![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0c/Light_glinting_off_icicles.jpg&w=640&q=50)
Мржњење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мржњење или очвршћавање је физички процес у коме се материја из течног стања претвара у чврсто агрегатно стање.[1][2] До ове појаве долази хлађењем течности до температуре мржњења. Топљење је обрнут процес у ком се чврсто тело претвара у течност. Све познате течности, са изузетком течног хелијума, могу се хлађењем превести у чврсто стање. За већину супстанци тачке топљења и мржњења су на истој температури, док се за мањи број њих ове температуре разликују. Ова појава се назива хистерезис. Рецимо, агар се топи на 85°C, а мрзне се на 31°C до 40°C.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Light_glinting_off_icicles.jpg/220px-Light_glinting_off_icicles.jpg)
Температура супстанце остаје непромењена све док се не изврши потпун фазни прелаз у чврсто стање. При мржњењу тело предаје топлотну енергију околини, иако се његова температура не мења. Ако се овај трансфер топлоте спречи мржњење се зауставља. Ова одведена топлота се назива латентна топлота. Сличан, али обрнут термодинамички процес се одвија приликом топљења.
Већина течности се мрзну кристализацијом. Она се састоји из фазе формирања нуклеуса и фазе његовог раста.
Неке материје, као што су стакло и глицерол, мрзну се без кристализације. Оне се називају аморфна чврста тела. Њихов прелаз у чврсто стање је постепен и одвија се у извесном температурном опсегу. Прелаз оваквих материјала у чврсто стање назива се витрификација.
За већину супстанци, тачке топљења и смрзавања су исте температуре; међутим, поједине супстанце поседују различите температуре прелаза чврсто-течност. На пример, агар показује хистерезу у тачки топљења и тачки смрзавања. Топи се на 85 °C (185 °F) и очвршћава од 32°C до 40°C (89,6 °F до 104 °F).[3]