![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Centaurus_A.jpg/640px-Centaurus_A.jpg&w=640&q=50)
NGC 5128
From Wikipedia, the free encyclopedia
NGC 5128 је лентикуларна галаксија у сазвежђу Кентаур која се налази на NGC листи објеката дубоког неба. Деклинација објекта је - 43° 0' 58" а ректасцензија 13 25 29,0. Привидна величина (магнитуда) објекта 5128 износи 6,6 а фотографска магнитуда 7,6. Налази се на удаљености од 3,941 милиона парсека од Сунца. 5128 је још познат и под ознакама .
5128 | |
---|---|
![]() | |
Подаци посматрања (J2000.0 епоха) | |
Сазвежђе | Кентаур |
Ректасцензија | 13h 25m 29,0s[1] |
Деклинација | - 43° 0" 58'[1] |
Црвени помак | 0,00183[2] |
Хелиоцентрична радијална брзина | 548 [2][1] |
Удаљеност | 3,941 [3][4][5][6][7][8] |
Привидна величина (V) | 6,6[9][10] |
Врста | лентикуларна галаксија |
Величина | 25,70' x 20,0'[1] |
Позициони угао (V) | 35° |
Фотографска магнитуда (Б филтер) | 7,6 |
Познате карактеристике | NGC 5128,[1] Arp 153,[1] PGC 46957,[1] 4U 1322–42,[11] Caldwell 77 |
Остале ознаке | |
Види још: Галаксија, Списак галаксија |
NGC 5128 је открио 1826. шкотски астроном Џејмс Данлоп из свог дома у Парамати, у Новом Јужном Велсу, Аустралија. У литератури постоји значајна дебата у вези са основним својствима галаксије као што су њен Хаблов тип (лентикуларна галаксија или џиновска елиптична галаксија)[12] и удаљеност (10–16 милиона светлосних година).[4][5][6][7][8] NGC 5128 је једна од радио-галаксија најближих Земљи, тако да су њено активно галактичко језгро опширно проучавали професионални астрономи.[13] Галаксија је такође пета најсјајнија на небу,[13] што је чини идеалном метом за аматерску астрономију.[14] Видљиво је само са јужне хемисфере и ниских северних географских ширина.
У центру галаксије налази се супермасивна црна рупа са масом од 55 милиона соларних маса,[15] која избацује релативистички млаз који је одговоран за емисије у рендгенским и радио таласним дужинама. Праћењем радио-осматрања млаза раздвојених за једну деценију, астрономи су утврдили да се унутрашњи делови млаза крећу са око половине брзине светлости. Рендгенски зраци се производе све даље док се млаз судара са околним гасовима, што резултира стварањем високо енергетских честица. Рендгенски млазови Кентаура А дуги су хиљаде светлосних година, док су радио млазови дуги преко милион светлосних година.[16]
Као и у другим галаксијама са праском звезда, сумња се да је галактички судар одговоран за интензиван прасак формирања звезда. Модели сугеришу да је Кентаур А била велика елиптична галаксија која се сударила са мањом спиралном галаксијом, са којом ће се на крају спојити.[17] Из тог разлога, галаксија је годинама била од посебног интереса за астрономе. Док су судари спиралних галаксија релативно чести, ефекти судара између елиптичне и спиралне галаксије нису у потпуности схваћени.[18]