SR
All
Articles
Dictionary
Quotes
Map

Wikiwand ❤️ Wikipedia

PrivacyTerms

21. јануар

датум From Wikipedia, the free encyclopedia

21. јануар
ДогађајиРођењаСмртиПразници и дани сећањаВиди јошРеференцеРеференце

21. јануар је двадесет први дан у години у Грегоријанском календару. 344 дана (345 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

јануар
ПУСЧПСН
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
 
  • 763 — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре.
  • 1276 — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа.
  • 1525 — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру.
  • 1720 — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир.
  • 1793 — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају.
  • 1840 — Жил Димон д'Ирвил је открио Аделину земљу.
  • 1911 — У Монте Карлу одржан први ауто-рели.
  • 1919 — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.
  • 1925 — Албанија је прогласила себе републиком.
  • 1936 — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V, а абдицирао је у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.
  • 1942 —
    • Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату.
    • Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.
  • 1954 — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.
  • 1968 — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату.
  • 1968 — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду.
  • 1976 —
    • Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона.
    • У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“.
  • 1986 — У експлозији аутомобила-бомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.
  • 1993 — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа.
  • 1997 — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата.
  • 1998 —
    • На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи.
    • У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.
  • 2000 — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК.
  • 2007 — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.
  • 2021 — Тероризам: У бомбашком нападу на једну пијацу у Багдаду погинуле су најмање 32 особе.
  • 1790 — Димитрије Фрушић, српски лекар и новинар. (прем. 1838)[1]
  • 1845 — Хариет Бакер, норвешка сликарка. (прем. 1932)[2]
  • 1861 — Ђорђе Јовановић, српски вајар. (прем. 1953)[3]
  • 1868 — Феликс Хофман, немачки хемичар. (прем. 1946)[4]
  • 1881 — Иван Рибар, хрватски и југословенски политичар, учесник Народноослободилачке борбе и јунак социјалистичког рада. (прем. 1968)[5]
  • 1895 — Кристобал Баленсијага, шпански модни креатор. (прем. 1972)[6]
  • 1905 — Кристијан Диор, француски модни креатор. (прем. 1957)[7]
  • 1909 — Тодор Скаловски, македонски композитор и диригент. (прем. 2004)[8]
  • 1909 — Теофило Спасојевић, српски фудбалер. (прем. 1970)[9]
  • 1916 — Пјетро Рава, италијански фудбалер. (прем. 2006)[10]
  • 1922 — Тели Савалас, амерички глумац. (прем. 1994)[11]
  • 1922 — Пол Скофилд, енглески глумац. (прем. 2008)[12]
  • 1923 — Лола Флорес, шпанска певачица, играчица и глумица. (прем. 1995)[13]
  • 1924 — Бени Хил, енглески комичар, глумац и певач. (прем. 1992)[14]
  • 1941 — Пласидо Доминго, шпански оперски певач.[15]
  • 1942 — Илија Лукић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2018)[16]
  • 1953 — Пол Ален, амерички предузетник, суоснивач Мајкрософта. (прем. 2018)[17]
  • 1956 — Џина Дејвис, америчка глумица.[18]
  • 1960 — Бајро Жупић, српски фудбалер.[19]
  • 1961 — Халид Муслимовић, босанскохерцеговачки певач.[20]
  • 1961 — Иво Пуканић, хрватски новинар. (прем. 2008)
  • 1963 — Хаким Олајџувон, нигеријско-амерички кошаркаш.[21]
  • 1963 — Детлеф Шремпф, немачки кошаркаш и кошаркашки тренер.[22]
  • 1964 — Жерал Паси, француски фудбалер.[23]
  • 1964 — Александар Шоштар, српски ватерполо голман.[24]
  • 1967 — Алфред Јерманиш, словеначки фудбалер.[25]
  • 1969 — Карина Ломбард, француско-америчка глумица и модел.[26]
  • 1970 — Ален Бокшић, хрватски фудбалер.[27]
  • 1972 — Кет Пауер, америчка музичарка, глумица и модел.[28]
  • 1975 — Оливер Дулић, српски политичар, хирург и ватерполиста.[29]
  • 1976 — Ема Бантон, енглеска музичарка, глумица и радио и ТВ водитељка, најпознатија као чланица групе .[30]
  • 1976 — Наташа Марковић, српска глумица[31]
  • 1978 — Едита Маловчић, аустријска певачица и глумица бошњачког порекла.[32]
  • 1981 — Иван Ергић, српски фудбалер.[33]
  • 1982 — Никола Маи, француски тенисер.[34]
  • 1983 — Саша Стојановић, српски фудбалер.[35]
  • 1984 — Дејан Миловановић, српски фудбалер.[36]
  • 1986 — Мајк Тејлор, амерички кошаркаш.[37]
  • 1988 — Немања Томић, српски фудбалер.[38]
  • 1989 — Догуш Балбај, турски кошаркаш.[39]
  • 1989 — Хенрих Мхитарјан, јерменски фудбалер.[40]
  • 1992 — Марија Вуковић, црногорска атлетичарка.[41]
  • 1994 — Лора Робсон, енглеска тенисерка.[42]
  • 2001 — Џексон Брандиџ, амерички глумац.[43]
  • 1793 — Луј XVI, француски краљ. (рођ. 1754)[44]
  • 1851 — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (рођ. 1801)[45]
  • 1894 — Војислав Илић, српски песник, утемељивач реализма у српској поезији (рођ. 1862)[46]
  • 1924 — Владимир Лењин, вођа Октобарске револуције 1917, творац совјетске Русије. (рођ. 1870)[47]
  • 1926 — Камило Голђи италијански научник и лекар, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину. (рођ. 1843)[48]
  • 1938 — Жорж Мелијес, који се сматра првим филмским режисером и првим синеастом. (рођ. 1861)[49]
  • 1950 — Џорџ Орвел, британски писац-сатиричар. (рођ. 1903)[50]
  • 1957 — Петар Крстић, српски композитор, диригент и музички педагог. (рођ. 1877)[51]
  • 1959 — Сесил Блаунт де Мил, амерички филмски режисер и продуцент. (рођ. 1881)[52]
  • 2002 — Пеги Ли, легенда џез и поп-музике. (рођ. 1920)[53]
  • 2006 — Ибрахим Ругова, лидер косовских Албанаца. (рођ. 1944)[54]
  • 2015 — Кемал Монтено, босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер. (рођ. 1948)[55]
  • 2019 — Исмаил Мачев, југословенски атлетичар. (рођ. 1960)[56]
  • 2019 — Емилијано Сала, аргентински фудбалер. (рођ. 1990)[57]
  • 2019 — Мирослав Прокопијевић, српски економиста. (рођ. 1953)[58]
  • Српска православна црква слави[59]:
    • Свете мученике Јулијана и Василису
    • Преподобног Георгија Хозевита
    • Свету Домнику
    • Светог Григорија епископа охридског
    • Свештеномученика Картерија
    • Свете мученике Теофила ђакона и Еладија мирјанина
    • Светог Илију пустињака
    • Преподобног Григорија Охридског
    • Спомен светих мученика Келсија, Антонија, Анастасија, Мариониле, седморо дечака и двадесет војника
    • Светог Кира, патријарха Цариградског
    • Светог Атика, патријарха Цариградског
    • Светог Агатона
    • Светог мученика Абу
    • Свету мученицу Партену
    • Свештеномученика Исидора и осталих 72 с њим
    • Светог Макарија Макриса
    • Преподобног Теодора
  • Списак датума
  • Списак година
  • Списак деценија
  • Списак векова
  • Списак миленијума
  1. [1]
    Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 204.
  2. [2]
    Lange, Marit (2020-02-25), Harriet Backer (на језику: норвешки букмол), Приступљено 2022-01-18
  3. [3]
    „Члан САНУ”. web.archive.org. 2014-07-26. Архивирано из оригинала 26. 07. 2014. г. Приступљено 2022-01-18.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
  4. [4]
    „Felix Hoffmann”. Science History Institute (на језику: енглески). 2016-06-01. Приступљено 2022-01-18.
  5. [5]
    „Ribar, Ivan | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2022-01-18.
  6. [6]
    Richard Harrison Martin (1995). Contemporary Fashion. St. James Press. стр. 33. ISBN 978-1-55862-173-2.
  7. [7]
    Marie France Pochna (1996). Christian Dior: The Man who Made the World Look New. Arcade Publishing. стр. 5. ISBN 978-1-55970-340-6.
  8. [8]
    „Тодор Скаловски (1909-2004) – МАНУ” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-18.
  9. [9]
    „Teofilo Spasojević”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  10. [10]
    Brian Glanville (6. 12. 2006). „Pietro Rava”. The Guardian. Приступљено 20. 4. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. [11]
    „Telly Savalas”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
  12. [12]
    Garry O'Connor (2002). Paul Scofield: An Actor for All Seasons. Applause. стр. 15. ISBN 978-1-55783-499-7.
  13. [13]
    „María Dolores Flores Ruiz | Real Academia de la Historia”. dbe.rah.es. Приступљено 2022-01-18.
  14. [14]
    „Benny Hill”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
  15. [15]
    „Placido Domingo | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  16. [16]
    „Ilija Lukic”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  17. [17]
    „Paul Allen's sister Jody named executor, trustee of late billionaire's estate”. The Seattle Times (на језику: енглески). 2018-10-24. Приступљено 2019-01-20.
  18. [18]
    „Geena Davis”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
  19. [19]
    „Bajro Zupic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  20. [20]
    „Halid Muslimović”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  21. [21]
    „Hakeem Olajuwon Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 05. 2012. г. Приступљено 2022-01-18.
  22. [22]
    „Detlef Schrempf Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 10. 2011. г. Приступљено 2022-01-18.
  23. [23]
    „Gérald PASSI”. www.footballdatabase.eu. Приступљено 2022-01-18.
  24. [24]
    „Aleksandar SOSTAR”. Olympics.com. Приступљено 2022-01-18.
  25. [25]
    „Alfred Jermaniš”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  26. [26]
    „Rotten Tomatoes: Movies | TV Shows | Movie Trailers | Reviews - Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  27. [27]
    „Alen Boksic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  28. [28]
    „Cat Power”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
  29. [29]
    „Оливер Дулић - Министарство животне средине, рударства и просторног планирања”. web.archive.org. 2011-10-01. Архивирано из оригинала 01. 10. 2011. г. Приступљено 2022-01-18.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
  30. [30]
    „Emma Bunton”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
  31. [31]
    „Natasa Markovic”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
  32. [32]
    „Edita Malovcic”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
  33. [33]
    „Ivan Ergic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  34. [34]
    „Nicolas Mahut | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-01-18.
  35. [35]
    „Serbia - S. Stojanović - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-18.
  36. [36]
    „Dejan Milovanovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  37. [37]
    „NBA Development League: Mike Taylor Playerfile”. web.archive.org. 2013-03-01. Архивирано из оригинала 01. 03. 2013. г. Приступљено 2022-01-18.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
  38. [38]
    „Nemanja Tomic - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  39. [39]
    „BALBAY, DOGUS - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-18.
  40. [40]
    „FIFA Tournaments - Players & Coaches - Henrikh MKHITARYAN”. archive.md. 2015-10-29. Архивирано из оригинала 29. 10. 2015. г. Приступљено 2022-01-18.
  41. [41]
    „Marija VUKOVIĆ | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2022-01-18.
  42. [42]
    „WTA | Players | Info | Laura Robson”. web.archive.org. 2012-11-04. Архивирано из оригинала 04. 11. 2012. г. Приступљено 2022-01-18.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
  43. [43]
    „Jackson Brundage”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
  44. [44]
    „Louis XVI | Biography, Reign, Execution, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  45. [45]
    „Albert Lortzing | German composer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  46. [46]
    „Војислав Илић | Поезија суштине” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18.
  47. [47]
    „Ленин (Ульянов) Владимир Ильич”. www.hrono.ru. Приступљено 2022-01-18.
  48. [48]
    „Camillo Golgi | Italian physician and cytologist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  49. [49]
    „Georges Méliès”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
  50. [50]
    „George Orwell | Biography, Books, Real Name, Political Views, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  51. [51]
    „Petar Krstić”. Srpski Legat.
  52. [52]
    „Cecil B. DeMille”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
  53. [53]
    „Peggy Lee”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
  54. [54]
    „Ibrahim Rugova: Mirotvorac i otac nezavisnosti Kosova”. Balkan Insight (на језику: српски). 2020-01-21. Приступљено 2022-01-18.
  55. [55]
    „Kemal Monteno”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
  56. [56]
    „IN MEMORIAM: PREMINUO ISMAIL MAČEV”. SRPSKI ATLETSKI SAVEZ (на језику: енглески). 2019-01-22. Приступљено 2022-01-18.
  57. [57]
    „Plane body identified as footballer Sala”. BBC News. 8. 2. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  58. [58]
    „Преминуо економиста Мирослав Прокопијевић”. Politika Online. Приступљено 2022-01-18.
  59. [59]
    Житија светих - 8. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету) Архивирано на сајту (11. фебруар 2009)
21. јануар на сродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
    Edit in WikipediaRevision historyRead in Wikipedia

    Wikiwand in your browser!

    Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

    Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

    Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.

    Chrome
    Wikiwand for Chrome
    Edge
    Wikiwand for Edge
    Firefox
    Wikiwand for Firefox

    Догађаји

    Рођења

    Смрти

    Празници и дани сећања

    Види још

    Референце

    Референце