15. октобар

15. октобар (15.10.) је 288. дан у години по грегоријанском календару (289. у преступној години). До краја године има још 77 дана.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1066 — Едгар Етелинг је проглашен краљем Енглеске, али никад није крунисан. Владао је до 10. децембра 1066. године.
• 1529 — Завршена прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана Величанственог.
• 1582 — У Шпанији, Португалу и папским државама у Италији почела примена грегоријанског календара, тако што је елиминисано 10 дана, а 5. октобар 1582. постао 15. октобар.
• 1783 — Балон на врућ ваздух браће Монголфје начинио је први људски узлет којим је пилотирао Жан-Франсоа Пилатр де Розје.
• 1793 — Француска краљица Марија Антоанета осуђена је на смрт, а наредног дана погубљена на гиљотини.
• 1815 — Наполеон I Бонапарта прогнан је на острво Света Јелена.
• 1894 — Под оптужбом за велеиздају у Паризу ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске.
• 1928 — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ обавио први комерцијалан лет преко Атлантика.
• 1940 — Председник Каталоније, Луис Компанис, погубљен је у шпанској диктатури Франциска Франка, чинећи га јединим европским председником који је икад погубљен.
• 1941 — Краљевачки октобар - Немачка масовна одмазда над недужним становницима Краљева.
• 1949 — У Мађарској погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салај. На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као „буржоаски ревизионисти и титоисти“. Посмртно рехабилитовани 1956. као жртве култа личности.
• 1964 — Никита Хрушчов смењен са места првог секретара Совјетске комунистичке партије, на његово место дошао Леонид Брежњев. Нови премијер постао Алексеј Косигин.
• 1987 — У Буркини Фасо, предсједник Томас Санкара је у пучу убијен. На мјесто новог предсједника дошао Блез Компаоре.
• 1993 — Нобелову награду за мир добили председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Афричког националног конгреса Нелсон Мандела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци.
• 1997 —
  • Конгоански побуњеници ушли у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу. После четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо.
  • Летелица Касини-Хајгенс лансирана је на Сатурн са Кејп Канаверала.
• 1998 — На основу договора председника Југославије Слободана Милошевића и изасланика САД Ричарда Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову.
• 2000 — Убедљивом победом на парламентарним изборима Либерална демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт. Тиме окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком.
• 2008 — У Србији први пут пуштен у рад IPTV. Провајдер је Телеком Србија
• 2021 — Тероризам: У шиитској џамији у другом највећем граду Кандахару у Авганистану дошло је до експлозије где је 41 особа погинула, а 73 је повређено током молитве петком, које су по правилу најпосећеније молитве у недељи. Тројица бомбаша самоубица су учествовала у нападу, од којих се један разнео на улазу у џамију, а двојица су детонирала експлозив унутар објекта. Најрадикалнија оружана исламистичка група у Авганистану (ИСИС-К), преузела је одговорност за самоубилачки напад у шиитској џамији, где су терористи убили чуваре џамије, упали унутра и разнели се између две групе вернике током молитве. У једној од тих група је било око 300 људи.

Рођења

• 99. п. н. е. — Лукреције, римски филозоф и песник. (прем. 55. п. н. е.)^[1]
• 70. п. н. е. — Публије Вергилије Марон, најзнаменитији песник царског Рима. (прем. 19. п. н. е.)^[2]
• 1217 — Хулагу-кан, монголски владар. (прем. 1265)
• 1265 — Темур-кан, монголски владар. (прем. 1307)
• 1542 — Ахбар Велики, могулски цар. (прем. 1605)
• 1608 — Еванђелиста Торичели, италијански физичар и математичар. (прем. 1647)
• 1784 — Тома-Робер Бижо, маршал Француске. (прем. 1840)
• 1814 — Михаил Љермонтов, руски писац и песник. (прем. 1841)^[3]
• 1829 — Асаф Хол, амерички астроном. (прем. 1907)
• 1836 — Џејмс Тисо, француски сликар и илустратор. (прем. 1902)
• 1844 — Фридрих Ниче, немачки филозоф. (прем. 1900)
• 1850 — Сава Бјелановић, српски политичар, вођа Срба у Далмацији и народни посланик у покрајинском Далматинском Сабору. (прем. 1897)^[4]
• 1872 — Аугуст Нилсон, шведски атлетичар. (прем. 1921)
• 1879 — Џејн Дарвел, америчка глумица. (прем. 1967)
• 1893 — Карол II Румунски, краљ Румуније. (прем. 1953)
• 1894 — Моше Шарет, израелски политичар. (прем. 1965)
• 1906 — Викторија Спиви, америчка певачица и текстописац. (прем. 1976)
• 1914 — Мохамед Захир, авганистански владар. (прем. 2007)
• 1914 — Илона Ковач, најстарија особа у Србији. (прем. 2022)
• 1920 — Гаврила Игњатовић, српска игуманија (прем. 2005)
• 1920 — Марио Пузо, амерички писац. (прем. 1999)
• 1921 — Зденка Живковић, српска сликарка чешког порекла. (прем. 2011)
• 1923 — Итало Калвино, италијански књижевник и новинар. (прем. 1985)
• 1926 — Мишел Фуко, француски филозоф историје, образовања, теорије књижевности, филозофије науке. (прем. 1984)
• 1926 — Карл Рихтер, немачки диригент, оргуљаш и чембалиста. (прем. 1981)
• 1929 — Милорад Павић, српски писац. (прем. 2009)
• 1934 — Слободан Алигрудић, српски глумац. (прем. 1985)
• 1943 — Пени Маршал, америчка глумица, продуценткиња и редитељка. (прем. 2018)
• 1944 — Сали Бериша, албански политичар.
• 1950 — Благоја Георгијевски, југословенски кошаркаш. (прем. 2020)
• 1951 — Роско Танер, амерички тенисер.
• 1952 — Вахид Халилхоџић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1955 — Танја Робертс, америчка глумица и продуценткиња. (прем. 2021)
• 1955 — Родољуб Шабић, српски правник и политичар, познат као први повереник за информације од јавног значаја Републике Србије.
• 1957 — Мрђан Бајић, српски вајар, цртач и универзитетски професор.^[5]
• 1959 — Сара, војвоткиња од Јорка, британска списатељица и продуценткиња.
• 1960 — Славко Штимац, српски глумац.
• 1966 — Зоран Ђорђић, југословенски рукометаш и тренер.
• 1966 — Хорхе Кампос, мексички фудбалер и тренер.
• 1968 — Дидје Дешан, француски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1968 — Ванеса Марсил, америчка глумица.
• 1969 — Доминик Вест, енглески глумац, редитељ и музичар.
• 1969 — Витор Баија, португалски фудбалски голман.
• 1970 — Пернила Виберг, шведска скијашица.
• 1970 — Предраг Зимоњић, српски ватерполиста.
• 1970 — Биљана Србљановић, српска драмска списатељица и политичарка.
• 1971 — Нико Ковач, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1972 — Сандра Ким, белгијска музичарка.
• 1977 — Давид Трезеге, француски фудбалер.
• 1978 — Бошко Балабан, хрватски фудбалер.
• 1979 — Марис Верпаковскис, летонски фудбалер.
• 1979 — Пол Робинсон, енглески фудбалер.
• 1980 — Оља Карлеуша, српска певачица.
• 1981 — Јелена Дементјева, руска тенисерка.
• 1981 — Кејша Кол, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица.
• 1983 — Бруно Сена, бразилски мото спорт возач.
• 1984 — Асмир Колашинац, српски бацач кугле.
• 1984 — Милош Трифуновић, српски фудбалер.
• 1985 — Бојан Перић, српски глумац и телевизијски водитељ.
• 1986 — Карло Јанка, швајцарски скијаш.
• 1986 — Нолито, шпански фудбалер.
• 1988 — Месут Озил, немачки фудбалер.
• 1989 — Ентони Џошуа, британски боксер.

Смрти

• 412 — Теофил Александријски, патријарх Александрије.
• 898 — Ламберт Сполето, цар Светог римског царства. (рођ. 880)
• 925 — Рази, персијски полимат, лекар, алхемичар и филозоф. (рођ. 854)
• 961 — Абдурахман III, кордопски емир и калиф. (рођ. 891)
• 1080 — Рудолф од Рајнфелдена, војвда Швабије. (рођ. 1025)
• 1173 — Петронила од Арагона, краљ Арагона. (рођ. 1136)
• 1389 — Папа Урбан VI. (рођ. 1318)
• 1564 — Андреас Везалијус, фламаски лекар и анатом. (рођ. 1514)
• 1817 — Тадеуш Кошћушко, пољски национални јунак. (рођ. 1746)
• 1820 — Карл Филип, принц Шварценберга, аустријски фелдмаршал. (рођ. 1771)
• 1917 — Мата Хари, најпознатија жена-шпијун. (рођ. 1876)
• 1934 — Ремон Поенкаре, француски политичар. (рођ. 1860)
• 1944 — Анка Матић Грозда учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (рођ. 1918)
• 1945 — Пјер Лавал, премијер „Вишијевске Француске“. (рођ. 1883)
• 1946 — Херман Геринг, нацистички лидер. (рођ. 1893)
• 1959 — Степан Бандера, украјински политичар. (рођ. 1909)
• 1972 — Виктор Бубањ учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник авијације ЈНА и народни херој Југославије. (рођ. 1918)
• 1987 — Томас Санкара, официр и револуционар из Буркине Фасо. (рођ. 1949)
• 1989 — Данило Киш, српски писац. (рођ. 1935)^[6]
• 1989 — Григорије Самојлов, архитекта и сликар. (рођ. 1904)
• 1995 — Бенгт Окерблом, шведски хокејаш. (рођ. 1967)
• 2012 — Нородом Сиханук, краљ Камбоџе. (рођ. 1922)
• 2015 — Нејт Хафман, амерички кошаркаш. (рођ. 1975)
• 2018 — Пол Ален, амерички предузетник и један од оснивача Мајкрософта (рођ. 1953)^[7]

Празници и дани сећања

• 1581 — Под покровитељством Катарине Медичи у Паризу изведена прва целовечерња балетска представа, па се тај дан узима као датум настанка балета.
• Српска православна црква данас прославља
  • Свети свештеномученик Кипријан
  • Преподобни Андреј
• Светски дан белог штапа

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. Gian Biagio Conte (19. 11. 1999). Latin Literature: A History. JHU Press. стр. 155. ISBN 978-0-8018-6253-3.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. George Sarton (1. 1. 1993). Hellenistic Science and Culture in the Last Three Centuries B.C. Courier Corporation. стр. 478. ISBN 978-0-486-27740-0.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. „Mihail Jurjevič Ljermontov”. biografija.org. Приступљено 3. 2. 2022.
4. Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 63.
5. „МРЂАН БАЈИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 30. 1. 2024.
6. „Danilo Kis Dead at 54; Wrote of the Holocaust”. New York Times. 17. 10. 1989. Приступљено 15. 10. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. „Microsoft co-founder Paul Allen dies at 65”.