Етничко чишћење

Етничко чишћење је систематско истребљење етничких, расних или верских група са одређеног подручја, са намером да се оно учини етнички хомогеним. Заједно са директним испоручењем људи, као што је депортација, етничко чишћење чине и индиректне методе које имају за циљ присилну миграцију приморавањем групе жртава на бекство и спречавањем њеног повратка, као што су убиство, силовање и уништавање имовине.^[1][2][3] Етничко чишћење нема законску дефиницију према међународном кривичном праву, али методе којима се оно спроводи сматрају се злочинима против човечности и такође могу потпасти под Конвенцију о геноциду.^[1][4][5]

Српска деца избеглице из Цернице протерана са КиМ након НАТО бомбардовања Југославије и етничког чишћења које је спроводила Ослободилачка војска Косова

Овај термин је ушао у светске медије током ратова у бившој Југославији почетком 1990-их. Последње велико етничко чишћење десило се током агресије Хрватске на српско становништво у Републици Српској Крајини. Та акција је названа Олуја и током четири дана трајања протерано је преко 250 хиљада Срба са тих простора, а више од 5 хиљада је убијено. Етничко чишћење извршено је и касније над Србима на Косову и Метохији, након завршетка рата на Косову и Метохији и НАТО бомбардовања Југославије, када су албански екстремисти и бивши припадници терористичке Ослободилачке војске Косова протерали више од 200 хиљада Срба и других неалбанаца са простора Косова и Метохије.

Историја

Принудна пресељења су била честа у давној прошлости. За то има примера још у Старом завету. Неке библијске приче описују јеврејско заузимање земље Кананске, у 13. веку п. н. е., где се помињу пресељења народа. У неким причама Бог, Јахве, наређује да се побије све становништво, мушкарци, жене и деца, што би се данас описало као геноцид. У причама о егзодусу Јевреја, помињу се дела египатског фараона која одговарају дефиницији етничког чишћења.

Велике древне империје, попут асирске, вавилонске и римске су практиковале депортацију и претварање покорених народа у робље.

У Европи, Јевреји су протеривани из Енглеске (1290), из Француске (1306), из Мађарске (1349—1360), из Провансе (1394. и 1490), из Аустрије (1421), из Шпаније после Реконквисте и то у потпуности, из Португала (1497), из Русије (1724) и из Немачке у више наврата. Шпанија је прогнала своје муслиманско становништво, Мориске, 1502. и 1609—1614, док је Француска прогањала своје протестанте, Хугеноте.

Роми су протерани из Енглеске, Француске и неких других земаља у 16. веку.

Монголи, Турци и Руси су вековима практиковали пресељења народа.

Током муслиманске инвазије на Индију, године 1000—1500, неколико милиона Индуса је побијено или насилно пресељено са простора данашњег Пакистана.

Настанак термина

Термин етничко чишћење је ушао у широку употребу у светским медијима почев од 1992. године, а у вези са насилним пресељењима која су пратила ратове на територији бивше СФРЈ. Овај термин потиче из српско-хрватског језика.

Почетком Другог светског рата, 1941. године, у записима хрватског усташког официра Виктора Гутића, као и у књизи „О нашој држави и њеним границама“ адвоката и идеолога четничког покрета Стевана Мољевића, помиње се чишћење територије од нежељених елемената — становништва. Током овог рата, усташки режим НДХ је у пракси спроводио велике акције протеривања и/или ликвидације нежељених етничких група (Срба, Јевреја, Рома), које су некад означаване као чишћење. Усташки министар Миле Будак је 11. јуна 1941. као „рјешење српског питања“ изнио програм НДХ: „трећину побити, трећину протерати, а трећину покрстити“. Усташки министар Милован Жанић је 3. јуна 1941. у Новој Градишци изјавио: „Ово има бити земља Хрвата и никога другога и нема те методе коју ми нећемо као усташе употребити, да начинимо ову земљу збиља хрватском, и да је очистимо од Срба, који би нас угрозили првом згодом. Ми то не тајимо, то је политика ове државе и то кад извршимо, извршит ћемо оно, што пише у усташким начелима“.^[6]

Чишћење граница (рус. ) је израз који је коришћен 1930-их у СССР за уклањање и пресељење Пољака из пограничних области.

Нацистичка администрација у хитлеровској Немачкој користила је сличан термин за опис области лишених јеврејског становништва ( , „чисто од Јевреја“).

Знатно касније, око 1981. године, медији у Србији помињу да албанска већинска власт на Косову тежи стварању „етнички чисте албанске територије“.

Види још

• Брисање идентитета
• Геноцид
• Демоцид
• Етничка мржња
• Етнички национализам
• Етнички сукоб
• Етничко насиље
• Етноцид
• Злочин из мржње
• Злочин против човечности
• Културна права
• Културни геноцид
• Лингвицид
• Линчовање
• Мрзилачка група
• Погром
• Ратни злочин
• Тероризам
• Холокауст

Референце

1. „Ethnic cleansing”. United Nations. United Nations Office on Genocide Prevention and the Responsibility to Protect. Приступљено 20. 12. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. Walling, Carrie Booth (2000). „The history and politics of ethnic cleansing”. The International Journal of Human Rights. 4 (3–4): 47—66. S2CID 144001685. doi:10.1080/13642980008406892. „Most frequently, however, the aim of ethnic cleansing is to expel the despised ethnic group through either indirect coercion or direct force, and to ensure that return is impossible. Terror is the fundamental method used to achieve this end.
   Methods of indirect coercion can include: introducing repressive laws and discriminatory measures designed to make minority life difficult; the deliberate failure to prevent mob violence against ethnic minorities; using surrogates to inflict violence; the destruction of the physical infrastructure upon which minority life depends; the imprisonment of male members of the ethnic group; threats to rape female members, and threats to kill. If ineffective, these indirect methods are often escalated to coerced emigration, where the removal of the ethnic group from the territory is pressured by physical force. This typically includes physical harassment and the expropriation of property. Deportation is an escalated form of direct coercion in that the forcible removal of 'undesirables' from the state's territory is organised, directed and carried out by state agents. The most serious of the direct methods, excluding genocide, is murderous cleansing, which entails the brutal and often public murder of some few in order to compel flight of the remaining group members.13 Unlike during genocide, when murder is intended to be total and an end in itself, murderous cleansing is used as a tool towards the larger aim of expelling survivors from the territory. The process can be made complete by revoking the citizenship of those who emigrate or flee.”
3. Schabas, William A. (2003). „'Ethnic Cleansing' and Genocide: Similarities and Distinctions”. European Yearbook of Minority Issues Online. 3 (1): 109—128. doi:10.1163/221161104X00075 . „The Commission considered techniques of ethnic cleansing to include murder, torture, arbitrary arrest and detention, extrajudicial executions, sexual assault, confinement of civilian populations in ghetto areas, forcible removal, displacement and deportation of civilian populations, deliberate military attacks or threats of attacks on civilians and civilian areas, and wanton destruction of property.”
4. Jones, Adam (2012). „'Ethnic cleansing' and genocide”. Crimes Against Humanity: A Beginner's Guide (на језику: енглески). Simon and Schuster. ISBN 978-1-78074-146-8.
5. Schabas, William A. (2003). „'Ethnic Cleansing' and Genocide: Similarities and Distinctions”. European Yearbook of Minority Issues Online. 3 (1): 109—128. doi:10.1163/221161104X00075 . „'Ethnic cleansing' is probably better described as a popular or journalistic expression, with no recognized legal meaning in a technical sense… 'ethnic cleansing' is equivalent to deportation,' a grave breach of the Geneva Conventions as well as a crime against humanity, and therefore a crime within the jurisdiction of the Tribunal.”
6. „НДХ-Независна Држава Хрватска, земља геноцида и злочина”. Јасеновац. Приступљено 24. 3. 2012.^{[мртва веза]}

Додатна литература

• Краљачић, Томислав (2014) [1992]. „Аустроугарски планови о стварању етничког зида у источној Босни у Првом свјетском рату”. Могуће стратегије развоја Србије. Београд: САНУ. стр. 930—936.
• Ћоровић, Владимир (1920). Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914-1918 (1. изд.). Београд-Сарајево.
• Bulutgil, H. Zeynep (2016). The Roots of Ethnic Cleansing in Europe (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-316-56528-5.
• Dahbour, Omar (2012). „National Rights, Minority Rights, and Ethnic Cleansing”. Nationalism and Human Rights: In Theory and Practice in the Middle East, Central Europe, and the Asia-Pacific (на језику: енглески). Palgrave Macmillan US. стр. 97—122. ISBN 978-1-137-01202-9.
• Gordon, Neve; Ram, Moriel (2016). „Ethnic cleansing and the formation of settler colonial geographies” (PDF). Political Geography. 53: 20—29. doi:10.1016/j.polgeo.2016.01.010.
• Jenne, Erin K. (2016). „The causes and consequences of ethnic cleansing”. The Routledge Handbook of Ethnic Conflict. Routledge. ISBN 978-1-315-72042-5.
• Lieberman, Benjamin (2013). Terrible Fate: Ethnic Cleansing in the Making of Modern Europe (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-3038-5.
• Pegorier, Clotilde (2013). Ethnic Cleansing: A Legal Qualification (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-134-06783-1.
• Rikhof, Joseph (2022). „Ethnic cleansing and exclusion”. Serious International Crimes, Human Rights, and Forced Migration. Routledge. ISBN 978-1-003-09438-8.
• Ther, Philipp (2014). „The Dark Side of Nation-States: Ethnic Cleansing in Modern Europe”. The Dark Side of Nation-States (на језику: енглески). Berghahn Books. ISBN 978-1-78238-303-1.