Либерализам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Либерализам је идеологија која сматра заштиту личних слобода основном сврхом постојања државе. Либерали по правилу стоје на страни права на одступање од установљених норми и ауторитета по политичким или религиозним питањима, и у том смислу напротив конзервативизма. Пошто је право појединаца да сами обликују своје друштво такође међу основним поставкама либерализма, либерали су такође готово увек супротстављени тоталитарним, и често колективистичким идеологијама (фашизму, комунизму).
Реч „либерал“ потиче од латинске речи („слободан“) и либерали свих школа себе виде као заштитнике слободе, посебно слободе од традиционалних ограничења. Почеци либерализма, у ери просветитељства, поставили су ову филозофију у јасној супротности феудализму и меркантилизму. Када су се касније током Француске револуције и деветнаестог века у тој опозицији профилисале и далеко радикалније филозофије, либерализам се поставио као једнако противан идеологијама социјализма и комунизма, мада „левије“ либералне школе мишљења подржавају неке од социјалдемократских циљева и метода.
Конзистентну класификацију либерализма отежава тенденција доминантних струја у области да себе описују као либералне и ту идентификацију оспоравају заступницима мањинских позиција. Реч „либерал“ не само да означава било коју у широком спектру различитих политичких позиција у разним земљама, већ у разним језицима носи и сасвим различите конотације, те може бити како висок комплимент, тако и увредљива етикета.