Андромеда је у грчкој митологији била кћер етиопског краља Кефеја и Касиопеје.[1][2] Персејева жена.[3]
Митологија
Андромедина мајка се хвалила да је лепша од божанских Нереида што је њих увредило,[4][5] па су тражиле од Посејдона, бога мора, да казни Касиопеју.[3]Бог је послао морско чудовиште које је почело да пустоши земљу којом је владао Кефеј. У жељи да спасе свој народ, краљ је упитао Амоново пророчиште за савет и добио је одговор да ће пустошење престати када чудовишту жртвује своју кћерку Андромеду. Народ је присилио свог краља да то и учини и Андромеда је везана за стену на морској обали. Међутим, спасао ју је Персеј, који је од њеног оца затражио и њену руку. Према једној причи, краљ је одбио, па је Андромеда побегла са Персејем. Према другој, уприличено је свадбено весеље, али је на њега дошао и младин бивши вереник Агенор или Финеј, са намером да убије Персеја. Међутим, Персеј га је савладао,[6][7][8] а Андромеда је отишла са њим на острво Серифос,, где он спасава своју мајку Данају. Затим одлазе у Аргос, где је Персеј законити наследник престола. Међутим, након што је случајно убио Аргосовог краља, његовог деду Акрисија, Персеј је одлучио да уместо тога постане краљ суседног Тиринта.[9] Родила му је синове Алкеја, Стенела, Местора, Електриона, Хелеја и Кинура и кћер Горгофону.[3][10] Као Андромедин син се помињао и Перс, предак Персијанаца. Њихови потомци владају Микеном од Електриона до Еуристеја, након чега Атреј добија краљевство. Велики херој Херакле (Херкулес у римској митологији) такође је потомак, његова мајка Алкмена је Електрионова ћерка, док је (као и његовог деде Персеја) његов отац је бог Зевс.[11][12] Богиња Атина (или њена римска верзија Минерва) поставља Андромеду на северно небо у тренутку њене смрти као сазвежђе Андромеда,[13] заједно са Персејем и њеним родитељима Кефејем[14][15] и Касиопејом,[16] у знак сећања на Персејеву храброст у борби против морског чудовишта Кита.[17][18][9]
После смрту постала је сазвежђе.[3]
Андромедине етничке припадности
.jpg)
Андромеда је била ћерка краља и краљице Етиопије (Aithiopia/Aethiopia), коју су стари Грци лоцирали на рубу света земаља јужно од Египта (Нубија). Термин Aithiops се генерално примењивао на Нубијце и друге народе који су живели изнад екватора, између Атлантског океана и Индијског океана, а изведен је од грчких речи αἴθω и ὤψ (aitho 'горим' + опс 'лице'), што се преводи као преплануло лице у облику именице и црвено-браон у облику придева, као референца на црноафричке староседеоце Краљевине Куш.[19] Хомер напомиње да Етиопљани живе „на крају света, који има две половине, једну која гледа на запад, а другу на истоку“,[20] што је идеја коју је поновио Овидије, који је Етиопију лоцирао поред Индије, близу места где излази сунце. дан.[21] Историчар из 5. века п. н. е. Херодот пише да „Тамо где се југ нагиње ка западу, део света који се пружа најдаље према заласку сунца је Етиопија“, а такође је укључио и план Камбиза II од Персије да нападне Етиопију (Куш).[22]
Међутим, до 1. века п. н. е. утврђена је ривалска локација за Андромедину причу: изданак стена у близини луке древног лучког града Јопе (Ајоп или Џафа, данас део Тел Авива, Израел) постао је повезан са местом Андромединог окивања и спасавања, како извештавају Плиније Старији,[23] путник Паусаније,[24] географ Страбон[25] и историчар Јосиф Флавије.[26] Наведен је случај да је ова нова верзија мита искоришћена да повећа славу и да служи локалној туристичкој трговини Јопе, што је такође постало повезано са библијском причом о Јони у којој је приказано још једно огромно морско створење.[27][28] Ово је, наравно, било у супротности са Андромединим афричким пореклом, додајући конфузију која је већ била везана за њену етничку припадност, што се огледа у сликама грчких ваза из 5. века које приказују Андромеду коју су пратиле тамнопуте афричке слуге и која је носила одећу која би Грцима изгледала страно, ипак са светлом кожом.[29]
У грчкој антологији, Филодем (1. век пне) писао је о „индијској Андромеди“.[30][31]
Елизабет Макграт, у свом чланку Црна Андромеда,[32] говори о традицији, коју је промовисао утицајни римски песник Овидије, да је Андромеда тамнопута жена било етиопског или индијског порекла. У својим Хероидима Овидије Сафо објашњава Фаону: „иако ја нисам чисто бела, Кефејева тамна Андромеда/очарала је Персеја својим природним теном./Бели голубови често бирају парове различитих нијанси/и папагај воли црну грлицу”;[33] латинска реч fuscae коју Овидије овде користи за „тамну Андромеду“ односи се на црну или браон боју. На другом месту он каже да је Персеј довео Андромеду из „најтамније“ Индије[34] и изјављује „Нити је Андромедина боја била проблем / њеном крилатом љубавнику“[35] додајући да „Бело пристаје тамним девојкама; изгледала си тако привлачно у белом, Андромеда“.[36] Овидијев извештај о Андромединој причи[37] прати Еурипидову драму Андромеда у којој је Персеј првобитно погрешио оковану Андромеду за статуу од мермера, што се сматрало да значи да је била светле пути; али пошто су статуе у Овидијево време обично биле осликане тако да изгледају као живи људи, њен тон коже је могао бити било које боје.[38]
Етиопика, грчка романса која се приписује писцу Хелиодору из Емесе из 3. века нове ере, одражава двосмисленост између тамнопутих и светлопутих Андромеда у касној антици. У краљевству Мероз (данашњи Судан), краљица Персина рађа своју ћерку Хариклеју, која је, упркос томе што има црне родитеље, рођена са белом кожом. Мајчино објашњење је да је у тренутку зачећа гледала у слику белопуте Андромеде „коју је Персеј срушио голу са стене, и тако се несрећом изнедрио нешто слично њој“.[39] Након што је дуго била одвојена од родитеља, живећи у Египту и Грчкој, принцеза Хариклеја се враћа кући са својом љубавником Теагнесом и доказује да су њено наслеђе и мајчина прича истинити показујући родитељима једну црну тачку на лакту. Као и митска Андромеда, Хариклеја тако 'пролази' као припадник грчко-римског света, као и њеног афричког родног места.
Ова двосмисленост се такође огледа у опису слике из 2. века софисте Филострата која приказује Персеја и Андромеду.[40] Он наглашава етиопско окружење слике и напомиње да је Андромеда „шармантна по томе што је светле пути иако је у Етиопији“, у јасној супротности са другим „шармантним Етиопљанима са својим чудним бојама и мрачним осмехом“ који су се окупили да развеселе Персеја на овој слици.
Галерија
Персеј ослобађа Андромеду, фреска у Помпеји
Пјеро ди Козимо, Персеј ослобађа Андромеду, око 1510
Тицијан, Персеј и Андромеда, 1554-1556
Ђорђо Вазари, Персеј и Андромеда, 1570
Бартоломео Пасероти, Персеј који ослобађа Андромеду, између 1572. и 1575.
Паоло Веронезе, Персеј који спашава Андромеду, између 1576. и 1578.
Јакоб Матам, Андромеда, 1597
Ђузепе Чезари, Персеј и Андромеда, 1602
[[|Joachim WtewaelЈоаким Втевал]], Персеј ослобађа Андромеду, 1611
Доменико Фети, Андромеда и Персеј, око 1621-1622
Петер Паул Рубенс, Персеј и Андромеда, око 1622. године
Рембрант, Андромеда окована за стене, 1630
Пјер Мињар, Ослобођење Андромеде, 1679
Доменико Гвиди, Андромеда и морско чудовиште, 1694
Никола Бертин (1667-1736), Персеј ослобађа Андромеду
Франсоа Буше, Андромеда, 1732
Шарл Андре ван Ло, Персеј и Андромеда, између 1735. и 1740.
Јулије Трошел, Персеј и Андромеда, 1840-1850
Ежен Делакроа, Персеј и Андромеда, око 1853. године
Пол Гистав Доре, Андромеда, 1869
Гистав Моро, Персеј и Андромеда, 1870
Едвард Појнтер, Андромеда, 1869
Едвард Берн-Џонс, Персеј и Андромеда, 1876
Џон Родам Спенсер Стенхоп, Андромеда, 1886
Фредерик, лорд Лејтон, Персеј и Андромеда, 1891
Феликс Валотон, Персеј убија змаја, 1910
.jpg)
Референце
Литература
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
