U matematici, opšta topologija je grana topologije koja se bavi osnovnim definicijama i konstrukcijama teorije skupova koje se koriste u topologiji. Ono je osnova za većinu drugih grana topologije, uključujući diferencijalnu topologiju,[1][2]geometrijsku topologiju[3] i algebarsku topologiju.[4][5][6] Drugi naziv za opštu topologiju je topologija skupa tačaka.
Fundamentalni koncepti u opštoj topologiji su kontinuitet, kompaktnost, i povezanost:
Kompaktni skupovi su oni koji mogu da budu pokriveni sa konačno mnogo skupova proizvoljno male veličine.
Povezani skupvi su skupovi koji se ne mogu podeliti u dva dela koja su daleko jedan od drugog.
Reči 'obližnji', 'proizvoljno mali', i 'daleko razdvojeni' se mogu učiniti preciznim koristeći koncept otvorenih skupova. Ako se promeni definicija 'otvorenog skupa', menja se ono što su neprekidne funkcije, kompaktni skupovi, i povezani skupovi. Svaki izbor definicije za 'otvoreni skup' se naziva topologija. Skup sa topologijom se naziva topološki prostor.
Metrički prostori su važna klasa topoloških prostora gde realna, nenegativna rastojanja, koja se takoše nazivaju metrici, mogu da budu definisana na parovima tačaka u skupu. Postojanje metrika pojednostavljuje mnoge dokaze, a mnogi najčešćih topoloških prostora su metrički prostori.
Opšta topologija je proizašla iz brojnih oblasti, najvažnije od kojih su:
detaljno proučavanje podskupova realne linije (koja je nekada bila poznata kao topologija skupova tačaka; ova upotreba je sada zastarela)
Opšta topologija je svoj današnji oblik poprimila oko 1940. godine. Ona obuhvata, moglo bi se reći, gotovo sve unutar intuicije kontinuiteta, u tehnički adekvatnom obliku koji se može primeniti u bilo kojoj oblasti matematike.
Svaki presek konačno mnogo elemenata iz τ je element iz τ
Ako je topologija na X, onda se par (X, ) naziva topološkim prostorom. Notacija Xτ se može koristiti za označavanje skupa X na kome je primenljiva određena topologija .
Članovi τ se nazivaju otvorenim skupovima u X. Za podskup od X se kaže da je zatvoren, ako je njegov komplement u τ (i.e., njegov komplement je otvoren). Podskup od X može da bude otvoren, zatvoren, oba (zatvoreno-otvoren skup), ili ni jedno. Prazan skup i samo X su uvek otvoreni i zatvoreni.
Baze topologije
Glavni članak: Baza (topologija)
Baza za topološki prostor[9][10]X sa topologijom je kolekcija otvorenih skupova u takvih da svaki otvoreni skup u T može da bude napisan kao unija elemenata od .[11][12] Kaže se da baza generiše topologiju . Baze su korisne jer se mnoga svojstva topologija mogu redukovati do izjava o bazama koje generišu tu topologiju — i zato što se mnoge topologije najlakše definišu u pogledu baza koja ih generiše.
Merrifield, Richard E.; Simmons, Howard E. (1989). Topological Methods in Chemistry. New York: John Wiley & Sons. стр.16. ISBN0-471-83817-9. Приступљено 27. 7. 2012. „Definition. A collection B of subsets of a topological space (X,T) is called a basis for T if every open set can be expressed as a union of members of B.”
Armstrong, M. A. (1983). Basic Topology. Springer. стр.30. ISBN0-387-90839-0. Приступљено 13. 6. 2013. „Suppose we have a topology on a set X, and a collection of open sets such that every open set is a union of members of . Then is called a base for the topology...”
George F. Simmons, Introduction to Topology and Modern Analysis, 1-575-24238-9.
Paul L. Shick, Topology: Point-Set and Geometric, 0-470-09605-5.
Steen, Lynn Arthur; Seebach, J. Arthur Jr. (1995) [1978], Counterexamples in Topology (Dover reprint of 1978 изд.), Berlin, New York: Springer-Verlag, ISBN978-0-486-68735-3, MR507446
Arkhangel’skij, A.V.; Ponomarev, V.I. (1984). Fundamentals of general topology: problems and exercises. Mathematics and Its Applications. 13. Translated from the Russian by V. K. Jain. Dordrecht: D. Reidel Publishing. Zbl0568.54001.
Engelking, Ryszard (1977). General Topology. Monografie Matematyczne. 60. Warsaw: PWN. Zbl0373.54002.
Kervaire, Michel A. (децембар 1960). „A manifold which does not admit any differentiable structure”. Commentarii Mathematici Helvetici. 34 (1): 257—270. doi:10.1007/BF02565940.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Brown, Morton (1960), A proof of the generalized Schoenflies theorem. Bull. Amer. Math. Soc., vol. 66, pp.74–76. MR0117695
Mazur, Barry, On embeddings of spheres., Bull. Amer. Math. Soc. 65 1959 59–65. MR0117693
R. B. Sher and R. J. Daverman (2002), Handbook of Geometric Topology, North-Holland. 0-444-82432-4.
Allegretti, Dylan G. L. (2008), Simplicial Sets and van Kampen's Theorem(Discusses generalized versions of van Kampen's theorem applied to topological spaces and simplicial sets).
Brown, R. (2007), Higher dimensional group theory, Архивирано из оригинала 14. 05. 2016. г., Приступљено 26. 06. 2023(Gives a broad view of higher-dimensional van Kampen theorems involving multiple groupoids).
Brown, R.; Razak, A. (1984), „A van Kampen theorem for unions of non-connected spaces”, Arch. Math., 42: 85—88, S2CID122228464, doi:10.1007/BF01198133. "Gives a general theorem on the fundamental groupoid with a set of base points of a space which is the union of open sets."
Brown, R.; Higgins, P.J. (1978), „On the connection between the second relative homotopy groups of some related spaces”, Proc. London Math. Soc., S3-36 (2): 193—212, doi:10.1112/plms/s3-36.2.193. "The first 2-dimensional version of van Kampen's theorem."
Hatcher, Allen (2002), Algebraic Topology, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN0-521-79540-0. A modern, geometrically flavoured introduction to algebraic topology.
van Kampen, Egbert (1933), „On the connection between the fundamental groups of some related spaces”, American Journal of Mathematics, 55 (1): 261—7, JSTOR51000091