Јианвен (династија Минг)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Цар Јианвен (кинески: 建文帝; пинјин: Јианвен Ди; рођен 5. децембра 1377-31. јула 1402) је био други цар династије Минг, владао је од 1398. до 1402. године. Његово лично име је било Џу Иунвен (朱允炆). Назив ере његове владавине, Јианвен, значи „успостављање уљудности“ и представљао је велику промену од Хонгвуа („велико борбени“), назива ере владавине његовог деде и претходника, цара Хонгву-а[1]. Његова владавина није дуго трајала: покушај да обузда своје ујаке довео је до побуне Ђингана. Цар Јианвен је на крају свргнуо једног од својих ујака, Џу Дија, који је тада устоличен као цар Ионгле. Иако је цар Ионгле представио угљенисано тело као Џу Јунвеново, деценијама су кружиле гласине да се цар Ђианвен прерушио у будистичког монаха и побегао из палате када су је запалиле снаге Џу Дија. Неки људи су спекулисали да је један од разлога зашто је цар Ионгле спонзорисао адмирала Џенг Хеа на његовим путовањима за благом почетком 15. века био то што је Џенг Хе тражио цара Јианвена, за кога се веровало да је преживео и побегао у југоисточну Азију[2]. Неки историчари верују да је цар Јианвен заиста преживео и побегао из Нањинга, али су званичне историје династије Минг промењене касније током династије Ћинг да би задовољиле манџурске владаре.