![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a3/Dimetrodon_incisivum_01.jpg/640px-Dimetrodon_incisivum_01.jpg&w=640&q=50)
Dimetrodon
From Wikipedia, the free encyclopedia
Dimetrodon (Диметродон — „двије мјере зуба”)[1] је синапсид из доба перма.[2][3][4] Достизао је дужину и до 3 метра и хранио се искључиво месом. Великим канџама и чељустима са оштрим, сабљастим зубима је хватао плен који су углавном чинили водоземци.
Dimetrodon | |
---|---|
![]() | |
Костур припаника врсте | |
Научна класификација ![]() | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Породица: | †Sphenacodontidae |
Потпородица: | †Sphenacodontinae |
Род: | †Dimetrodon Cope, 1878 |
Типска врста | |
†Dimetrodon limbatus | |
Врсте | |
Погледајте испод | |
Синоними | |
Синоними рода
Синоними врта
|
Dimetrodon је полагао јаја са чврстом опном што је омогућавало полагање на копну. Младунци су се рађали са плућима и удовима који су били способни да их одрже на земљи. Имао је дебелу кожу која га је штитила од сунца. Претпоставља се да је могао да одржава сталну телесну температуру помоћу израслина дуж леђа. Креста (једро) је била стално усправна и подупрта коштаним израштајима леђних кичмених пршљенова.
Dimetrodon често се погрешно сматра за диносауруса или као савременика диносауруса у популарној култури, али је изумро неких 40 милиона година пре прве појаве диносауруса. По изгледу и физиологији сличан гмизавцима, Dimetrodon је ипак ближе повезан са сисарима него са модерним гмизавцима, иако није директни предак сисара.[3] Dimetrodon је сврстан у „несисарске синапсиде”, групи која се традиционално назива „гмизавци слични сисарима”.[3] Ово групише овај род заједно са сисарима у кладу (еволуциону групу) која се зове , док су диносауруси, гмизавци и птице стављени у засебну кладу, . Појединачни отвори у лобањи иза сваког ока, познати као темпоралне фенестре, и друге карактеристике лобање разликују род Dimetrodon и сисаре од већине најранијих сауропсида.
Dimetrodon је вероватно био један од вршних предатора цисуралијских екосистема, хранећи се рибама и тетраподима, укључујући гмизавце и водоземце. Мање врсте су могле имати различите еколошке улоге. Једро на леђима је можда коришћено за стабилизацију кичме или за загревање и хлађење тела као облик терморегулације.[5][6] Неке недавне студије тврде да би једро било неделотворно у уклањању топлоте из тела, јер су откривене велике врсте с малим једрима и мале врсте с великим једрима, чиме се у основи искључује регулација топлоте као његова главна сврха. Једро се највероватније користило за удварачко излагање са методама као што су претње ривалима или показивање потенцијалним партнерима.[7][8]