Краљевину Србију су окупирале Аустроугарска и Краљевина Бугарска 1. јануара 1916. године. Главни ђенералштаб Војске Краљевине Србије послао је ветерана Косту Пећанца у Топлички округ да организује герилски устанак. Неколико четничких (герилских) одреда успостављено је широм окупиране територије.
Позадина
У октобру 1915. године, Краљевина Србија, која је током 1914. године успјела да издржи и одбије три аустроугарске инвазије, нашла се поново на удару. Ова пута, то је био заједнички аустроугарски, бугарски и њемачки напад из два различита правца који су предводиле аустроугарске 3. армија, њемачка 11. армија и бугарска 1. и 2. армија. Надбројана и надјачана, Војска Краљевине Србије поражена је у децембру 1915. Међутим, умјесто предаје и капитулације, српске војне и политичке вође одлучиле су се на дуго и мукотрпно повлачење на југ према Албанији у нади да ће се доласком на јадранску обалу евакуисати и прегруписати.[1] Као резултат тога, снаге Централних сила су окупирале цјелокупну територију Краљевине Србије. У непосредној подјели плијена, Краљевине Бугарска је добила подручје Поморавља, које је било мета бугарских националиста.[2]
Одреди
- Топлички-јужноморавски (централни) одред, командант Коста Пећанац,
- Јабланички одред, командант Милинко Влаховић, затим Димитрије Беговић,
- Туларски батаљон, командант Милан Ђуровић,
- Други јабланички батаљон, командант Иван Плавшић,
- Реткоцерски батаљон,
- Гајтански одред,
- Медвеђки одред,
- Ибарско-копаонички одред, командант Коста Војиновић,
- Пиротски одред, командант Јован Радовић,
- Крајински одред. командант Тошко Влаховић
- Чета Уроша Рудинца
Коста Пећанац, 1916
Коста Војиновић
Милинко Влаховић
Тошко Влаховић
Урош Костић Рудинац
Топлички устанак
У септембру 1916, српски ђенералштаб послао је Косту Пећанца у Топлички округ да организује герилски устанак. Ту, Пећанац ступа у контакт са неколико група и уједињује снаге са мјесним вођом Костом Војиновићем и онда заједно успостављају штаб на планини Копаоник. Током јануара и фебруара 1917. Бугари су започели регрутацију Срба у војску, а стигле су гласине да су савезници стигли до Скопља, тако да је требало да Срби подигну устанак. Одлука о дизању устанка је донесена и 21. фебруара у близини ријеке Топлице. Вође устанка су окупиле неколико стотина устаника који су освојили Прокупље и Куршумлију. Пећанац је покушао добити албанску подршку устанку, али без успјеха. Бугарски контранапад почео је 15. марта под командом Александра Протогерова, укључујући снаге ВРМО вођене Танетом Николовим.[3] Бугарске и аустроугарске власти радиле су заједно. У борбама, један од вођа ВМРО Тодор Александров, који је служио као официр бугарске војске, командовао је најнасилнијим акцијама које је починила паравојска. Након неколико дана борбе, Бугари су ушли у Прокупље 14. марта, а Аустроугари у Куршумлију. До 25. марта, Бугарска је прогласила крај операција.[4] У борбама је убијено неколико хиљада људи, укључујући и велики број цивила. У априлу 1917, Коста Пећанац и његови герилци су напали жељезничку станицу.[5] Дана 15. маја, Пећанац је дошао на стару бугарску границу и напао Босилеград, који је био спаљен. Затим се његова група повукла на Косово, које је било под контролом Аустроугарске у то вријеме. Савезници су отворили нови фронт у Солуну у јуну, али Војска Краљевине Србије није могла да се пробије кроз бугарске линије. Након поновног појављивања на кратко вријеме, у септембру—октобру 1917. године Пећанац поново нестаје. У октобру 1917. године Аустроугарска команда је направила паравојну јединицу састављену у потпуности од Албанаца да би се разрачунала са остатком побуњеника. Крајем децембра 1917. године је убијен Коста Војиновић.
Референце
Литература
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
