Нитроглицерин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нитроглицерин (НГ), (алтернативно писање нитроглицерина) такође познат као тринитроглицерин (ТНГ), нитро, глицерил тринитрат (ГТН), или 1,2,3-тринитроксипропан, је експлозивна супстанца са хемијском формулом C3H5(ONO2)3, а то је густа, безбојна, уљаста, експлозивна течност која се најчешће производи при формирању нитролне киселине у одговарајућим условима беле киселине. Хемијска супстанца је органско нитратно једињење, а не нитро једињење, али је традиционални назив задржан. Открио га је 1847. године Асканио Собреро, нитроглицерин се од тада користи као активни састојак у производњи експлозива, односно динамита, и као такав се користи у грађевинарству, рушењу и рударству.
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
назив
1,2,3-Trinitroxypropane | |||
Системски IUPAC назив
2,3-бис(нитроокси)пропил нитрат | |||
Други називи
1,3-динитрооксипропан-2-ил нитрат | |||
Идентификација | |||
| |||
3Д модел () |
|||
Бајлштајн | 1802063 | ||
| |||
100.000.219 | |||
број | 200-240-8 | ||
Гмелин Референца | 165859 | ||
KEGG[1] | |||
MeSH | Nitroglycerin | ||
UNII | |||
UN број | UN 0143, UN 0144, UN 1204, UN 3064, UN 3319 | ||
Својства | |||
3539 | |||
Моларна маса | |||
Агрегатно стање | Чиста жута/безбојна уљаста течност | ||
Густина | |||
Тачка топљења | 132 °C (270 °F; 405 K) | ||
Тачка кључања | Разлаже се 50—60 °C (122—140 °F) | ||
Експлозивност | |||
Осетљивост на шок | висок | ||
Осетљивост на трење | висок | ||
РЕ фактор | 1.50 | ||
Опасности | |||
NFPA 704 | |||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
Y верификуј (шта је YН ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Од 1860. коришћен је као активни састојак у производњи експлозива, специфично динамита, и као такав коришћен је у рударству. Такође је од 1880. био коришћен у војсци као активни састојак и желатинизатор за нитроцелулозу у неким чврстим ракетним горивима, као Кордит и Балистит.
Нитроглицерин се користи више од 130 година у медицини[4] као моћан вазодилататор (који изазива дилатацију васкуларног система) за лечење крвних судова као и срчаних обољења,[5] као што су ангина пекторис и хронична срчана инсуфицијенција. Иако је раније било познато да су ови корисни ефекти последица претварања нитроглицерина у азот оксид, снажан венодилататор, ензим за ову конверзију откривен је тек 2002. године[6] као митохондријална алдехид дехидрогеназа (АЛДХ2).[7]