Срећа (или радост) јест субјективно стање задовољства животном ситуацијом,[1] повезано са осећајем испуњености и уживања.[2] Појам среће је био нашироко проучаван и објашњаван кроз читаву људску историју, што осликава универзални значај који људи придају срећи. Многи етичари су срећу сматрали највећим добром и циљем људског понашања. Такође се користи у контексту животног задовољства, субјективног благостања, еудаимоније, процвата и благостања.[3][4]
У стања која су блиско повезана са срећом укључени су здравље, богатство, уживање у животу, сигурност, задовољство и љубав. У стања супротна срећи укључени су патња, туга, стрепња, брига и бол. Срећа се често повезује са присуством повољних услова као што су породични живот испуњен љубављу и економска стабилност. Неповољни услови, као што су увредљиве и понижавајуће личне везе, губитак запослења и конфликти, смањују изгледе за личну срећу. Међутим, многи мислиоци сматрају да срећа умногоме зависи од става који човек заузме у таквим, неповољним, условима.
Премда идеал среће садржи тежњу за бесконачним трајањем, насупрот несрећи која захтева пролазност, срећа се у стварном животу углавном јавља на тренутке, а трајније као пројекција у будућност (у виду наде) или у прошлост (подсећање на драге успомене). Штавише, неки психолози и филозофи тврде да »среће уопште нема садашњости«, јер је човек спознаје тек на рушевинама пропале среће.[1]
Дефиниције
'Срећа' је предмет расправе о погледу употребе и значења,[5][6][7][8][9] и о могућим разликама у разумевању међу културама.[10][11]
оцена животног задовољства, попут квалитета живота.[18] На пример, Рут Венховен је срећу дефинисао као „свеукупно уважавање нечијег живота у целини“.[19][20] Кахнеман је рекао да је то људима важније од тренутног искуства.[21]
Филозофија среће
У многим системима античке етике (Демокрит, киничари, Епикур), остварење среће (или блаженства) је врховни принцип моралног делања. У Никомаховој етици, написаној 350. године п. н. е., Аристотел је тврдио да је срећа једина ствар коју људи желе само ради себе самих. Он примећује да човек жели богатство, не због тога да би постао богат, већ да би био срећан. Они који желе славу, не желе то да би постали славни, него зато што верују да ће им слава донети срећу.
У хришћанској средњовековној филозофији, насупрот тежњи за остварењем среће у овоземаљском животу, преовладава тежња да се »истинска«срећа остварује само у оностраности, лишеној случајних доживљаја пролазне среће.
У нововековној филозофији, срећу као критеријум етичког вредновања истичу Спиноза, Лок, филозофи просветитељства, француски материјалисти, Конт, Фојербах и др.[1]Кант је противник поимања среће као највишег добра и залаже се за етику дужности, сматрајући да су »сви еудемонисти практично егоисти«.[1]Утилитаристи, као што су Џон Стјуарт Мил и Џереми Бентам, залагали су се за срећу као врховни принцип етичког делања. За Бентама је етички идеал »највећа срећа највећег броја људи«. Гете тврди да срећа наступа онда кад можемо у дело спровести оно што увиђамо као праведно и добро. Маркс сматра да је срећа читавог друштва потребна као предуслов среће сваке људске јединке.[1]
Smith, Richard (август 2008). „The Long Slide to Happiness”. Journal of Philosophy of Education. 42 (3–4): 559—573. doi:10.1111/j.1467-9752.2008.00650.x.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
"How Universal is Happiness?" Ruut Veenhoven, Chapter 11 in Ed Diener, John F. Helliwell & Daniel Kahneman (Eds.) International Differences in Well-Being, Oxford University Press, New York. 2010.978-0-19-973273-9.
https://plato.stanford.edu/entries/happiness/Архивирано 2018-06-11 на сајту 2011, "‘Happiness’ is often used, in ordinary life, to refer to a short-lived state of a person, frequently a feeling of contentment: ‘You look happy today’; ‘I’m very happy for you’. Philosophically, its scope is more often wider, encompassing a whole life. And in philosophy it is possible to speak of the happiness of a person’s life, or of their happy life, even if that person was in fact usually pretty miserable. The point is that some good things in their life made it a happy one, even though they lacked contentment. But this usage is uncommon, and may cause confusion.' https://plato.stanford.edu/entries/well-being/Архивирано 2018-10-25 на сајту 2017
Anand, P (2016). Happiness Explained. Oxford University Press.
Anand Paul "Happiness Explained: What Human Flourishing Is and What We Can Do to Promote It". . Oxford: Oxford University Press. 2016. ISBN0-19-873545-6. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Michael Argyle "The psychology of happiness", 1987
Norman M. Bradburn "The structure of psychological well-being", 1969
C. Robert Cloninger, Feeling Good: The Science of Well-Being, Oxford, 2004.
Gregg Easterbrook "The progress paradox – how life gets better while people feel worse", 2003
Michael W. Eysenck "Happiness – facts and myths", 1990
Daniel Gilbert, Stumbling on Happiness, Knopf, 2006.
Carol Graham "Happiness Around the World: The Paradox of Happy Peasants and Miserable Millionaires", Oxford University Press Oxford. 2009.978-0-19-954905-4.
Joop Hartog & Hessel Oosterbeek "Health, wealth and happiness", 1997
Hills P., Argyle M. (2002). „The Oxford Happiness Questionnaire: a compact scale for the measurement of psychological well-being. Personality and Individual Differences”. Psychological Wellbeing. 33 (7): 1073—82. doi:10.1016/s0191-8869(01)00213-6.
Robert Holden "Happiness now!", 1998
Barbara Ann Kipfer, 14,000 Things to Be Happy About, Workman, 1990/2007.978-0-7611-4721-3.
Neil Kaufman "Happiness is a choice", 1991
Stefan Klein, The Science of Happiness, Marlowe, 2006.1-56924-328-X..
Koenig HG, McCullough M, & Larson DB. Handbook of religion and health: a century of research reviewed (see article). New York: Oxford University Press; 2001.
McMahon, Darrin M., The History of Happiness: 400 B.C. – A.D. 1780, Daedalus journal, Spring 2004.
Richard Layard, Happiness: Lessons From A New Science, Penguin, 2005.978-0-14-101690-0..
Luskin, Frederic, Kenneth R. Pelletier, Dr. Andrew Weil (Foreword). "Stress Free for Good: 10 Scientifically Proven Life Skills for Health and Happiness." 2005
Dan Gilbert: Why are we happy? – Video of a short lecture on how our "psychological immune system" lets us feel happy even when things don't go as planned.
„Track Your Happiness”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2015. г. – research project with downloadable app that surveys users periodically and determines personal factors