Аунг Сан Су Ћи

Аун Сан Су Ћи (бурм. : [aung hcan: cu. krany], : ;^{[н. 1][2]} Рангун, 19. јун 1945) бурманска је продемократска политичарка, вођа партије Национална лига за демократију и добитница Нобелове награде за мир 1991. Од априла 2016. па до фебруара 2021. године се налазила на новооснованом положају државне саветнице Мјанмара [] а осим тога је била и министар спољних послова [].

Аун Сан Су Ћи
Аун Сан Су Ћи
Датум рођења	(1945-06-19)19. јун 1945. (79 год.)
Место рођења	Рангун, Британска Бурма
Религија	Теравада
Универзитет	Универзитет у Делхију Универзитет у Оксфорду Универзитет у Лондону
Професија	Политичар
Супружник	Мајкл Ејрис (в. 1972 —  његова смрт 1999)
Деца	2
Родитељи	Аун Сан (отац) Хин Ћи (мајка)
Породица	Аун Сан Оо (брат) Ба Вин (ујак) Сеин Вин (рођак)
Политичка странка	Национална лига за демократију
Мандати Државна саветница Мјанмара 6. април 2016. — 1. фебруар 2021. Претходник Теин Сеин Као премијер Наследник Мин Аунг Хлајнг Као државни вођа Државна саветница Мјанмара 30. март 2016. — 1. фебруар 2021. Председник Тхин Ћо Мјин Шве (вршилац дужности) Вин Мјин Претходник Вуна Маун Лвин Наследник Вуна Маун Лвин Министарка председникове канцеларије 30. март 2016. — 1. фебруар 2021. Председник Тхин Ћо Мјин Шве (вршилац дужности) Вин Мјин Претходник Аун Мин Хла Тун Со Маунг Со Теин Теин Њунт Наследник упражњено место Министарка председникове канцеларије 30. март 2016. — 1. фебруар 2021. Председник Тхин Ћо Претходник Хин Маунг Со Зеја Аунг Наследник Пе Зин Тун Председница Националне лиге за демократију Тренутна функција Функцију обавља од 18. новембар 2011. Претходник Аунг Шве Лидер опозиције 2. мај 2012. — 29. јануар 2016. Председник Теин Сеин Претходник Саи Хла Ћо Наследник Теин Сеин Генерални секретар Националне лиге за демократију 27. септембар 1988. — 18. новембар 2011. Претходник позиција успостављена Наследник позиција укинута Народна посланица Бурманског представничког дома за Кому 2. мај 2012. — 30. март 2016. Претходник Со Тинт Наследник упражњено место
Званични веб-сајт
Потпис

Аунг је најмлађа ћерка Аунг Сана, оца нације модерног Мјанмара, и Кин Ћи. Она је рођена је у Рангуну у Британској Бурми. По завршетку студија на Универзитету у Делхију 1964. године и Универзитет у Оксфорду 1968. године, три године је радила у Уједињеним нацијама. Она се удала се за Мајкла Ариса 1972. године, са којим је имала двоје деце.

Аунг Сан Су Ћи се истакла у 8888 устанку, 8. августа 1988, и постала генерална секретарица НЛД-а, партије коју је формирала уз помоћ неколико пензионисаних војних званичника који су критиковали војну хунту. На изборима 1990. НЛД је освојио 81% места у парламенту, али су резултати поништени, пошто је војна влада (Државно веће за мир и развој - СПДЦ) одбила да преда власт, што је резултирало међународним осудама. Она је била у притвору пре избора и остала је у кућном притвору скоро 15 од 21 године од 1989. до 2010. године, поставши једна од најистакнутијих политичких затвореника на свету. Године 1999. магазин Тајм именовао ју је једним од „Гандијеве деце“ и његовим духовним наследником ненасиља.^[3] Она је преживела је покушај атентата у Депајинском масакру 2003. године када је убијено најмање 70 особа повезаних са НЛД-ом.^[4]

Првог фебруара 2021. је ухапшена од стране војске током актуелног државног удара, након што је војска прогласила опште изборе који су се одржали у новембру 2020. за фалсификоване.^[5]

Име

Аунг Сан Су Ћи, као и друга бурманска имена, не укључује презиме, већ је само лично име, у њеном случају изведено од три рођака: „Аунг Сан“ од њеног оца, „Су“ од њене баке по оцу и „Ћи“ од њене мајке Кин Ки.^[6]

У Мјанмару, Аунг Сан Су Ћи се често назива Дав Аунг Сан Су Ћи. Дав, што дословно значи „тетка“, није део њеног имена, већ је почаст за сваку старију и поштовану жену, попут „мадам“.^[7] Њене присталице понекад је ословљавају са Дав Су или Амај Су („Мајка Су“).^{[8][9][10][11][12][13][14][15]}

Напомене

1. Име је на бурманском језику, није на енглеском језику, тако да се у овом случају НЕ примењују правила за транскрипцију са енглеског језика односно [ŋ] у IPA запису (/aʊŋˌ/ тако није Аунг већ Аун). Осим овога, референца за изговор каже да се не изговара нг већ н као аун (“Aung” is roughly pronounced “Oun” (rhymes with “sound,” without the ‘d’ and ‘s’). Most Burmese people with the name ‘Aung’ spell it misleadingly with ‘ng’ because in Burmese, it is spelled with a silent ‘ng.’).
   Аунг Сан Су Чи би била транскрипција према IPA запису за изговор имена у енглеском језику (); у енглеском језику је карактеристично непостојање слова односно гласа који одговара српском слову и гласу ћ, па се у IPA запису за изговор на енглеском користи /tʃ/ уместо /tɕ/ које се користи у IPA запису за изговор на бурманском језику, о чему такође говори и референца за изговор (And “Kyi” is the one most people have trouble with. The pronunciation of “Kyi” does not even exist in English, so a “Chee” is the closest approximation. But for those who are familiar with Spanish or French, the ‘k’s in those languages are softened. But the “Kyi” is a combination of the soft ‘k’ and a ‘y’ sound, which is hard to explain.). У српском језику, транскрибовање имена из бурманског језика према изговору у енглеском или било ком другом језику је погрешно. Нечујни алвеолопалатални африкат [tɕ] је у IPA запису најближи српском слову ћ (в. en:wikt:tɕ).

Референце

1. „Aung San Suu Kyi”. Desert Island Discs. 27. 1. 2013. BBC Radio 4. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 18. 1. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „Детаљно објашњење како изговорити име Аун Сан Су Ћи”. viss.wordpress.com (на језику: енглески). 15. 9. 2007. Приступљено 14. 7. 2016. „“Aung” is roughly pronounced “Oun” (rhymes with “sound,” without the ‘d’ and ‘s’). Most Burmese people with the name ‘Aung’ spell it misleadingly with ‘ng’ because in Burmese, it is spelled with a silent ‘ng.’ “San” is pronounced close enough, but to be more exact, it has to be lengthened (so more “Saan” rather than “San”.) “Suu,” unlike the misleading lengthening of the vowel, is short and abrupt. So it’s more of a a snappy and quick “Su” rather than a long-voweled “Suu.” And “Kyi” is the one most people have trouble with. The pronunciation of “Kyi” does not even exist in English, so a “Chee” is the closest approximation. But for those who are familiar with Spanish or French, the ‘k’s in those languages are softened. But the “Kyi” is a combination of the soft ‘k’ and a ‘y’ sound, which is hard to explain.”
3. „The Children of Gandhi” (excerpt). Time. 31. 12. 1999. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. Zarni Mann (31. 5. 2013). „A Decade Later, Victims Still Seeking Depayin Massacre Justice”. The Irrawaddy. Приступљено 1. 6. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. „Myanmar's Aung San Suu Kyi 'detained by military', NLD party says”. BBC News. Приступљено 2. фебруар 2021.
6. Aung San Suu Kyi – Biography Архивирано 27 октобар 2007 на сајту Nobel Prize Foundation
7. „Myanmar Family Roles and Social Relationships”. Government of Myanmar. Архивирано из оригинала 26. 10. 2007. г. Приступљено 24. 9. 2007.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
8. Min Lwin (28. 5. 2009). „Suu Kyi Protester Arrested”. The Irrawaddy. Архивирано из оригинала 2. 3. 2011. г. Приступљено 7. 8. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
9. „ဒေါ်အောင်ဆန်းစုကြည်ကို "အမေစု"ဟု အော်ဟစ် နှုတ်ဆက်”. ဧရာဝတီ (на језику: бурмански). 13. 11. 2010. Архивирано из оригинала 20. 2. 2013. г. Приступљено 7. 8. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
10. „Aung San Suu Kyi”. Oxford Dictionaries Online. Архивирано из оригинала 17. 12. 2011. г. Приступљено 19. 6. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. Aung San Suu Kyi should lead Burma Архивирано 3 јун 2013 на сајту , Pravda Online 25 September 2007
12. The Next United Nations Secretary-General: Time for a Woman Архивирано 4 март 2016 на сајту Equality Now.org November 2005
13. MPs to Suu Kyi: You are the real PM of Burma Архивирано 30 април 2011 на сајту . The Times of India 13 June 2007
14. Walsh, John (February 2006) Letters from Burma Архивирано 30 јун 2015 на сајту Shinawatra International University
15. Deutsche Welle Article: Sentence for Burma's Aung San Suu Kyi sparks outrage and cautious hope Quote: The NLD won a convincing majority in elections in 1990, the last remotely fair vote in Burma. That would have made Aung San Suu Kyi the prime minister, but the military leadership immediately nullified the result. Now her party must decide whether to take part in a poll that shows little prospect of being just

Литература

• Miller, J. E. (2001). Who's Who in Contemporary Women's Writing. Routledge.
• Reid, R., Grosberg, M.. Myanmar (Burma). Lonely Planet. 2005.  978-1-74059-695-4..
• Stewart, Whitney (1997). Aung San Suu Kyi: Fearless Voice of Burma. Twenty-First Century Books. ISBN 978-0-8225-4931-4..
• Zaw, Aung (2014). The Face of Resistance: Aung San Suu Kyi and Burma's Fight for Freedom. Chiang Mai: Mekong Press.
• Judy L. Hasday. Aung San Suu Kyi (Modern Peacemakers). 2007. ISBN 978-0-7910-9435-8.
• The Lady: Aung San Suu Kyi: Nobel Laureate and Burma's Prisoner. by Barbara Victor. 2002.  978-0-571-21177-7., or 1998 hardcover. 978-0-571-19944-0.
• Peter Popham (2012). The Lady and the Peacock: The Life of Aung San Suu Kyi. ISBN 978-1-61519-064-5.
• Justin Wintle (2007). Perfect Hostage: A Life of Aung San Suu Kyi. ISBN 978-0-09-179681-5.
• Tyrants: The World's 20 Worst Living Dictators. by David Wallechinsky. 2006.  978-0-06-059004-8.
• William Thomas (2004). Aung San Suu Kyi (Trailblazers of the Modern World). ISBN 978-0-8368-5263-9.
• Naomi Klein (2002). No Logo: No Space, No Choice, No Jobs. ISBN 978-0-312-42143-4.
• (ILCAA Study of Languages and Cultures of Asia and Africa Monograph Series). by Gustaaf Houtman. Mental culture in Burmese crisis politics: Aung San Suu Kyi and the National League for Democracy. 1999. ISBN 978-4-87297-748-6.
• Bettina Ling (1998). Aung San Suu Kyi: Standing Up for Democracy in Burma (Women Changing the World). ISBN 978-1-55861-197-9.
• Prisoner for Peace: Aung San Suu Kyi and Burma's Struggle for Democracy (Champions of Freedom Series). by John Parenteau. 1994.  978-1-883846-05-3.
• Charlotte Kerner, Nicole Casanova, Gidske Anderson (1992). Des femmes prix Nobel de Marie Curie à Aung San Suu Kyi, 1903–1991. ISBN 978-2-7210-0427-7.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Chin Geok Ang (1998). Aung San Suu Kyi, towards a new freedom. ISBN 978-981-4024-30-3.
• Aung San Suu Kyi's struggle: Its principles and strategy. by Mikio Oishi. 1997.  978-983-9861-06-8.
• Emma Larkin (2004). Finding George Orwell in Burma. ISBN 978-0-14-303711-8.
• John McCain, Mark Salter. Random House. Character Is Destiny: Inspiring Stories Every Young Person Should Know and Every Adult Should Remember. 2005. ISBN 978-1-4000-6412-0.
• Silverstein, Josef (лето 1996). „The Idea of Freedom in Burma and the Political Thought of Daw Aung San Suu Kyi” (PDF). Pacific Affairs. 69 (2): 211—228. JSTOR 2760725.
• Under the Dragon: A Journey Through Burma (1998/2010) by Rory MacLean. 978-1-84511-622-4.
• Richard, Shannon (8. 1. 2007). The Lady of Burma. London: OBERON Books Ltd. ISBN 9781849438919. Приступљено 5. 10. 2016.^{[мртва веза]}

Спољашње везе

• Аунг Сан Су Ћи на сајту  (језик: енглески)
• Works by Аунг Сан Су Ћи at Open Library
• „Прикуљене вијести и коментари o чланку Аунг Сан Су Ћи”. The Guardian.
• „Прикуљене вијести и коментари o чланку Аунг Сан Су Ћи”. The New York Times.
• Аунг Сан Су Ћи на сајту  (језик: енглески)