izumrli red placentalni sisara From Wikipedia, the free encyclopedia
Hyaenodonta (Хијаенодонта — „хијенски зуби”) је изумрли ред плаценталних сисара унутар кладуса Pan-Carnivora, који је у периоду од раног палеоцена до касног миоцена настањивала подручје Европе, Азије, Африке и Сјеверне Америке.[7][8][9] Овај ред сисара су чинили натпородица Hyaenodontoidea, породице Arfiidae, Boualitomidae, Indohyaenodontidae, Koholiidae, Limnocyonidae и Sinopidae, родови Eoproviverra, Galecyon, Gazinocyon, Glibzegdouia, Parvavorodon, Pyrocyon и Tritemnodon, парафилетску натпородицу Hyainailouroidea, као и ихнопородица Sarjeantipodidae и ихнородови Creodontipus, Dischidodacylus, Sarcotherichnus и Zanclonychopus. Стручни назив за чланове овог реда сисара је хијаенодонти, али су такође знани и под неформалним називом лажне звијери.
| Hyaenodonta | |
|---|---|
 | |
| примјери представника реда Hyaenodonta | |
Научна класификација  | |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Мироред: | Ferae |
| Кладус: | Pan-Carnivora |
| Ред: | †Hyaenodonta Van Valen, 1967[2] |
| Подгрупе | |
|
| |
| Синоними | |
Представници реда Hyaenodonta су по свом изгледу наликовали на сисаре из реда звијери. Мањи представници овог реда су наликовали на цибетке и куне, док су веће врсте наликовали на псе. Ови сисари су посједовали дуге лобање са уским вилицама које су им омогићавале јак угриз. Омјер величине главе и мозга у поређењу са тјелом код ови сисара, када се упореди са звијерима, је доста другачији. Док су им главе биле доста велике, мозгови су им били мали. Осјећај мириса је био јако изражен код ови сисара. Ноге код ови сисара су сличне ногама хијена и кратке су у поређењу са тјелом[10] Представници реда Hyaenodonta су се углавном кретали плантиградно, иако су неке врсте биле способне и да се крећу дигитиградно или полидигитиградно. Такође, неке врсте су биле способне и да се пењу по дрвећу. Највећи знани представник овог реда сисара је била врста Simbakubwa kutokaafrika, која је била већа и од поларног медвједа.[11] Поред ове врсте, постојало је још неколико велики представника овог реда сисара, као што су Hyainailouros sulzeri, Megistotherium osteothlastes и Hyaenodon gigas.
Сви представници реда Hyaenodonta су посједовали карнасалне зубе (тј. зубе дераче), који имају крунице у облику ножа и њих су користили да би кидали месо, па чак и да би сјекли хрскавицу и кост. Код представника овог реда сисара су то углавном били модификовани први и други пар горњи кутњака (M1 и M2) и други и трећи пар доњи кутњака (m2 и m3), иако су поједини представници овог реда посједовали само M2/m3 комбинацију карнасални зуба.[12][13][14] Код представника породице Limnocyonidae трећи пар кутњака (M3/m3) није био присутан у вилицама или је био знатно умањен (тј. редукован).[12][15][16] Представници породице Boualitomidae су посједовали само три пара преткутњака (p2 до p4) у доњој вилици, а први пар преткутњака (p1) није био присутан.[17][18][19]
Поред карнасални зуба, и четврти пар горњи преткутњака (P4) и први пар доњи кутњака (m1) је био оштар и у облику ножа.[14] Зуби код сисара из реда Hyaenodonta су били више прилагођени за резање меса и тетива него за дробљење костију.[20][13] За разлику од звијери, представници овог реда сисара су у току свог одрастања спорије мјењали своје зубе, из млијечних у трајне зубе.[21] Према истраживањима везаним за врсте из рода Hyaenodon, младунцима је било потребно 3 до 4 године да би им изникли сви зуби, што указује на дугу фазу адолесценције. Такође је утврђено да код сјеверноамерички врста из рода Hyaenodon је прво ницао први горњи пар преткутњака (P1) прије првог пара горњи кутњака (M1), док је то код европских врсти обрнуто.[22]
Представници реда Hyaenodonta воде поријекло од заједнички сјеверноамерички предака са блиско сродним изумрлим родовима Altacreodus и Tinerhodon, који су се разгранали у двије одвојене линије сисара у периоду касне креде (око 78,47 милиона година).[23][1] Ови преци су по свом изгледу наликовали на куне, мунгосе и цибетке. Процјењено је да су се представници реда Hyaenodonta као група сисара развили у периоду касне креде (око 70,4 милиона година) на простору Европе, одакле су се касније (почетком палеоцена) проширили на простор Африке, Азије и Сјеверне Америке.[11][24] Раније се сматрало да је Африка била мјесто гдје су се ови сисари прво развили.[25][26] На простор Азије су ови сисари доспјели путем или преко Европе или из Африке преко Индије, а на простор Сјеверне Америке или преко Европе или преко Азије.[25]
Најранији знани представник овог реда сисара је била врста Lahimia selloumi, која се живјела средином палеоцена (од 61,6 до 59,2 милиона година) на простору Марока.[18] Поред ове врсте, други најстарији фосилни доказ о постојању ови сисара су окамењени отисци стопала начињени на простору фосилни локалитета из Поркјупајн Хилс геолошке формације средином палеоцена (од 61,4 до 60,9 милиона година) у Алберти (Канада) од стране ихноврсте Sarjeantipes whitea.[27] Најкаснији знани представник овог реда сисара је била врста Dissopsalis carnifex, која се живјела крајем миоцена (од 16,1 до 8,8 милиона година) на простору Индије и Пакистана.[28]
Сматра се да су главни разлози за изумирање ови сисара климатке промјене које су узроковале нестанак шума у којима су ови сисари обитавали и ширење травнати равница, као и појава конкуренције у види звјери које су биле боље прилагођене овим новим еколошким условима.[29][30][31]
Представници реда Hyaenodonta су били копнени месоједи, који су се прилагодили различитим предаторским нишама.[32] Мање врсте су биле активне током ноћи, а веће преко дана. Неке врсте су биле способне да се пењу по дрвећу, док су друге живјеле на тлу и ту тражиле свој плијен. Ови сисари су за водили усамљенички начин живота, ловећи свој плијен из засједе заскачући га, и нису били прилагођени брзом трчању, нити трчању на велике удаљености. Плијен су убијали својим снажним вилицама. Мањи представници овог реда су се хранили са малим плијеном (инсектима, малим сисарима, малим птицама, малим гмизавцима и сл.) и са јајима, и живјеле су слично као данашње цибетке, мунгоси и куне. Средње велики представници су се хранили са птицама, гмизавцима и малим до средње великим сисарима, и живјеле су слично као данашње лисице, шакали и вукови. Велики представници су били предатори који су се хранили са великим сисарима (сурлашима, носорозима и др.). Неке врсте су такође биле сваштоједи, а неке лешинари. Врсте из рода Quercytherium и из потпородице Apterodontinae су се такође храниле и са пужевима, шкољкама и раковима[26][33][34]. Врсте из потпородице Apterodontinae су биле водоземни, полуфосоријални сисари који су живјели слично као видре.[26]
Ред Hyaenodonta је раније, као породица Hyaenodontidae, био уврштаван као представник изумрлог реда Creodonta.[35] У каснијим истраживањима се пак утврдило да је ред Creodonta полифилетски ред сисара, а породица Hyaenodontidae је уврштена у засебан ред сисара Hyaenodonta.[25][11][21][34]
Класификација реда Hyaenodonta:
|
Доље приказани кладограми представљју филогенетске везе реда Hyaenodonta.[25][21][11][34][36][37]
| Ferae |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| †Hyaenodonta |
|
†Lahimia група
†Arfia група
†Galecyon група
†афро-арабијска група
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| sensu stricto ••••••> | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
