изузетак је неколико врста тропрстих детлића. Јакамаре на страну, Piciformes немају паперје у било ком узрасту, само право перје. Њихове величине варирају од руменог пикулета дужине 8 центиметара и тежине 7 грама до токо тукана, дужине 63 центиметра и тежине 680 грама.[2] Сви се гнезде у шупљинама и имају алтричне младе.