Чернигов

Чернигов
укр. , рус.
Чернигов; укр. , рус.
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Украјина
Област	Черниговска област
Основан	907.
Становништво
Становништво	‍
— 2012.	296.723 (процена)
Географске карактеристике
Координате	51° 29′ 38″ С; 31° 17′ 41″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	124 m
Површина	79 km2
	Чернигов Чернигов на карти Украјине
Остали подаци
Градоначелник	Владислав Атрошенко
Веб-сајт
	chernigiv-rada.gov.ua/

Чернигов (укр. , рус. ) град је у Украјини, у Черниговској области. Чернигов је древни старословенски град, поред Кијева и Новгорода, један од три најважнијих градова Кијевске Русије. Данас је град административни центар Черниговске области. Према процени из 2012. у граду је живело 296.723 становника.

Кратке чињенице Чернигов укр. , рус., Административни подаци ...

Затвори

Први пут се Чернигов помиње у руско-византијском уговору из 907. године, који је био резултат Руске најезде Олега Новгородског на Цариград. За време Кијевске Русије град је био други по привредно-политичком значају, иза Кијева.

Хронологија

1. век нове ере: на брежуљцима реке Десне насели се словенско племе Северјани
крај 7. столећа: почетак формирања града Чернигова. Градња првих утврђења
9. столеће: Чернигов је центар племена Сиверјана и крајем стољећа улази под Кијевску Русију
907. година: најранији познати запис Чернигова у хронологији Повест минулих лета
992. година: Чернигов постаје епископија, први епископ је Неофит
11. век: град одбија напад Кумана
1112: велика суша
1120-1123: изградња Борисоглебскога сабора
1185: у Чернигову је написан један од значајних епа руске историје Слово о Игоровом походу
12. век: изградња Илинске цркве и подизање библиотеке
1239: напад Монгола и рушење града
1357-1358: окупација града од стране литовске кнежевине
1499-1503: град је део московске кнежевине
1611: окупиран од Пољака и 1618. по мировном договору Чернигов потпада у Пољско-литовску државу
1654: Чернигов постаје део Руске Империје
1801: постаје седиште черниговске губерније
1808. популација око 4.500
1917-1919: револуција
1925: популација 37.500
1941-1943: нацистичка окупација
2010: популација 298.000