![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/55/Al-Farabi.jpg/640px-Al-Farabi.jpg&w=640&q=50)
Ел Фараби
From Wikipedia, the free encyclopedia
Абу Наср Мухамед ибн Тархан Фараби, познатији као Ел Фараби или на западу Алфарабијус (око 870 — 950) је био велики персијски филозоф, научник и музичар. Сматра се „другим учитељем исламске филозофије“, после Аристотела и једним од највећих исламских филозофа и научника свога времена.[1] Бавио се још и космологијом, логиком, музиком, психологијом и социологијом.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/55/Al-Farabi.jpg/640px-Al-Farabi.jpg)
Ел Фараби је био један од првих филозофа који су пренели Аристотелову логику у исламски свет. Исцрпно је коментарисао Аристотелове списе из логике, и развио Аристотелов опис интелекта. О њему се причало да је Аристотелову расправу О духу прочитао 40 пута, а његову Реторику 200 пута, а да притом није осетио никакву презасићеност. „Мора да је имао добар стомак“, коментарисао је ту анегдоту Хегел.[1]
Такође показује утицај неоплатонизма — сматра да је стварање еманација, а тела у прослору слика душе света.[2] Његово дело „Град врлина“ представља верзију Платонове „Државе“, која је опис идеалног друштва где цветају све врлине.[2]