![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0a/AdamSmith.jpg/640px-AdamSmith.jpg&w=640&q=50)
Адам Смит
шкотски економиста и етичар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Адам Смит (Керколди, 16. јун 1723 – Единбург, 17. јул 1790) био је шкотски економиста и етичар.[1] У свом делу „Богатство народа“ објављеном 1776. године унео је нове идеје којима је истицана природна слобода појединаца. Тај либерализам који је заговарао био је потпуна супротност државној контроли коју су заговарали меркантилисти.
Адам Смит | |
---|---|
![]() Адам Смит | |
Пуно име | |
Датум рођења | (1723-06-16)16. јун 1723. |
Место рођења | Керколди, Велика Британија |
Датум смрти | 17. јул 1790.(1790-07-17) (67 год.) |
Место смрти | Единбург, Велика Британија |
Потпис | |
![]() |
Уз Давида Рикардоа најпознатији је представник енглеске класичне политичке економије. Смит држи да право богатство не лежи у новцу, како су тврдили меркантилисти, него у корисном раду, раду који ствара прометне вредности. Изразити је присталица економскога либерализма, који прихвата и развија теорију радне вредности, иако сматра да она вреди само за преткапиталистичку привреду.[2]
Адам Смит изучава унутрашњу повезаност економских категорија, али без обзира на његове дубоке анализе појединих етапа у капиталистичкој производњи, показује неразумијевање за неке битне карактеристике сложених облика капитализма и његових иманентних противречности, што није нити чудно с обзиром на стадијум развоја капитализма у то време пре индустријске револуције. Што развој капитализма постаје сложенији и супротности оштрије, Смитова теорија постаје све више пуки опис појава и изражава све више односе у њиховом привидном, спољном изгледу.
Смитову теорију је веома важно посматрати у контексту времена у којем је настала, односно економских односа који су обележили претходни временски период - меркантилизам. Темељна Смитова идеја је критика меркантилизма, карактеризираног трговинским монополима осигураним кроз рестриктивне трговинске привилегије (царине, забране трговања, посебне дозволе) појединаца, групација и целих држава - протекционизам. У сврху заштите тих трговачких интереса се, кроз цијели меркантилистички период, отворено употребљавала (и манипулирала) моћ државе и војске (морнарице).
Премда се његова идеја слободног тржишта данас искориштава као подлога (нео)либералног капитализма, Смит није био промотор идеје (нео)либералног капитализма у облику у којем исти данас обележава глобалну економију. То се може ишчитати из низа његових размишљања изнесених у „Богатству нација“.
Иако се Смит се у свом делу бавио искључиво посматрањем чињеница и износио закључке без емотивних пристраности, лако је уочити хуману компоненту за коју природно подразумева да доприноси повећању производности, а тиме и ефикасности економије у целини.