![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Dharma_Wheel_%25282%2529.svg/langsr-640px-Dharma_Wheel_%25282%2529.svg.png&w=640&q=50)
Шрамана
From Wikipedia, the free encyclopedia
Шрамана (санскрит: समाधि śramaṇa) или самана (пали: samaṇa), у преводу прегалац, подвижник, аскета,[1] означава аскетске традиције у древној Индији.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Dharma_Wheel_%282%29.svg/640px-Dharma_Wheel_%282%29.svg.png)
Самане су одбацивале ауторитет Веда и било какве породичне везе. Живели су као лутајући учитељи и трагаоци за истином, преживљавајући од хране коју би успут испросили. Једини њихов задатак био је да кроз различите медитативне праксе и аскетско лишавање и трпљење истражују, а потом промишљају и дебатују о измењеним стањима свести кроз која су пролазили.[2] Историја познаје више саманских „школа” или различитих учења која су била у оптицају у Индији у 5. веку п. н. е.
Овим изразом будисти називају било ког редовника друге школе, док себе називају bhikkhu. С друге стране, њих припадници других школа називају шраманама.[1]