![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/Change_in_Average_Temperature_With_Fahrenheit.svg/langsr-640px-Change_in_Average_Temperature_With_Fahrenheit.svg.png&w=640&q=50)
Глобално загревање
антропогена климатска промена и феномен / From Wikipedia, the free encyclopedia
Глобално загревање је антропогена климатска промена и феномен дуготрајног постепеног повећања просечне температуре ваздуха на Земљи узрокован људским делатностима.[2][3][4] Феномен брже мења климу од свих познатих претходних климатских промена у историји планете.[5] Главни узрок је емисија гасова стаклене баште, већином угљен-диоксида () и метана, који настају сагоревањем фосилних горива у енергетске сврхе.[6] Остали извори емисије су: пољопривреда, производња челика и цемента те крчење шума.[7] Порасту температуре доприноси и губитак снежног покривача који одбија сунчеву светлост и емисија угљен-диоксида из шума погођених сушама. Све то убрзава процес затопљења.[8]
![The global map shows sea temperature rises of 0.5 to 1 degree Celsius; land temperature rises of 1 to 2 degree Celsius; and Arctic temperature rises of up to 4 degrees Celsius.](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/Change_in_Average_Temperature_With_Fahrenheit.svg/640px-Change_in_Average_Temperature_With_Fahrenheit.svg.png)
![The graph from 1880 to 2020 shows natural drivers exhibiting fluctuations of about 0.3 degrees Celsius. Human drivers steadily increase by 0.3 degrees over 100 years to 1980, then steeply by 0.8 degrees more over the past 40 years.](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/08/Global_Temperature_And_Forces_With_Fahrenheit.svg/640px-Global_Temperature_And_Forces_With_Fahrenheit.svg.png)
Температуре су на тлу порасле двоструко брже од глобалног просека. Пустиње се проширују,[9] а све су учесталији топлотни таласи и шумски пожари.[10][11] Повећано загревање на Арктику допринело је отапању пермафроста и морског леда те повлачењу ледника.[12] Повећане температуре узрокују и снажније олује и друге временске екстреме.[13] Због промена животне средине, многе врсте су приморане да се преселе из својих станишта — коралних гребена, планина, Арктика и других сличних места — док другима прети опасност од изумирања.[14] Људима прете несташица хране и воде, снажније и чешће поплаве, екстремне врућине, болести и економски губици. Глобално загревање може подстаћи и сеобу становништва.[15][16] Светска здравствена организација (СЗО) сматра феномен као највећу претњу глобалном здрављу у 21. веку.[17][18] Чак и ако људи успеју ублажити будуће загревање, поједине последице — попут пораста нивоа мора, загревања и закисељења океана — потрајаће вековима.[19]
Већ су приметне многе последице садашњег нивоа загревања, који је отприлике 1,2 °C. Међувладин панел о климатским променама (МПКП) предвиђа веће последице када тај број пређе 1,5 °C.[20] Додатно загревање повећава ризик од прекорачења климатских прекретница, од којих је једна отапање Гренландске ледене плоче.[21] Решење проблема обухвата предузимање одређених мера којима би се ограничила количина загревања те прилагодило садашњим и предстојећим климатским променама.[22] Даљње загревање се може ублажити смањењем емисије стакленичких гасова и њиховим уклањањем из атмосфере.[22] Биће потребно прећи с угља на енергију ветра и сунца те повећати енергетску делотворност.[23][24] Емисије ће се додатно смањити преласком на електрична возила и топлотне пумпе.[25][26] Предупређивање крчења шума и пошумљавање могу помоћи апсорпцији .[27]
Протоколом из Кјота 1997. земље потписнице су се обавезале да ће смањити емисију стакленичких гасова. Државе потписнице Париског споразума договориле су се 2015. да ће задржати загревање испод 2 °C предузимањем различитих мера ублажавања. Међутим, и кад се узму у обзир обавезе прописане споразумом, температура би до краја века могла порасти за приближно 2,7 °C.[28] Да би се пораст зауставио на 1,5 °C, људи морају преполовити емисије до 2030. и постићи нулте нето стопе до 2050.[29][30][31][32]