From Wikipedia, the free encyclopedia
Ланча (итал. ) је италијански произвођач аутомобила који је основао Винченцо Ланча 1906. године у граду Торино. Компанија има врло дугу традицију производње луксузних модела и велике успехе у рели вожњи. 1960. године постаје члан Фијат групе. Компанија је затворена 1986. године зајдено са Алфом, како би се формирао нови погон Алфа-Ланча индустрија (итал. ) која је касније такође повучена и преузета под окриље Фијат компаније 2007. године. При целокупној реорганизацији италијанске индустрије аутомобила формирано је одељење са првобитним називом (итал. ) као део групе (итал. ). Модерни Ланча аутомобили представљају луксузну алтернативу Фијатовим и Алфиним возилима са којима дели платформу и агрегате. Заштитни знак фирме је употреба грчког алфабета у називима модела.
| Ланча итал. | |
|---|---|
 | |
| Акционарско друштво (подружница ФЦА) | |
| Делатност | Аутомобилска индустрија |
| Основано | 1906. Торино |
| Оснивачи | Винченцо Ланча |
| Седиште | Торино, Италија |
Руководиоци | Серђо Маркионе Saad Chehab Антонела Бруно |
| Производи | Аутомобили |
| Слоган | Eleganza in movimento dal 1906 |
| Веб-сајт | |
Ланча је основана 29. новембра 1906. у граду Торину у Италији, а оснивачи су Винченцо Ланча и Клаудио Фоголин, обојица Фијатови рели возачи. Први Ланча аутомобил се звао “типо 51”, касније назван Ланча алфа која је имала дугу традицију. Направљен је 1907. са датумом производње у 1908. години. Ова кола су имала мотор са 4 цилиндра који је развијао 58 КС. Ланча је позната у свету аутомобилизма по многим иновацијама. Ланчији можемо бити захвални на многим изумима који се и после целог века примењују у модерном концепту у индустрији аутомобила. 1913. године модел Ланча тета је први аутомобил у Европи, који је имао комплетан електрични систем као део стандардне опреме. Први аутомобили са самоносећим телом (без шасије) су биле Ланче произведене од 1922. до 1931. године, а по угледу на тадашње авионе. Сва модерна данашња огибљења су заснована на изуму који је овде први пут примењен, то су биле опруге са хидрауличним амортизером. Она је изумитељ и првог петобрзинског мењача 1948. године, као и првих В мотора В6 1950. у аурелији, а касније и В8, В12 и на крају В4. Независно огибљење (суспензија) на сва 4 точка је наравно Ланчин изум.
Хронологија производње Ланча аутомобила:
Кроз историју компанија је позната по значајним успесима на рели такмичењима. Посебно су познати модели Ланча делта са којима је компанија овојила светски рели шампионат (ВРЦ) 6 година узастопно (1987-1992). Такође су освајали шампионате са моделима Ланча фулвија (1972), Ланча стратос (1974, 1975, 1976) и Ланча 037 (1983).
Након што је син Винченца Ланче преузео фирму, он је све више узимао учешћа у мото-спортовима и одлучио је да направи модел аутомобила за гран при. Виторио Јано је нови дизајнер фирме Ланча, а његов модел Ланча Д50 учествује на Гранд прију у Шпанији 1954. године где Алберто Аскари узима пол позицију и вози најбржи круг. На Великој награди Монака, Аскари је пао у луку тако што је промашио кривину у шикани. Недељу дана касније Аскари је погинуо у несрећи возећи Фераријев модел на трци у Монци. Његовом смрћу и због финансијских проблема Ланча се повукла са Гран при трка.[1] Све укупно, Ланча је на овим такмичењима остварила две победе и десет подијума.[2] Ланчијин тим је пребачен на тим Скудерија Ферари[3], са којим је Хуан Мануел Фанђо победио на шампионату 1956. године са Ланча-Ферари аутомобилом.
Ланча је имала великих успеха у Мото-спорту током дугог низа година, а углавном у рели тркама. Пре формирања светског првенства у релију, Ланча је остварила победу у конкуренцији конструктора на Међународном првенству 1972. године са моделом Ланча фулвија. Након оснивања светског шампионата, популарно названог "", Ланча постаје статистички гледано најуспешнија екипа (све до повлачења са трка 1993. године). Освајала је титуле најбољих конструктора са моделима Ланча стратос (1974, 1975 и 1976), затим Ланча 037 1983. године и Ланчом делта од 1987. до 1992. (6 година узастопно). Делта је тиме најуспешнији поједини модел икада на овом такмичењу од оснивања.
Јуха Канкунен и Мики Биасон су обојица освојили две титуле најбољег возача са Делтом. Међу осталим возачима који су освојили Светска првенстава у релију са Ланчом су Марку Ален, Дидије Ауриол, Сандром Мунари, Бернар Дарниш, Валтер Рор, Бјерн Валдегард и Анри Тоивонен. У историју овог бренда у окупљањима на рели тркама записане су и трагедије, са смртним исходима италијанског возача Атилиа Бетеге на Релју Корзика 1985. са моделом Ланча 037, а затим финског фаворита Тоивонен у Ланчи делта С4 на истом такмичењу тачно годину дана касније. Те смрти ће на крају довести до укидања такмичења у Групи Б.
Током доминације Ланче у Релију, компанија је узела учешће и у тркама спортских аутомобила каснијих 1970-их па све до средине 1980-их. Први модел који се такмичио је био Ланча стратос HF у групи 4, као и кратко учешће са верзијом за Групу 5. Овај модел је касније заменио модел Ланча монте карло - турбо. Тим је имао успеха па је напредовао у Групу 6 са моделом Ланча ЛЦ1 спајдер, коме је следио ЛЦ2 купе у Групи Ц са Фераријевим мотором у сезони 1983. ЛЦ2 модел је поставио тадашње стандарде у смислу сирове брзине, модел је успео да се избори за 13 пол позиција, међутим, његови резултати су били спутани лошом поузданошћу и економичношћу потрошње горива, па је успео да победи на само три Европска и Светска шампионата у конкуренцији издржљивости. Ланчин тим спортских аута није могао да се такмичи против тада доминантних Поршеових модела 956 и 962, што је довело до пада овог сектора. Од 1986. године Ланча се фокусира на Рели првенства тако да се само приватни тимови настављају такмичити са моделом ЛЦ2 све од 1990. године.
.jpg)
Можда би требало истаћи да је фабрика од почетка имала слабу профитну стопу, с обзиром на инсистирању на квалитету по сваку цену, без обзира на величину и класу одређеног модела. Моментом ступања у брак из рачуна са Фијатом, смисао је био да се профитна стопа Ланче подигне, тако што би Фијат своју технологију уступао Ланчи, а Ланча брендирала Фијат са синонимом за квалитет и поузданост. Ланча је постала део Фијата 1969. године. После великог пада продаје крајем 70-их и почетком 80-их, тек крајем 90-их година и појавом Алфе 156, Фијата панде и пунта, улагањима Фијата у Азијско тржиште (углавном Кина) и великом експанзијом мареа, браво и браве возила у Јужној Америци и Ланча се враћа на место које јој припада са моделима ипсилон, капа, а касније и либра.
Најмањи и зачуђујуће најпродаванији Ланчијин модел заснован на платформи Фијат пунта, Ланча ипсилон. Може се третирати као “најмањи луксузни ауто на свету”. Производи се од 1992. са значајним изменама изгледа 1995, 1997, 2004 и 2007. године. Посебно је атрактивна и тражена МОМО верзија ипсилона, са још безброј модификација од других студија спорт и других варијанти.
Моноволумен или (миниван) модел који је за превоз више људи којима је комфор на првом месту. Иначе ово је први миниван који има зонску контролу климе за сваки ред седишта.
Ланча федра еурован нова класа возила у Европи заједнички напор ПСА групе и Фијата. Са којима и дели заједничку платформу агрегате и већину делова што је иначе и био циљ ове две групе.
Перјаница у ексклузивном сегменту италијанских возила. Производила се од 2002. године до 2008. године. Сада се прави само по наруџбини. Званично возило италијанске владе и многих дипломатских представништва широм света.
Наследница по имену али не и по темпераменту славне делте из 80-их и почетком 90-их година. Нова Ланча представљена 2007, а почела са продајом 2008. године. Аргето Оро и Платино три пакета опреме. Први Европски модел са полуаутматским паркирањем (без учешћа возача приликом управљања).
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
