Fizičke konstante

Fizička konstanta je fizička veličina za koju se smatra da je po prirodi univerzalna i nepromenjiva s vremenom.

U nauci se javljaju brojne fizičke konstante, a među najpoznatije spadaju i brzina svetlosti u vakuumu c, gravitaciona konstanta G, Plankova konstanta h, i elementarno naelektrisanje e. Fizičke konstante se dimenziono mogu jako razlikovati: brzina svetlosti predstavlja najveću moguću brzinu u Univerzumu i izražena je dimenziono kao dužina podeljena s vremenom; s druge strane konstanta fine strukture α, koja karakteriše jačinu elektromagnetnih interakcija, je bezdimenziona.

Tabela univerzalnih konstanti

Naziv п р у	Simbol	Vrednost[1][2]	Relativna Standardna Neodređenost
Brzina svetlosti u vakuumu	${\displaystyle c\,}$	299 792 458 m·s−1	određena
Njutnova Gravitaciona Konstanta	${\displaystyle G\,}$	6989667384000000000♠6,67384(80)×10−11 m3·kg−1·s−2	1.2 × 10−4
Plankova konstanta	${\displaystyle h\,}$	6.626 069 57(29) × 10−34 J·s	4.4 × 10−8
Redukovana Plankova konstanta	${\displaystyle \hbar =h/(2\pi )}$	1.054 571 726(47) × 10−34 J·s	4.4 × 10−8

Tabela elektromagnetnih konstanti

Naziv п р у	Simbol	Vrednost[3][2] (SI units)	Relativna Standardna Neodređenost
Permeabilnost vakuuma	${\displaystyle \mu _{0}\,}$	4π × 10−7 N·A−2 = 1.256 637 061... × 10−6 N·A−2	određena
Permitivnost vakuuma	${\displaystyle \varepsilon _{0}=1/\mu _{0}c^{2}\,}$	8.854 187 817... × 10−12 F·m−1	određena
Karakteristična impedanca vakuuma	${\displaystyle Z_{0}=\mu _{0}c\,}$	376.730 313 461... Ω	određena
Kulonova konstanta	${\displaystyle k_{\mathrm {e} }=1/4\pi \varepsilon _{0}\,}$	8.987 551 787... × 109 N·m2·C−2	određena
elementarno naelektrisanje	${\displaystyle e\,}$	1.602 176 565(35) × 10−19 C	2.2 × 10−8
Borov magneton	${\displaystyle \mu _{\mathrm {B} }=e\hbar /2m_{e}}$	9.274 009 68(20) × 10−24 J·T−1	2.2 × 10−8
Kvantna provodljivost	${\displaystyle G_{0}=2e^{2}/h\,}$	7.748 091 7346(25) × 10−5 S	3.2 × 10−10
Obrnuta kvantna provodljivost	${\displaystyle G_{0}^{-1}=h/2e^{2}\,}$	12 906.403 7217(42) Ω	3.2 × 10−10
Džozefsonova konstanta	${\displaystyle K_{\mathrm {J} }=2e/h\,}$	4.835 978 70(11) × 1014 Hz·V−1	2.2 × 10−8
Kvant magnetnog fluksa	${\displaystyle \phi _{0}=h/2e\,}$	2.067 833 758(46) × 10−15 Wb	2.2 × 10−8
Nuklearni magneton	${\displaystyle \mu _{\mathrm {N} }=e\hbar /2m_{p}}$	5.050 783 53(11) × 10−27 J·T−1	2.2 × 10−8
von Klicingova konstanta	${\displaystyle R_{\mathrm {K} }=h/e^{2}\,}$	25 812.807 4434(84) Ω	3.2 × 10−10

Tabela atomskih i nuklearnih konstanti

Naziv п р у		Simbol	Vrednost[4][2] (SI units)	Relativna Standardna Neodređenost
Borov radijus		${\displaystyle a_{0}=\alpha /4\pi R_{\infty }\,}$	5.291 772 1092(17) × 10−11 m	3.2 × 10−9
Klasični radijus elektrona		${\displaystyle r_{\mathrm {e} }=e^{2}/4\pi \varepsilon _{0}m_{e}c^{2}\,}$	2.817 940 3267(27) × 10−15 m	9.7 × 10−10
Masa elektrona		${\displaystyle m_{\mathrm {e} }\,}$	9.109 382 91(40) × 10−31 kg	4.4 × 10−8
Fermi Koplingova konstanta		${\displaystyle G_{\mathrm {F} }/(\hbar c)^{3}}$	1.166 364(5) × 10−5 GeV−2	4.3 × 10−6
Konstanta fine strukture		${\displaystyle \alpha =\mu _{0}e^{2}c/2h=e^{2}/4\pi \varepsilon _{0}\hbar c\,}$	7.297 352 5698(24) × 10−3	3.2 × 10−10
Hartrijeva energija		${\displaystyle E_{\mathrm {h} }=2R_{\infty }hc\,}$	4.359 744 34(19) × 10−18 J	4.4 × 10−8
Masa protona		${\displaystyle m_{\mathrm {p} }\,}$	1.672 621 777(74) × 10−27 kg	4.4 × 10−8
kvantum cirkulacije		${\displaystyle h/2m_{\mathrm {e} }\,}$	3.636 947 5520(24) × 10−4 m2 s−1	6.5 × 10−10
Ridbergova konstanta		${\displaystyle R_{\infty }=\alpha ^{2}m_{\mathrm {e} }c/2h\,}$	10 973 731.568 539(55) m−1	5.0 × 10−12
Thomsonov udarni presek		${\displaystyle (8\pi /3)r_{\mathrm {e} }^{2}}$	6.652 458 734(13) × 10−29 m2	1.9 × 10−9
weak mixing angle		${\displaystyle \sin ^{2}\theta _{\mathrm {W} }=1-(m_{\mathrm {W} }/m_{\mathrm {Z} })^{2}\,}$	0.2223(21)	9.5 × 10−3
Efimov faktor		${\displaystyle }$	22.7

Reference

1. Ove vrednosti su date u tzv skraćenom obliku; broj u zagradama predstavlja standardnu neodređenost, koja predstavlja vrednost, pomnoženu sa relativnom standardnom neodređenošću.
2. P.J. Mohr, B.N. Taylor, and D.B. Newell (2011), "The 2010 CODATA Recommended Values of the Fundamental Physical Constants" (Web Version 6.0). This database was developed by J. Baker, M. Douma, and S. Kotochigova. Available: http://physics.nist.gov/constants [Thursday, 02-Jun-2011 21:00:12 EDT]. National Institute of Standards and Technology, Gaithersburg, MD 20899.
3. The values are given in the so-called concise form; the number in brackets is the standard uncertainty, which is the value multiplied by the relative standard uncertainty.
4. Ove vrednosti su date u tzv skraćenom obliku; broj u zagradama predstavlja standardnu neodređenost, koja predstavlja vrednost, pomnoženu sa relativnom standardnom neodređenošću.