Fizičke konstante

Fizička konstanta je fizička veličina za koju se smatra da je po prirodi univerzalna i nepromenjiva s vremenom.

U nauci se javljaju brojne fizičke konstante, a među najpoznatije spadaju i brzina svetlosti u vakuumu c, gravitaciona konstanta G, Plankova konstanta h, i elementarno naelektrisanje e. Fizičke konstante se dimenziono mogu jako razlikovati: brzina svetlosti predstavlja najveću moguću brzinu u Univerzumu i izražena je dimenziono kao dužina podeljena s vremenom; s druge strane konstanta fine strukture α, koja karakteriše jačinu elektromagnetnih interakcija, je bezdimenziona.

Tabela univerzalnih konstanti

Naziv п р у	Simbol	Vrednost[1][2]	Relativna Standardna Neodređenost
Brzina svetlosti u vakuumu	${\displaystyle c\,}$	299 792 458 m·s−1	određena
Njutnova Gravitaciona Konstanta	${\displaystyle G\,}$	6989667384000000000♠6,67384(80)×10−11 m3·kg−1·s−2	1.2 × 10−4
Plankova konstanta	${\displaystyle h\,}$	6.626 069 57(29) × 10−34 J·s	4.4 × 10−8
Redukovana Plankova konstanta	${\displaystyle \hbar =h/(2\pi )}$	1.054 571 726(47) × 10−34 J·s	4.4 × 10−8

Tabela elektromagnetnih konstanti

Naziv п р у	Simbol	Vrednost[3][2] (SI units)	Relativna Standardna Neodređenost
Permeabilnost vakuuma	${\displaystyle \mu _{0}\,}$	4π × 10−7 N·A−2 = 1.256 637 061... × 10−6 N·A−2	određena
Permitivnost vakuuma	${\displaystyle \varepsilon _{0}=1/\mu _{0}c^{2}\,}$	8.854 187 817... × 10−12 F·m−1	određena
Karakteristična impedanca vakuuma	${\displaystyle Z_{0}=\mu _{0}c\,}$	376.730 313 461... Ω	određena
Kulonova konstanta	${\displaystyle k_{\mathrm {e} }=1/4\pi \varepsilon _{0}\,}$	8.987 551 787... × 109 N·m2·C−2	određena
elementarno naelektrisanje	${\displaystyle e\,}$	1.602 176 565(35) × 10−19 C	2.2 × 10−8
Borov magneton	${\displaystyle \mu _{\mathrm {B} }=e\hbar /2m_{e}}$	9.274 009 68(20) × 10−24 J·T−1	2.2 × 10−8
Kvantna provodljivost	${\displaystyle G_{0}=2e^{2}/h\,}$	7.748 091 7346(25) × 10−5 S	3.2 × 10−10
Obrnuta kvantna provodljivost	${\displaystyle G_{0}^{-1}=h/2e^{2}\,}$	12 906.403 7217(42) Ω	3.2 × 10−10
Džozefsonova konstanta	${\displaystyle K_{\mathrm {J} }=2e/h\,}$	4.835 978 70(11) × 1014 Hz·V−1	2.2 × 10−8
Kvant magnetnog fluksa	${\displaystyle \phi _{0}=h/2e\,}$	2.067 833 758(46) × 10−15 Wb	2.2 × 10−8
Nuklearni magneton	${\displaystyle \mu _{\mathrm {N} }=e\hbar /2m_{p}}$	5.050 783 53(11) × 10−27 J·T−1	2.2 × 10−8
von Klicingova konstanta	${\displaystyle R_{\mathrm {K} }=h/e^{2}\,}$	25 812.807 4434(84) Ω	3.2 × 10−10

Tabela atomskih i nuklearnih konstanti

Naziv п р у		Simbol	Vrednost[4][2] (SI units)	Relativna Standardna Neodređenost
Borov radijus		${\displaystyle a_{0}=\alpha /4\pi R_{\infty }\,}$	5.291 772 1092(17) × 10−11 m	3.2 × 10−9
Klasični radijus elektrona		${\displaystyle r_{\mathrm {e} }=e^{2}/4\pi \varepsilon _{0}m_{e}c^{2}\,}$	2.817 940 3267(27) × 10−15 m	9.7 × 10−10
Masa elektrona		${\displaystyle m_{\mathrm {e} }\,}$	9.109 382 91(40) × 10−31 kg	4.4 × 10−8
Fermi Koplingova konstanta		${\displaystyle G_{\mathrm {F} }/(\hbar c)^{3}}$	1.166 364(5) × 10−5 GeV−2	4.3 × 10−6
Konstanta fine strukture		${\displaystyle \alpha =\mu _{0}e^{2}c/2h=e^{2}/4\pi \varepsilon _{0}\hbar c\,}$	7.297 352 5698(24) × 10−3	3.2 × 10−10
Hartrijeva energija		${\displaystyle E_{\mathrm {h} }=2R_{\infty }hc\,}$	4.359 744 34(19) × 10−18 J	4.4 × 10−8
Masa protona		${\displaystyle m_{\mathrm {p} }\,}$	1.672 621 777(74) × 10−27 kg	4.4 × 10−8
kvantum cirkulacije		${\displaystyle h/2m_{\mathrm {e} }\,}$	3.636 947 5520(24) × 10−4 m2 s−1	6.5 × 10−10
Ridbergova konstanta		${\displaystyle R_{\infty }=\alpha ^{2}m_{\mathrm {e} }c/2h\,}$	10 973 731.568 539(55) m−1	5.0 × 10−12
Thomsonov udarni presek		${\displaystyle (8\pi /3)r_{\mathrm {e} }^{2}}$	6.652 458 734(13) × 10−29 m2	1.9 × 10−9
weak mixing angle		${\displaystyle \sin ^{2}\theta _{\mathrm {W} }=1-(m_{\mathrm {W} }/m_{\mathrm {Z} })^{2}\,}$	0.2223(21)	9.5 × 10−3
Efimov faktor		${\displaystyle }$	22.7