From Wikipedia, the free encyclopedia
Magenta je boja koja je različito definisana kao purpurnocrvena,[1] crvenkasto-ljubičasta ili movno-grimizna.[2] Na koturu boja RGB (aditivnog) i CMY (suptraktivnog) modela boja, ona se nalazi tačno na sredini između crvene i plave boje. To je jedna od četiri boje mastila koje se koriste u štampi u boji pomoću inkjet štampača, zajedno sa žutom, crnom i cijanom, za izradu svih ostalih boja. Ton magente koji se koristi u štampi naziva se „printerska magenta“.
Magenta je svoje ime dobila po anilinskoj boji koju je 1859. godine napravio i patentirao francuski hemičar Fransoa-Emanuel Vergja, koji ju je prvobitno nazvao fuksin. Ona je preimenovana je u čast italijansko-francuske pobede u Bici kod Magente koja se vodila između Francuza i Austrijanaca 4. juna 1859. godine u blizini italijanskog grada Magenta u Lombardiji.[3][4] Praktično identičnu boju, nazvanu rozein, stvorila su 1860. godine dva britanska hemičara: Čejmbers Nikolson i Džordž Mol.
Magenta je ekstra-spektralna boja, što znači da nije nijansa povezana sa monohromatskom vidljivom svetlošću. Magenta je povezana sa percepcijom raspodele spektralne snage koncentrisane uglavnom u crvenkastim komponentama dužih talasnih dužina i plavkastim komponentama kraćih talasnih dužina.[5]
U RGB sistemu boja, koji se koristi za stvaranje svih boja na televizijskom ili računarskom displeju, magenta je sekundarna boja, napravljena kombinovanjem jednakih količina crvene i plave svetlosti pri velikom intenzitetu. U ovom sistemu, magenta je komplementarna zelenoj boji, a kombinacija zelene i magenta svetlosti na crnom ekranu stvoriće belu.
Boja magenta je bila rezultat revolucije u industrijskoj hemiji sredinom devetnaestog veka, koja je započela Vilijam Perkinovim pronalaskom movejna 1856. godine, koji je bio prva sintetička anilinska boja. Ogroman komercijalni uspeh te boje i nove boje koje su iz nje proizašle, lila, inspirisali su druge hemičare u Evropi da razviju nove boje napravljene od anilinskih boja.[3]
U Francuskoj je Fransoa-Emanuel Vergja, direktor hemijske fabrike Luj Rafar u blizini Liona, isprobao mnogo različitih formula pre nego što je konačno krajem 1858. ili početkom 1859. mešajući anilin sa ugljen tetrahloridom, dabio crvenkasto-ljubičastu boju koju je nazvao „fuksin“, po boji cveta biljke fuksija.[6] On je napustio fabriku Rafar i odneo svoju boju u firmu proizvođača boja, Fransoa i Žozef Renar, koji su počeli da proizvode tu boju 1859. godine.
Iste godine su dva britanska hemičara, Čejmbers Nikolson i Džordž Mol, radeći u laboratoriji proizvođača boja Džordža Simpsona, smeštenoj u Valvortu, južno od Londona, napravili još jednu anilinsku farbu slične crveno-ljubičaste boje, koju su počeli da proizvode 1860. godine pod nazivom „rozein“. Godine 1860, promenili su ime boje u „magenta“, u čast Bitke kod Magente koja se godinu dana ranije vodila između Francuza i Austrijanaca u Magenti u Lombardiji. Nova boja je postala komercijalni uspeh.[3][7]
U štampi u boji, boja koja se naziva procesna magenta, pigmentna magenta ili printerska magenta jedna je od tri primarne pigmentne boje koje, zajedno sa žutom i cijan, čine tri supstraktivne osnovne boje pigmenta. (Sekundarne boje pigmenta su plava, zelena i crvena.) Kao takva, nijansa magenta je komplement zelene boje: magenta pigmenti apsorbuju zelenu svetlost; tako su magenta i zelena suprotne boje.
Postupak štampanja izumljen je 1890-ih, kada su novine počele da objavljuju stripove u boji.
Procesna magenta nije RGB boja i ne postoji fiksna konverzija od primarna u RGB. Za mastilo štampača koriste se različite formulacije, tako da mogu da postoje varijacije u štampanoj boji koja je čisto magenta mastilo. Tipična formulacija magente je prikazana u kutiji boja desno.
Desno je veb boja magenta. To je jedna od tri sekundarne boje u RGB modelu boja. Na RGB točku boja, magenta je boja između ruze i ljubičaste, a na pola puta između crvene i plave boje.
Magenta (fuksija)
Ova boja se u X11 naziva magenta, a fuksija u HTML-u. U RGB modelu boja nastaje kombinovanjem jednakih intenziteta crvene i plave svetlosti. Dve veb boje magenta i fuksija potpuno su iste boje. Ponekad se magenta u veb boji naziva električna magenta ili elektronska magenta.
Magenta je uobičajena boja za cveće, posebno u tropskim i subtropskim predelima. Budući da je magenta komplementarna boja zelene boje, magenta cvetovi imaju najveći kontrast sa zelenim lišćem, pa su stoga vidljiviji životinjama potrebnim za njihovo oprašivanje.
Nemačka telekomunikaciona kompanija Dojče telekom koristi magentni logotip. Ona je nastojala je da spreči upotrebu bilo koje slične boje od strane drugih preduzeća, čak i onih u nepovezanim oblastima, kao što je osiguravajuća kompanija Lemonad.[11]
U sistemima autopilotskih aviona, put koji pilot ili avion treba da pređe do odredišta obično je naznačen na ekranima kokpita koristeći magenta boju.[12]
Indijska banka rezervi (RBI) izdala je novčanicu u magenta boji za denominaciju od ₹2000 dana 8. novembra 2016. pod nazivom Nova serija Mahatma Gandi. Ovo je novčanica sa najvišom vrednošću koju je štampao RBI i koja je u aktivnom prometu u Indiji.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.