Strukturni analog

U hemiji, strukturni analog, takođe poznat kao hemijski analog ili jednostavno analog, je jedinjenje koje ima sličnu strukturu sa nekim drugim jedinjenjem, ali se razlikuje od njega u pogledu pojedinih komponenti.^[1] Ono se može razlikovati u jednom ili više atoma, funkcionalnih grupa, ili podstruktura, koji su zamenjeni sa drugim atomima, grupama, podstrukturama. Strukturni analog se može smatrati da je formiran, bar teorijski, od drugog jedinjenja.^[2]

Uprkos visoke hemijske sličnosti, strukturni analozi ne moraju da budu funkcijski analozi i mogu da imaju veoma različita fizička, hemijska, biohemijska, ili farmakološka svojstva.

U razvoju lekova velike serije strukturnih analoga početnog vodećeg jedinjenja se kreiraju i testiraju kao deo studija odnosa strukture i aktivnosti ().^[3]

Vidi još

• Derivat (hemija)
• Homolog, jedinjenje iz hemijske serije
• Funkcijski analog, jedinjenja sa sličnim fizičkim, hemijskim, biohemijskim, ili farmakološkim osobinama
• Analog prelaznog stanja

Reference

1. Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
2. Ganellin, C. R.; Janos Fischer (2006). Analogue-based Drug Discovery. Weinheim: Wiley-VCH. 3-527-31257-9.
3. Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.

Literatura

• Ganellin, C. R.; Janos Fischer (2006). Analogue-based Drug Discovery. Weinheim: Wiley-VCH.