Москва
главни град Русије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Москва (рус. ) главни је и највећи град Русије и највећи град у Европи. Налази се на реци Москви и обухвата површину од 2561,5 km². Према попису из 2010. у Москви је живео 11.503.501 становник,[6] док урбано становништво града чини 1/12 руске популације. Према попису из 2015. године, у граду је живело преко 12 милиона становника, док шире градско подручје по неким изворима има и до 15 милиона. Последица тако великог броја становника за европске стандарде је због великог броја избеглица из бивших земаља Совјетског Савеза након распада, као и народа који је дошао из мањих руских градова у унутрашњости земље, у потрази за бољим животом и стандардом током деведесетих. Знатан број богатијих Руса је истовремено, да би спасили богатство због распада, емигрирало највише у САД, Канаду и Немачку.
Москва | |
---|---|
Црвени трг са Спаситељевом кулом (лево), Храмом Василија Блаженог (десно) и Останкинском ТВ кулом (у позадини) Москва Сити и Трећи прстен Поглед дуж реке Москве | |
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Средишњи[1] |
Град федералног значаја | Москва |
Основан | 1147. |
Статус града | пре 1147.[тражи се извор] |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 13.010.112 |
— густина | 5,080[2] ст./km2 |
Агломерација (2021.) | 21.534.777[3] |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 45′ 53″ С; 37° 37′ 36″ И |
Временска зона | UTC+3 (MSK) |
Апс. висина | 130—253 m |
Површина | 2.511[4] km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Сергеј Собјањин[5] (ЈР) |
Поштански број | 101000—135999 |
Позивни број | (+7) 495, 499 |
Регистарска ознака | 77, 97, 99, 177, 197, 199, 777 |
ОКАТО код | 45 |
Веб-сајт | |
http://www.mos.ru/ |
Москва има статус града федералног значаја (федералног субјекта). Уз њу, такав статус у Русији имају још Санкт Петербург и Севастопољ. Налази се у Централном федералном округу. Административно се дели на 12 округа који се деле на многобројне подручне управе.
Москва се налази на реци Москви у Централном федералном округу европске Русије. Током своје историје град је служио као главни град низу држава, од средњовјековне Велике московске кнежевине и пратећег Руског царства до Совјетског Савеза. У средишту града налази се Кремљ, утврђени комплекс који је до 1703. био политичко средиште Руског царства, а од 1918. Совјетског Савеза, и од 1991. Руске Федерације. Уз источни зид Кремља простире се Црвени трг, место многих државних церемонија. На тргу се налазе и две вероватно најпознатије московске грађевине — црква Св. Василија Блаженог и маузолеј Лењина. Кремљ је такође једно од неколико места светске баштине у граду. Оба дома руског парламента (Државна Дума и Савет Федерације) своја седишта такође имају у Москви.
Град опслужује опсежна транзитна мрежа, с четири међународне ваздушне луке, девет жељезничких терминала, и московским метроом, према броју путника другим у свету иза токијског, ради богате и разноврсне архитектуре признатим као једном од градских знаменитости.
Током времена, Москва је стекла низ епитета, већина се односи на величину и доминантан положај града унутар нације: Трећи Рим (), Белокаменаја (), Первопрестолнаја (), Четрдесет четрдесет(ица) ().[7]
Москва је такође велики економски и трговачки центар, дом великог броја милијардера. У 2007. Москва је другу годину за редом проглашена за град који је најскупљи на свету за живот.[8]